0
Svestrana i sa izuzetnim muzičkim talentom, Nataša Guberinić, voditeljka Plej radija i nekadašnja članica grupe Tap011 uskoro planira da objavi svoj prvi studijski solo album po imenu "Humanlike".
Popularnost je stekla u poslednjim fazama dance pop atrakcije “TAP 011” kada je sa Anom Štajdohar došla posle odlaska Ivane i Goce iz grupe. Prvo je bila deo albuma “Čudesna ploča”, a zatim i finalnog CD-a “Peti element”. Danas, u poređenju sa onim što je trenutno popularno, nekadašnje hitove smatra naivnim i bavi se potpuno drugim stvarima.
PROČITAJTE JOŠ
Njen prvi singl „Killed“ nedavno je ugledao svetlost dana, o čemu je, između ostalog, pričala u intervjuu za Nova.rs.
Otkud inicijativa da posle dvadeset godina kreneš u solo projekte?
„Suštinski, sve autorski što sam trebala da uradim, planirala sam dugo godina. Uvek su moje pesme završavale kod nekog drugog. Nikada nisam želela da to ja uradim ja. Gnušala sam se samopromocije na svim mogućim nivoima, a onda su mi ljudi objasnili da to ne može tako – ako želim da radim i za nekog drugog, ljudi moraju prvo da vide šta sam ja sposobna da uradim za sebe. S obzirom na to da sam dugo godina u muzici i da dosta radim sa stranim izvođačima, odlučila sam da pišem na engleskom. Ja, moj izraz i muzika koju volim – bluz, pank, soul itd – mora da bude na engleskom inače ne bi dobro zvučalo. To je bio razlog ulaska u ovaj poduhvat. Album je relativno spreman, fale dve pesme, ali ništa nisam želela da objavim dok se ne završi korona, jer je ceo album svirački, i nema načina da se on promoviše na drugi način, osim da se izađe na binu i da se svira. Lagano sada najavljujem singl po singl, pa ću zatvoriti krug.“
Sa kojim umetnicima si do sada imala prilike da sarađuješ?
„Neki ljudi sa kojima sam radila su u inostranstvu, pa sam ja sada pod obavezom da ne govorim o njihovim imenima. Uspela sam da sa nekim vokalima stignem i do nekih kantri lista. Što se Srbije tiče, radila sam sa mnogim ljudima, npr. Sevdah Baby, prošle godine je izašla Vrelina, nešto malo više pop. Radila sam i sa Feđom i BGD Fankom. Non stop se nešto radi, mene stalno ljudi pitaju je l sam ja pevala to i to, ja kažem da nisam, a onda kada preslušam, shvatim da kao jesam. Uvek nešto radim, vokale, reklame, serije, svašta. Kada je u pitanju odlučivanje za samo jednu stvar i poruku koju ti suštinski želiš da pošalješ, uvek postoji bojazan da će te ljudi osuđivati, da nećeš biti dovoljno dobar i da nećeš imati šta da kažeš.“
Sudeći po debi singlu, ne deluje kao da ideš u nekom komercijalnom smeru?
„Ideja nije bila da to bude nešto komercijalno, nego nešto što ja volim i što vole ljudi sa kojima inače sviram. Ako se to dopadne većoj količini ljudi, super. Ja nemam ništa protiv popularne muzike, u svakom žanru nađem nešto što mi se dopada. U pop muzici takođe ima genijalnih umetnika – Sia, Džastin Timberlejk itd. Međutim, ja se u tom žanru ne nalazim. To nisam ja. Kao što nisam neko ko bi mogao da peva narodnjake i zgrće neke ogromne pare. To je borba. Ja sam rešila da izađem iz borbe sa komercijalom i da kažem – radim šta se meni sviđa. To što napišem moraću da izvodim, ako mi se ne sviđa, onda to nema nikakvog smisla.“
Zašto baš „Humanlike“?
„Humanlike je prevod mog imena na Instagramu – Ljudolika. Ona već dugo postoji na mrežama. Hteli smo da to ime prevedemo na engleski. Nekako mi se čini da smo se dosta otuđili jedni od drugih, pa sam htela da se poigram sa pojmom ljudskosti, pa da tu ljudskost vratimo među ljude. Da ne bude sve šer, post, menšn, i ostalo, nego da bude nekih momenata poput – ne vredi da razmenjujemo poruke ako se nećemo videti, pogledati u oči i biti zajedno srećni. Ja sam neko ko je fan koncerata i živih nastupa i svega što ima veze sa ljudskim momentima.“
Prošle godine si nastupala i na Beoviziji sa pesmom „Samo bez straha“. Kakva su bila očekivanja kada si se upustila u takvu avanturu?
„Mi smo kod nas na radiju uvek pratili Beoviziju i Evroviziju, čisto privatno. Uvek nam je jako zabavno. I stalno je bio neki „haha“ momenat, mogli bismo mi da se pojavimo na Beoviziji. Onda je naš tadašnji direktor rekao, a zašto to ne uradite? Biće super priča. Uradite to sa vašom ekipom. Tu je bio Marko Luis, Petar Zorkić i Una i ja, dečko koji nam je kasnije uradio celu produkciji … negde smo rekli, ako ćemo biti tamo, hajmo da imamo neku poentu i da pokrenemo neka pitanja. Bilo je s jedne strane stresno jer su nam se javljale žrtve porodičnog nasilja, pričale svoje priče, zahvaljivale se i želele da podele sa nama njihova iskustva i rešenja. Ja sam u kontaktu sa nekim ljudima, pitaju me stalo da li bih mogla da podelim negde nešto na mrežama. Naročito tokom karantina je to bilo jezivo – žene žrtve nasilja su bile zatvorene sa svojim nasilnicima. Opet s druge strane, nama je sam festival bio zabavan i pokupili smo glasove publike. Ljudi su prepoznali da smo u sve to ušli iskreno.“
Kako danas gledaš na hitove grupe Tap011?
„Kada mi neko kaže, ti si pevala Reku, ja kažem, da, pre dvadeset godina. To je bio ultra bezbrižan period. Ja sam se sa ljudima iz grupe znala od ranije, pa smo uvek bili u fazonu, hoćemo – nećemo. Ja sam čak preporučivala neke svoje druge koleginice da uđu u bend. To je bio jako lep period, ta muzika je bila popularna tada. Ono o čemu smo mi pisali i pevali, i ono šta je sada popularno – deluje mi ultra naivno. Baš je prošlo vek. Međutim, ostali smo u korektnim odnosima. Družim se sa Anom Štrajdohar i stalno se viđamo, čak smo skoro pričale i o duetu.“
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
