0
Neke od najslavnijih žena Holivuda naizgled imaju sve - lepotu, moć, uticaj, novac, ali ne i srećnu porodicu.
U prošlosti su brojni američki mediji izveštavali o navodnom lošem odnosu slavnih majki sa njihovom decom, a svedoci mnogobrojnih nezgodnih situacija u porodici bile su dadilje, pomoćnici, a neretko i sama deca, koja su tvrdila da su njihove slavne mame – loše mame.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
0
0
Jedan od najnovijih primera je glumica Anđelina Džoli. Ona navodno odgaja i obrazuje decu na sopstveni način za koji smatra da pozitivno utiče na njihovo sazrevanje i odrastanje, a kako je izjavila, primarni cilj vaspitanja su joj domaći zadaci i obrazovanje kao i usađivanje poštovanja i ljubavi prema svim živim bićima. Jednom je izjavila kako im svake večeri peva uspavanke drugačijim glasom kako bi ih zabavila.
Međutim, dadilja koja je radila za Anđelinu i boravila s njima 24 sata dnevno, otkrila je za američki „OK magazin“ da su iza zatvorenih vrata stvari, navodno, potpuno drugačije.
„Ona je majka koja je vrlo odsutna zbog svojih svakodnevnih problema i karijere, ne stiže da se posveti deci i to je recept za propast“, rekla je dadilja i dodala da Anđelina ne može da obuzda decu, a da je situacija postala posebno dramitična otkako se razvela od Breda Pita 2016. godine.
„Anđelina misli da je moderna mama jer se prema njima ponaša kao prema odraslim ljudima. Ali, istina je da je deci s vremena na vreme potreban prekor kako bi mogli da razlikuju ispravno od pogrešnog. Anđelina stvara više problema nego što donosi dobrog i čini im medveđu uslugu“, mišljenje je dadilje koja je čuvala šestoro Anđelinine dece: blizance Vivijen i Noksa, Medoksa, Paksa, Zaharu i Šajlo.
I dok u očima javnosti Ađgelina izgleda kao požrtvovna samohrana majka koja čvrsto drži konce u rukama nad odgajanjem dece, kad je kamere ne snimaju liberalna je i prema svojim porocima i prema deci, čak i preliberalna, tvrdi ova dadilja. Navodno je sklona piću i skoro svake večeri otvori bocu crnog vina, a nekada i više njih.
Iako su njena najstarija deca ispod granice kada legalno smeju da piju alkohol, Anđelina im navodno povremeno dozvoli da popiju čašu ili dve. Dadilja tvrdi i kako glumica često zbog posla mora da gleda video materijal koji sadrži nasilje i škakljive scene, odnosno, pornografske scene, a ne ustručava se da to pokazuje i deci, što nije bio slučaj dok je Bred živeo u kući.
Ona je negirala njene tvrdnje o uspavankama.
„Čula sam da često izađe iz kuće uveče i ostavlja decu sasvim samu bez nekog starijeg da ih nadgleda, a skoro ih je ostavila na više od deset sati tokom noći dok je snimala novi film“, rekla je dadilja.
Drugi slučaj, o kojem su svetski mediji pisali mnogo pre nego da je Anđelina i postala poznata, bio je slučaj francuske glumice Bridžit Bardo. O tome da nije želela dete, kao i da tvrdnje da je bila loša majka, Bridžit je pisala i govorila sama.
Iz drugog braka s glumcem Žakom Šarijeom 1960. godine dobila je sina Nikolu. Bilo je to nesrećno materinstvo jer Brižit – prema sopstvenom priznanju – nije imala materinski instinkt.
Nikola je bio željeno dete, ali samo svog oca. Brižit je na sve načine pokušavala da pobaci, udarajući se pesnicama u stomak. Svoju trudnoću je opisivala „kao da imam tumor“.
„Bilo je to kao da sam imala tumor u svom otečenom telu i samo sam čekala trenutak da ga se otresem… Danas verujem da se materinski instinkt uči. Tada je bio samo bol“, rekla je ona.
Posle porođaja je naredila babicama da sklone bebu, jer ne želi ni da je pogleda. Često je govorila kako bi više volela da je rodila malog psa. Sve ovo je objavila u memoarima „Inicijali BB“ 1996. godine, prenosi „Kurir Stil“.
Mali Nikola odmah je otišao u očevu porodicu, koja ga je odnegovala. S majkom nije bio u kontaktu sve do punoletstva. Nije je pozvao ni na svoje venčanje s Norvežankom Anelin Bjerkan, s kojom ima dve ćerke, Anu i Teu. Brižit je svoje unuke videla tek 1992, kad je njen poslednji muž okupio celu porodicu povodom njihovog venčanja. Kako su se nakon toga pojavili memoari, Nikola je tužio majku zbog reči „tumor“ i ostalih opisa svog rođenja. Francuski sud je doneo presudu da majka sinu plati odštetu od 17.000 evra.
„Nisam dobra baka. One žive u Norveškoj, ne govore francuski i nemamo prilike da se vidimo. Što da se lažemo? Uvek sam govorila šta mislim i mislila ono što kažem. Nikad nisam verovala u krvno srodstvo“, ispričala je ona svojevremeno.
Ipak, 2017. godne, Brižit i sin Nikola su uspostavili normalan odnos. On dolazi u „La Madrag“ jednom godišnje, sam ili s porodicom. Ona o njemu kaže da je „sjajan čovek, dobar otac“, ali da „nema ništa njeno“.
„Nemamo mnogo zajedničkog“, rekla je u jednom razgovoru.
„On i fizički liči na oca… Često se osetim kao da sam mu ćerka, a ne baka njegovim ćerkama“, rekla je glumica.
Kao loša majka bila je predstavljena i glumica Džoan Kraford.
Glumica se udavala četiri puta: za Daglasa Ferbenksa (1929.–1933.), Frenčkota Tonea (1935.–1939.), Filipa Terija (1942.– 1946.), te predsednika Pepsi-Kole Alfreda Stila (1956.–1959.), s kojim je u braku bila sve do njegove smrti. Nakon njegove smrti Kraford je ostala u Pepsi-Koli kao članica odbora sve do prisilnog penzionisanja sedamdesetih godina.
Budući da sama nije mogla da iznese trudnoću, Kraford je četrdesetih godina usvojila petoro dece: devojčicu Džoan (ime joj je kasnije promenjeno u Kristina), dečaka Kristofera (kojega je bila prisiljena da vrati biološkoj majci), dečaka Filipa Terija, mlađeg (ime mu je promenjeno u Kristofer), kao i bliznakinje Sindi i Keti. O odnosu između Kraford i njene usvojene dece – posebno Kristin i Kristofera koje je glumica isključila iz svog testamenta– pisalo se verovatno koliko i o njenoj filmskoj karijeri.
1978. godine Kristina Kraford objavljuje Najdražu mamicu (Mommie Dearest), memoare utemeljene na starijem tekstu “Pobuna ćerke Džoun Kraford” (1960.), u kojima tvrdi da je glumica fizički i emocionalno zlostavljala svoju stariju decu.
Mnogi/e članovi/ice poridice (uključujući Sindi i Keti Kraford) i Džounove/e prijatelji(ce) opovrgnuli/e su napise u Kristininoj knjizi, uvereni/e da njeno objavljivanje nije ništa drugo do čin osvete zbog razbaštinjenja.
Ali bilo je i onih (npr. Džounina sekretarica Džeri Binder Smit) koji su smatrali da govori istinu, podsećajući da je Kraford bila poznata kao alkoholičarka, perfekcionistkinja i manipulatorka. „Mommie Dearest“ postao je trenutni bestseler, a 1981. poslužio je i kao predložak za istoimeni film s Fej Danavej u glavnoj ulozi.
BONUS VIDEO: Top 5 jugoslovenskih filmova