Dimitrije Vojnov, dramaturg, scenarista, glumac i filmski kritičar, osvrnuo se u novom tekstu za nedeljnik "Vreme" na situaciju sa Milošem Bikovićem, koji je izgubio angažman u seriji "Beli lotos".
Tekst Dimitrija Vojnova prenosimo u celosti, uz dozvolu redakcije nedeljnika Vreme:
Jako je teško napisati nešto objektivno kada se desi incident kao što je zamena Miloša Bikovića u seriji „Beli lotos“, ugledne – zapravo najuglednije – televizijske kuće HBO, piše Vojnov u tekstu za „Vreme„.
PROČITAJTE JOŠ
Objektivno, Miloš Biković je zamenjen u toj seriji zato što Ukrajince – sasvim logično i opravdano – nervira da veoma poznati, možda i jedan od najpoznatijih ruskih glumaca igra u veoma uspešnoj, u poslednje vreme možda i najuspešnijoj televizijskoj seriji na svetu.
Čak je i poruka koju su veoma vešti ukrajinski propagandisti složili za potrebe njihovog Ministarstva spoljnih poslova imala teškoće da istakne gde se to Miloš Biković zapravo ogrešio o Ukrajince od početka rata. U toj poruci vidimo Miloša kako prima orden od Putina, dobija rusko državljanstvo, daje neke izjave o tome kako podržava Rusiju – sve to u kontekstu danas na Zapadu deluje jako loše, ali istini za volju ne razlikuje se mnogo od britanskih sportista koji primaju aristokratske titule čim nešto postignu, čuvenih rok zvezda koje u zrelim godinama postaju lordovi ili američkih glumaca koji odlaze na donatorske večere sa kandidatima Demokratske stranke za Predsednika.
Da, kod Putina je malo specifično to što se zvezde smenjuju a on je stalno tu. Kod Amerikanaca je obrnuto, smenjuju se demokratski predsednici, a Džordž Kluni je stalno tu, ali sadržaj je veoma sličan.
I Šon Pen ima slike sa moskovskog festivala na kojima sedi sa Putinom, a pre Zelenskog bio je zadivljen Ugom Čavezom, Putinovim bliskim saveznikom i rodonačelnikom venecuelanskog režima koji i posle njegove smrti ima ogromnu podršku Kremlja. Danas je Šon Pen spreman da se svađa sa celim Holivudom za račun Zelenskog, doduše pravda se za ondašnje druženje sa Putinom, ali ne treba nikada kriviti veoma popularne ljude što privlače pažnju onih koji su veoma moćni i žele da svoju političku moć osveže nečijim kulturnim kapitalom.
Korektan odnos holivudskih publikacija
Pominje se i poseta Krimu posle ruske aneksije gde je Miloš Biković išao poslom, o čemu Ukrajina ima veoma striktan stav i svakog stranog posetioca za kog sazna proglašava za personu non gratu u svojoj zemlji, ali barem nama niko ne treba da objašnjava da sa takvim stavom ne može da se stigne daleko.
Obrni-okreni, sve se svodi na to da Ukrajince nervira to što je Biković dobio ulogu u seriji, i onda su to pokušali da dignu na nivo nekakve principijelne borbe za ljudska prava i da ga ponište. HBO im je uslišio želju i neće ih iritirati ulogom Miloša Bikovića, po mojoj slobodnoj proceni pre svega da ne bi sutra imao monologe Šona Pena na svoju štetu.
Međutim, ne bih rekao da je ovu PR bitku Miloš Biković izgubio. Naprotiv. Za početak dobio je podršku našeg Ministarstva inostranih poslova koje je u svom pismu bilo dosta kruto i nemaštovito, ali je njegov diplomatski smisao jasan – Srbija ne gleda blagonaklono na remećenje života i rada Miloša Bikovića. To pismo po svom sadržaju, u nekoj javnoj raspravi, nema naročitu vrednost jer nije napisano na briljantan način, ali u diplomatskoj ima itekako.
