Retko ko ostvari tako veliku popularnost u ovim našim krajevima ako mu se u imenu ili prezimenu nalaze slova koja se ne čitaju baš kao „po Vuku“, ali i retko ko je veliki kao Eric Prydz.
Veliki hitovi umeju da budu i veliki teret, pogotovo za izvođače elektronske muzike. Često se jedna pesma zbog ovog ili onog razloga zalepi za ljude, radijske stanice ili postane kultni spot, nakon čega izvođač obično biva guran u određenu fioku i čitav njegov rad se meri upravo kroz tu jednu pesmu. Tako nešto je Prydz doživeo sa čuvenim hitom „Call On Me“, ali je svojim kasnijim radom uspeo da se istakne i postane jedna od najvećih zvezda muzike 21. veka u globalu.
PROČITAJTE JOŠ:
Erikova muzika je, ako samo malo bolje pogledamo, istorija popularne kulture u malom. Rođen ’70-ih godina prošlog veka u Švedskoj, bio je na udaru raznih muzičkih pravaca koje je uspevao da implementira u svoj zvuk. Pa tako, pop rok hit iz 1982. godine „Valerie“, koju je odsvirao Steve Winwood, nekih 20-ak godina kasnije postaje pesma „Call On Me“. Sjajno izvučen i ispeglan sempl postao je neviđeni globalni hit, a čak se i originalnom pevaču pesme dopalo, iako je priznao da ta muzika nije njegova šolja čaja.
Pesma je nesumnjivo postala hit, ali to nije ništa u odnosu šta se desilo sa spotom. On je postao apsolutni fenomen. Internet i njegovo korišćenje se još nije bilo zaletelo toliko. Brzine su bile manje, a i nisu ga svi posedovali kao obaveznu stavku u svom domaćinstvu. Međutim, i sa takvim korišćenjem, „Call On Me“ je uspeo da, što bi se reklo, „break the internet“.
Pojavljuje se spot u kojem devojke u teretani rade aerobik na krajnje sugestivan i erotizovan način, u dve verzije, nešto finiji i onaj malo bezobrazniji. Svako, ali bukvalno svako ga je tih godina makar jednom video. Čak je i tadašnji premijer Britanije Toni Bler imao mišljenje o njemu. Vice ga je proglasio „Najseksipilnijim muzičkim spotom svih vremena“. Realno, potpuno razumljivo.
Nakon toga, Prydz je mogao, fudbalskim rečnikom, da okači kopačke o klin i da živi od tantijema, ili da muze do iznemoglosti slavu stečenu ovom pesmom. On, međutim, pravi potpuni zaokret i na neki način se ograđuje od cele stvari. Poštuje, voli, zahvalan je, ali je i ne svira na nastupima.
Erik kreće dalje u kopanju bitnih momenata pop kulture i izbacuje novi veliki hit, „Proper Education“, u kom je semplovao vanvremensku himnu mladalačkog bunta „Another Brick in the Wall“, čuvenih Pink Floyd. Pesma postaje veliki hit, a spot svojim stalnim emitovanjem na muzičkim TV stanicama popularizuje parkour.
Bio je i član takozvane švedske reprezentacije elektronske muzike, poznatije i kao Swedish House Mafia, ali samo u početku. Brzo se odvaja od ove popularne trojke (Axwell, Ingrosso, Angello) i nastavlja ipak solo, iako sporadično u daljem toku karijere sarađuje sa svakim od njih ponaosob.
Zašto to radi kad je „house mafia“ mogla da bude četvorka, da nastupa širom sveta i zgrće neviđenu količinu para? Zato jer je imao svoj plan kako i šta treba da radi, što je opet označavalo korak dalje u odnosu na dotadašnju elektronsku muziku.
„Eric Prydz presents Pryda“ izlazi 2012, tri godine pošto je prvi put svetu podario vrstu bita pod imenom Pryda, koji su nakon njega koristili mnogi veliki house, trance i EDM umetnici (Martin Garrix, Dimitri Vegas & Like Mike prvi padaju na pamet), a koji je označavao progresiju u pesmi. Eric Prydz presents Pryda je bio prvi njegov album, sastavljen od čak tri diska, na kojem su se nalazile nove stvari, ali i stare u novom ruhu.
Revolucija u njegovoj muzici tu nije stala. Live nastupi su sve veći i veći, vizualizacije nisu sa ovog sveta, dobija nagradu za najbolji live mix godine, a onda još dodatno je uplivao u novi svet, stvarajući svoj
Tome da on nije samo pop hit DJ s početka 2000-ih, već ime na koje mora da se obraća pažnja i o kome se sve priča u superlativima, doprineo je i čuveni britanski producent Four Tet remiksom pesme „Opus“. Tim gestom naterao je i onaj „too cool for school“ deo hipsterskog sveta da obrati pažnju na Erika, a njih dvojica u međuvremenu postaju jako dobri prijatelji. Dalje, Erik je doneo i audio-vizuelni spektakl „HOLO“, njegov show koji ostavlja bez teksta i koji spada u produkcijski najzahtevnije događaje današnjice.
Kad ovaj velikan elektronske muzike stane na najveću Dance Arenu, ispred 20.000 ljudi, mogli bismo reći da je nebo granica, ali i to je ograničavajuće za ono šta se može desiti i šta ćemo ostetiti te noći, 7. jula u Novom Sadu, na EXIT festivalu.
BONUS VIDEO: Hit uključenje sa Dance arene EXIT-a
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar