Legendadna rok grupa "Bijelo dugme" u subotu se ponovo okupila povodom koncerta kojim su zatvorili manifestaciju "Balkan Music Festival" na Jahorini. Članovi nekadašnjeg jugoslovenskog sastava, koji je obeležio jedno doba u istoriji muzike, na planinu su stigli razdvojeno, a spojili su se nekoliko sati pred spektakl.
Ekipa „Nove“ prisustvovala je tonskoj probi, gde su Goran Bregović i Alen Islamović uvežbavali repertoar, a Mladen Vojičić Tifa pojavio se pred kraj. Pošto je Brega bio zauzet oko posla sa toncima, iskoristili smo priliku da popričamo sa Alenom Islamovićem koji je bio veoma raspoložen za razgovor. On nam je otkrio kako funkcionišu njegovi dodatni poslovi oko poljoprivrede i turizma, a pored toga osvrnuo se i na stara dobra vremena. Doduše, ipak nije sve tako bajno kao što izgleda jer je, po prvi put, otkrio da je njegova najveća sreća bila kada je izašao iz grupe i započeo samostalnu karijeru.
Bijelo dugme opet se okupilo povodom koncerta na Jahorini. Ako vratite vreme unazad, možete li da izbrojite sve koncerte koje ste održali zajedno?
– Zaista ima puno. Moja karijera sigurno preko 3.000 do 4.000 koncerata.
I Vi ste sigurno imali dane kada Vam nije bilo do života, pa ste morali da stanete na binu i pevate. Kako ste uspevali da sakrijete neko Vaše nezadovoljstvo, a da publika to ne prometi?
– E pa tu treba biti veliki profesionalac. Ta publika ništa nije kriva ako ti nešto izađeš ljut na binu i režiš na njih. To nije u duhu mog profesionalizma. Ja sam tako nasađen i za sebe ne mogu da kažem ni da sam zvezda, niti najbolji pevač. Rekao bih za sebe da sam odličan zabavljač. Merkur je to znao reći za sebe jer on je bio zabavljač.
Ali kad Alen Islamović pusti glas svi znaju da je to Alen Islamović koji je specifičan i nije ničija kopija.
– To je umeće i mogućnost koja je meni bila pružena da ja svoj glas nametnem od 1982. godine, a danas je 2021. godina.
Tokom pandemije maksimalno ste se posvetili biznisu na Vašoj plantaži lešnika. Kako je došlo do toga?
– Moja supruga je nasledila jako puno zemlje u Bihaću pa smo rešili da stvar preuzmemo u naše ruke kako zemlja ne bi propala. Hteli smo da nešto napravimo i ostavimo ćerkama i unučadima. Došao sam na ideju da je taj sliv reke Une jako pogodan za lešnike i orahe pa sam odlučio da investiram u taj projekat koji je uspešan i ne bojim se za njega. Stabla lešnika su ušla u osmu godinu i lepo rađaju. Plantaža je postavljena i jedino nam preostaje da širimo posao, nuditi plod na tržištu i tu sam našao neke veze, ali i plasirati neke svoje proizvode.
Pored toga, počeli ste da se bavite i turizmom pa ste sa suprugom renovirali Vašu kuću u Bihaću za iznajmljivanje turistima. Kako Vam taj posao ide?
– Iznenadio sam se jer su baš moj Bihać i reka Una bili atraktivni u ovom regionu zbog brojnih stvari. Koristio sam te blagodare da privučemo turiste. Imao sam svoje goste iz Dubaija i Saudijske Arabije koji su bili jako elitni gosti i uživali su u centru grada u mom objektu koji ima oko 500 kvadrata plus bazen, dvorište… Svi su prezadovoljni i zapamtili su nas, a ja sam im poklonio svij CD. I ta naša muzika otišla je u njihove države.
Da li bi ste pristali na to da se snimi film o Bijelom dugmetu?
– Pa ša ja znam… Snimana su dva, tri filma. Bilo je nekih dokumentaraca, ali svi lažu. Vi ne znate ko više laže. Ja sam ih pogledao. Pokušavao sam ispričati neku istinu koju sam doživeo sa pokojnim Ipetom, a onda oni svi nešto lažu. Ono što je meni Ipe pričao kakva je bila situacija između poslovnih putovanja i drugi stvari, onda ja saznam da se tu ne zna ko više laže. Iskreno da kažem, ne bih čak ni učestvovao u tom filmu (smeh).
Da možete vratiti vreme, da li bi ste nešto promenili?
– Ne bih. Što se mene tiče ništa ne bih menjao. Sve odluke što sam donosio, doneo sam ih sam. Niko na mene nije pravio pritisak. Jedino je to mogla moja supruga koja je jedna jedina i koja je sa mnom od 1980. godine. Sve ostalo sam radio sam, izlazio i odlazio iz bendova, radio poslove koje sam radio. U suštini, najsrećniji sam bio kada sam počeo da radim sam i radio sam onoliko koliko je trebalo i koliko sam želeo. Birao sam sebi društvo koje mi je odgovaralo. Jedna od najlepših stvari mi je vođenje sopstvene karijere.
Patite li za prošlim vremenima?
– Ne. Možda patim za vremenom kad su izlazile te pesme kada sam ih pevao u to vreme, ili se setim nekih koncerata i nekih zajedničkih trenutaka. Ja se nadam, ako Bog da, da bude pameti i zdravlja da opet ovaj prostor postane jedan i da mladi ljudi putuju i rade. Kad kažem prostor, opet gledam na tu našu Jugoslaviju i treba omogućiti klincima da nauče malo više kulture.
Proslavili ste se u Bijelom dugmetu, koje je obeležilo jedno doba. Kako to da ste ostali tako skromni i pristupačni, a važite za veliku zvezdu?
– Ja sam odgojen u takvom duhu. Rođen sam u malom gradu. Kad si u tim velikim centrima odmah roditelji vode brigu kad izađeš na ulicu da li će ti neko tutnuti neku tabletu ili drogu u džpep, da li ćeš doći razbijenog nosa ili ne… Kod mene u Bihaću je bilo to kad izađem iz svog dvorišta onda me skenira do škole pet komšija i dojavljuju mojoj mami: „Eno ga, ušao je u školu“. Tako bude i u povratku do kuće, ali tog puta poštari i automehaničari jer se mi svi u malom gradu znamo. Nije moguće ništa bilo ni napraviti, kupovati neki alkohol i sakrivati se u park. Odgojen sam čistog zdrava i uma.
Uvek je dolazilo do smene generacije pa su danas akutuelni reperi i treperi. Pratite li današnju popularnu muzičku scenu i kako komentarišete?
– Slabo, iskreno da kažem. U poslednje vreme ne slušam ništa. Najlepša mi je muzika tišina.
Vaši dueti sa Indirom Radić godinama se pevaju u svakim prilikama jer su mešavina roka i folka. Da li ste u kontaktu s njom i kakav odnos danas imate?
– Jesmo u kontaktu. Evo, da vam ekskluzivno otkrijem da ćemo raditi obradu pesme „Lopov“ koju smo nedavno snimili u Beogradu i pojaviće se posle Nove godine na tržištu. Malo je drugačija u odnosu na originalnu verziju, kao i spot. Mi smo dobri frendovi (prijatelji). Ako se nešto pojavi ponovo, zašto ne bi opet snimali i radili.
Postoji li šansa da sa Bijelim dugmetom uradite pesmu ili album?
– Pa ne znam. Sumnjam. Ne postoji takav interes da se nešto radi. Ima toliko starih pesama pa možemo svirati to koliko hoćeš. Za iduću godinu mogu najaviti jedan jako interesantan projekat „4 asa“ gde se okupila jedna stara ekipa.
Brega odseo u hotelu na Jahorini, umesto kod svoje kuće
Goran Bregović na Jahorini pre više od 15 godina kupio je vilu od 450 kvadrata, čija je vrednost pola miliona evra. Iako je u subotu svirao na Jahorini, on nije posetio kuću već je odseo u hotelu, a to nam je potvrdio Alen.
– Sada smo svi odseli u hotelu. Znam da dugo ima tu kuću, jako davno sam bio. Mislim da ni on ne ide tamo svake godine“, rekao je Alen.
BONUS VIDEO: Rekordni koncert Bijelog dugmeta u Beogradu
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.