Zatim, ni „Varajeti“ ni druge holivudske publikacije nisu uzele ukrajinske tvrdnje zdravo za gotovo i u svojim tekstovima su dosta objektivno dočarale prirodu Miloševe komunikacije sa Kremljem. Naravno, oni propuštaju da stave u kontekst to da Putin u vreme iz kog datiraju snimci nije poveo agresiju na Ukrajinu i da on tada nije bio apsolutni negativac kako je danas predstavljen, ali isto tako naglašavaju kako Miloš Biković izuzev radne posete Krimu nije ni na koji način ugrozio Ukrajinu ili podržao rat. Štaviše, iznose dosta razumnu procenu zašto bi neko njegovo intenzivnije protivljenje ratu u svetlu ruskih represivnih zakona bilo praktično i samoubilački čin bez mnogo smisla.
Isto tako sve stručne publikacije prenele su i pismo u kom on reaguje na sva ova dešavanja.
Što je dozvoljeno Jupiteru…
Opet, kad smo već prešli na teren ličnog, ne treba da se lažemo, mi barem znamo da i posle skoro trideset godina od završetka sukoba na našim prostorima pojedine javne ličnosti stvaraju animozitet zbog nekih stvarnih ili umišljenih postupaka u vreme ratne eskalacije. Svaki koncert Dina Merlina u Areni pokrene pitanje njegovih stvarnih i izmišljenih citata, kao što se u Hrvatskoj koncert Aleksandre Prijović smatra sumrakom civilizacije. Iz raznih razloga se radujemo da vidimo Gorana Bogdana u američkoj seriji „Fargo“, ali smo skeptični kad Danis Tanović ili Jasmila Žbanić režiraju za HBO, Rundek može da svira gde god poželi, a Tompson baš i ne, i to je prosto tako.
Međutim, ličnu nelagodu na koju svako ima pravo ipak nije pošteno podizati na nivo nekakvog principa. A to su Ukrajinci uradili i napravili su jedan veoma opasan presedan, i to u oblasti koju su naši narodi apsolvirali, i oprostili grehe herojima sa ekrana, piše Vojnov, prenosi Vreme.
Ipak, istini za volju, njih Miloš Biković nije iritirao kao Srbin, već kao Rus i moguće je da su u rusko-ukrajinskim odnosima ovakve stvari uobičajene. U globalnoj sferi ipak nisu i HBO je poklekao pod pritiskom što im je kao brendu krajnje nesvojstveno.
Naime, HBO je uvek bio brend čija je osnovna karakteristika to da gledaoci plaćaju program i daju poverenje, a ova firma na to uzvrati pa uvek i nadmaši. Otud, u duhu HBO kao brenda bi i bilo očekivano da oni kažu da su doneli odluku, promislili je i da stoje iza nje, i da na kraju budu u pravu.
Ni HBO nije što je bio
Međutim, ni HBO nije ono što je bio. On je sada deo jednog većeg medijskog konglomerata, samo jedan šraf njihovog globalnog striming servisa Maks, a on ima drugačiji i manje elitistički pristup. I, budimo skroz otvoreni, ne ide mu dobro i neki šumovi ove vrste mu nisu potrebni.
U svetu u kom HBO nije više ono što je bio, ni uloga u „Belom lotosu“ nema onaj značaj koji bi imala ranije. Paradoksalno, ovaj događaj je ona vrsta fajterskog i kontroverznog duha koji je ranije karakterisao ovu kuću, a sada se izgubio negde u berzanskom izveštaju.
Značaj Miloša Bikovića konačno potvrđuje činjenica da je njegovo pravo na rad uzeo da osporava Dmitro Kuleba, i da obavlja posao za koji je kod nas obično zadužen Simo Spasić. Ali, to je i jasna slika koliko je kulturni kapital značajna stvar, kada u jednom Kulebi tako lako probudi Simu.
Verujem da će u istoriji HBO ovaj slučaj biti više zapamćen nego da je odigrana uloga onako kako je planirano. Doduše, kada je dobio ulogu, poslao sam Milošu poruku sa čestitkom i molbom da mi donese autogram Mišel Monahan ako bude imao priliku da radi sa njom. Kako stvari stoje, ostaću bez autograma kome sam se jako radovao, ali ću opet izgubiti mnogo manje nego HBO u očima onih kojima su ta tri slova nekada značila mnogo, piše Vojnov za Vreme.
BONUS VIDEO: PopTok – Miloš Biković
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare