"Izraz „Uradi sam“ (eng. 'Do It Yourself', skraćeno 'DIY') definiše način rada, modifikovanja ili popravljanja stvari bez direktne pomoći stručnjaka ili profesionalaca.“
PROČITAJTE JOŠ
Kada je muzika u pitanju ovaj način funkcionisanja je veoma rasprostranjen i prati rokenrol gotovo od njegovog postanka. Zanimljivo je da je ekspanziju u noviioj istoriji ovaj odnos, na relaciji autor – izdanje – izdavač, poprimio drugačije obrise prvenstveno zahvaljujući razvoju interneta. Aktuelna situacija sa pandemijom navela je našeg sagovornika da istraži i sakupi izvođače koji u ovom trenutku, ne samo u regionalnim već i širim evropskim okvirima, deluju kao „DIY“ bendovi, projekti ili autori. Nebojša Kuzmanović je frontmen beogradskog sastava Roza i sastavljač kompilacije „Nije se desilo“ (Pop Depresija, Kišobran).
„DIY“ je fenomen koji je izbio u prvi plan početkom dvehiljaditih. Koliko se taj „sistem“ promenio u poslednjih dvadeset godina i šta on danas znači?
– Kada je muzika u pitanju, krećem se isključivo u tim okvirima, još od kraja osamdesetih/početka devedesetih i sviranja po hardcor- punk bendovima, tako da na sve to gledam iz malo drugačije pozicije. Praktično, to mi je podrazumevana varijanta. Oslanjanje na sopstvene snage, uz neizbežnu pomoć drugara i ljudi koji su u istom fazonu, bez uplitanja faktora kojima je primarni motiv zarada.
Kako je došlo do toga da se ti pozabaviš prikupljanjem materijala za ovu kompilaciju?
– Nisam imao kontrolu nad tim. Jednostavno mi je došlo kao ideja za vreme prvog lockdowna, pretpostavljam iz potrebe da se bavim nečim suvislim, kreativnim i korisnim u trenucima kada nema standardnih aktivnosti benda, što je u tom trenutku značilo čak i nedostatak proba.
Muzika koju tretira kompilacija „Nije se desilo“ je u poslednjoj deceniji pokazala „da se ipak dešava“ i da stiže do šire publike na ovaj ili onaj način. Kakvo je tvoje mišljenje o relevantnosti ovakvih autora i njihovog stvaralaštva u globalnim ne samo lokalnim okvirima?
– Relevantno je ljudima koji imaju stalnu potrebu za novom, zanimljivom i drugačijom muzikom. Bitno je konstatovati da se ceo model promenio; danas dobru muziku nećeš naći na do skora konvencionalnim medijima kao što su TV i radio, i problem je što to previše ljudi ne kapira. Ona i dalje postoji, samo je potrebno potruditi se i malo dublje zagrebati.
Slušajući kompilaciju primetna je žanrovska različitost ali je ipak krasi jedna muzička boja. Koliko si prikupio materijala sastavljajući ovu kompilaciju?
– Tačno onoliko koliko je na kompilaciji, od svakog benda/autora sam tražio jednu pesmu po njihovom izboru. Moje je bilo da skupim izvođače po svom ukusu, a onda je ostalo da verujem da znaju šta ih najbolje predstavlja. Što se nastavka tiče, to je van moje moći. Takva sam osoba da teško planiram bilo šta u životu, najdalje dobacujem nedelju dana unapred, sve je stvar trenutne inspiracije.
Šta nam možeš reći o razvojnom putu tvog benda Roza?
– Krenulo je pre par godina kao logičan nastavak naših prethodnih bendova (Mnjenje i VVhile), od kojih su neki prestali sa radom a neki upali u stanje hibernacije. Posle relativno sporog početka, uzrokovanog raznim nezgodnim okolnostima, uspeli smo da uhvatimo neki zamah krajem prošle godine, i sad nas ne pušta. Dobro je dok drži. Svašta spremamo za naredni period, uključujući i novi album na proleće, a pre toga, u roku od nekoliko dana od ovog intervjua, i filmić koji će pratiti našu stvar sa kompilacije, u saradnji sa Incredible Bob-om.
Kakve ambicije imaju bendovi koji funkcionišu u „DIY“ okvirima? Šta ih zadovoljava u smislu nekog uspeha popularnosti ili opozita tome?
– Mogu da govorim u ime svog benda; može sve, dok je u okviru naših postavljenih kriterijuma. Svesni smo gde smo, šta smo i zašto se time bavimo, nemamo nikakve iluzije što se tiče nekog ozbiljnog uspeha, prihvatićemo svaku priliku koja se ne kosi sa našim načelima. Muzikom se bavimo iz puke potrebe, to je ono što najbolje znamo da radimo i što najviše volimo, ne živimo od toga, tako da nemamo nikakvu presiju sa te strane. Tamo gde znamo da ima nekih para, tražićemo, tamo gde znamo da rade entuzijasti bez nekih ozbiljnih sredstava, nećemo, i učestvovaćemo zato što nam je to zabavno i da bi podržali priču. Pank u najširem smislu te reči, svirali synth pop, krautrock, jazz ili šta god nam padne na pamet. Model je uvek isti.
Kako bi u jednoj rečenici publici kojoj je „DIY“ scena potpuno strana u najboljem predstavio i zainteresovao je za sadržaj kompilacije „Nije se desilo“?
– Širom otvorite oči i uši, slušajte sve što vam naleti, nikad ne znate šta će vas iznenaditi.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar