0
Danas je odjeknula vest da se rastaju Aca Ilić i Biljana Jevtić - ali samo na tri meseca jer pevač odlazi u Australiju na turneju.
Njihova ljubavna priča počela je 1986. godine, a već 30. septembra 1989. su izgovorili sudbonosno „da“ i to pred 600 gostiju. Veselje je organizovano u rodnom gradu pevača, Gornjem Milanovcu u jednom luksuznom hotelu, a događaj je prenosio Treći kanal.
PROČITAJTE JOŠ:
Jedan od najvećih hitova te godine bio je „Cvetak zanovetak“ Cece Ražnatović koja je imala samo 16 godina, ali to je bio dovoljan povod da uveseljava goste na ovom događaju koji se i danas pamti u estradnim krugovima.
Biljana Jevtić blistala je u svilenoj venčanici sa puf rukavima i belim venčićem, dok je Aca Ilić nosio klasično crno odelo sa leptir-mašnom i tada nezaobilaznim brkovima.
Najpoznatija loto devojka Suzana Mančić je bila kuma na venčanju, dok je Aca za ovaj čin izabrao prijatelja iz detinjstva.
Kako je izgledala atmosfera dok je Ceca pevala svoj prvi hit pogledajte u nastavku:
„Imali smo svadbu od 600 zvanica u Gornjem Milanovcu. Čak je bio prenos na Trećem kanalu koji je trajao 45 minuta. Došlo je i više ljudi nego što smo zvali, pa smo otvorili još jednu salu i doveli konobare iz drugog restorana. I drago nam je da su svi došli. Bilo je mnogo kolega, među kojima i Zorica Brunclik, Kemiš, Vera Matović, Ceca Ražnatović, Suzana Perović, Dragan Stojković Bosanac, Slavko Banjac… Od ‘Beogradske estrade’ smo dobili zanimljiv poklon – radni put u Johanesburg u Južnoj Africi. Tamo smo na jednom međunarodnom festivalu predstavljali Jugoslaviju“, pričao je pevač svojevremeno i naveo da su posle svadbe ušteđevinu stavili u Dafiment banku.
„Uložili smo preko 100.000 maraka kod Dafine. Kad smo podigli novac i kamatu, kazao sam Bilji da nećemo više to da radimo. Međutim, žena mi je rekla: ‘Hajde da obrnemo još jedan krug’. Vratili smo pare u banku. Sećam se, pevali smo u Švajcarskoj, a ja sam ujutru kupio novine ‘Vesti’. Na naslovnoj strani pisalo je da je gazda Jezda napustio Srbiju. Odmah sam otišao u govornicu, nazvao banku i pitao da li da dolazimo da spasavamo novac. Službenik mi je rekao: ‘Pevaj i uživaj, mi smo rešili da te obogatimo’. Kad smo se posle tri meseca Bilja i ja vratili u Srbiju, bio je kraj. Banka je bankrotirala, a mi smo u tom momentu ostali bez mnogo novca. Kasnije, Zakonom o staroj deviznoj štednji, dobili smo pare nazad, ali na rate.“
