6
Poznati scenarista Siniša Pavić preminuo je prošle nedelje u 92. godini života u Vlasotincu, gde je sledećeg dana i sahranjen. Iza sebe je ostavio neizbrisiv trag u našoj kinematografiji, kao autor brojnih najgledanijih domaćih serija poput "Vrućeg vetra", "Boljeg života", "Srećnih ljudi", "Porodičnog blaga", "Bele lađe"...
Ipak, Siniša je isticao da je posle nekoliko uspešnih komada, serija „Bolji život“, ono što je promenilo i njegov život i televizijski program uopšte. Na prvobitnu ideju došao je urednik Vojkan Milenković, koji je predložio Siniši da snime seriju od 52 epizode, ali je ovaj projekat naišao na brojne negativne komentare.
PROČITAJTE JOŠ:
„‘Ti to možeš’, rekla mi je i Ljilja. A njen otac, koji je u Mauthauzenu proveo tri godine, rekao je: ‘Čovek i ne zna šta sve može da izdrži i za šta je sve sposoban.’ On se malo našalio, ali meni, otkad radim na televiziji, nije bilo teže. Tri meseca se emitovao ‘Bolji život’ a da niko nije napisao jednu dobru reč. Onih loših, pa i groznih, bilo je mnogo. Uglavnom se raspravljalo o moja 52 honorara. Koliko ću zaraditi, pa puta 52. Koliko ću raditi i kako, o tome ništa. Nekoliko najamnika treniralo je svoju nepismenost na ‘Boljem životu’. Nikad nisam pročitao toliko loših želja upućenih meni i onome što radim. Neko se veoma potrudio da sruši preambicioznog Vojkana Milenkovića, preko Gradskog komiteta i nekoliko novinara, napadajući megalomanski projekat u koji se kao u rupu bez dna baca novac, iako ni scenario nije dovršen. Čak se i on pokolebao i posle devete epizode sazvao sastanak redakcije, na kome sam čuo bojažljiv predlog da se serija skrati i završi na 20 epizoda.
Međutim, jedna od najpopularnijih domaćih serija u istoriji naše kinematografije brzo je pronašla put do srca gledalaca, a više od 30 godina kasnije i dalje je gledana svaka njena repriza.
„Izvesno vreme pre toga perforirao mi je čir na duodenumu. Izdržao sam to na nogama, ali nisam smeo da se nerviram. Napustio sam sastanak, a izlazeći, rekao sam: ‘Kroz tri nedelje videćemo se u sasvim drugačijem raspoloženju.’ Posle četrnaeste epizode pojavio se prvi pohvalan tekst u novinama, sa potpisom Mirjane Golumbovske. Napisano je, ukratko: ‘Ljudi, pa ovo je odlično.’ A posle petnaeste vratio se Neša Ristić, tada direktor televizije, iz Velikog Laola i saopštio: ‘Večeram ja u hotelu i odjednom ostanem sam u sali, nestanu i kelneri. Svi otišli u salon sa televizorom, da gledaju ‘Bolji život’.’ Posle šesnaeste epizode isti ljudi koji su mi predlagali da seriju završimo doveli su u ‘Košutnjak’ trubače i pevače, a glavni inicijator puča u redakciji igrao je na stolu“, rekao je on za Kurir.
Tokom svoje karijere imao je priliku da sarađuje sa gotovo svim domaćim glumcima, ali nažalost, prvi su nas napustili oni za koje je Pavić imao najbolje reči.
„Od preko stotinu glumaca koji su igrali u mojim tekstovima samo sam sa nekima imao bliži, prijateljski odnos. I baš oni, meni najbliži, otišli su iznenada i u punoj snazi: Radmila Savićević, Danilo Lazović i Milenko Zablaćanski. Bili su prebogati vrlinama, i kao glumci i kao ljudi. Bili su nekonvencionalni, ličnosti od formata, potpuno izvan onoga što tako ruži našu kulturnu scenu.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
