2
Kada je pre 65 godina, 30. septembra svojim novim automobilom marke "porše", zvanim "mali gad" sa prijateljima krenuo na trku u Kaliforniju, Džejms Din nije znao da će to biti njegova poslednja vožnja. Sudario se sa drugim automobilom na raskrsnici, potom sleteo sa puta, a vest je dospela na gotovo sve međunarodne naslove, u svetu pre digitalizacije. Drugi vozač je preživeo, ali dvadesetčetvorogodišnji mladić ostaje zauvek uklesan na pločniku kao simbol zbunjene, nemirne i idealističke mladosti pedesetih godina prošlog veka.
AUTOR: MILENA GAJIĆ
PROČITAJTE JOŠ
“Istočno od raja”, do vremena Džejmsove smrti, jedini je njegov film koji je bio emitovan u bioskopima. Da li je tačna ona dobra stara da se ljudi pamte po tome kako su otišli? Jer, „okrugle“ godišnjice rođenja slavnog glumca retko kada budu pomenute u medijima, ali se svaka godišnjica smrti, kao i ova “neparna šezdeset i peta“, koristi za velike tekstove, retrospektive i podsećanja na legendu.
„Buntovnik bez razloga“ je u bioskope ušao samo tri nedelje posle tragične smrti dvadesetčetvorogodišnjeg Dina. U razarajućoj drami koja se fokusira na emocionalno otuđenje troje mladih koje proizilazi iz adolescentnog rivalstva, igra zajedno sa Natali Vud i Sal Moneom. On kasnije postaje kulturna ikona svih generacija i kamen temeljac rastućeg omladinskog pokreta tog doba, jer je bio prvi film koji je progovorio iz tinejdžerske vizure. Posthumno, objavljeno je nekoliko naslova u kojima je Din portretirao nezadovoljne adolescente na ivici punoletstva.
U strahu da će dobiti izvesnu reputaciju i da će se od njega uvek očekivati da glumi ljutitog tinejdžera, Din se odlučuje za svoju sledeću ulogu – pomoćnika na teksaškom ranču, čija se priča kreće “od blata do zlata”.
“Džin” je izašao 1956. godine, u kome Din deli platno sa zvezdama poput Elizabet Tejlor i Rokom Hadsonom. Ovo je bio njegov poslednji film, a Din na svoj račun dobija još jednu nominaciju za Oskara, i time postaje jedini glumac koji je posthumno nominovan dva puta.
Džejms Bajron Din rođen je 8. februara, 1931. godine u Marionu, Indijani. Sa roditeljima se 1935. preselio u kalifornijsku Santa Moniku. Međutim, majka, sa kojom je bio jako blizak i koja je podsticala njegove glumačke ambicije od malih nogu, umire od raka materice, pre nego što je Džejms proslavio svoj deveti rođendan. Nakon toga, otac ga je vratio u Indijanu da živi kod tetke i teče na farmi u mestu Fermont, gde je i odrastao, pa mnogi to mesto smatraju i njegovim rodnim gradom.
PROČITAJTE JOŠ
Nakon mature 1949. godine, Din se odselio u Los Anđeles radi studija na koledžu Santa Monika, gde je živeo sa ocem i maćehom. Međutim, posle nekoliko meseci turbulentnog života u novoj porodici, 1951. godine je definitivno napustio studije i po nagovoru prijatelja i reditelja Džejmsa Vajtmora odselio se u Njujork kako bi se ozbiljnije posvetio glumačkoj karijeri. Nakon ispisa sa fakulteta, nadolazeći glumac se prvi put pojavio na televiziji u reklami za Pepsi, upisao je čuvenu glumačku školu UCLA u Njujorku, gde je ujedno dobio i prve uloge u malim brodvejskim predstavama, a zatim i nekoliko manjih i neprimetnih, doduše holivudskih uloga, da bi se najzad preselio u Njujork 1951. godine.
Postoji jak argument da su Din i Marlon Brando zauvek promenili sferu filma. Pre Dina, muški glumci su bili snažni, muževni i uloge koje su predstavljali su ih često još više činile takvima. “Cmizdarije” su bile rezervisane za ženske uloge. Muškarci su svoje tekstove kazivali čitko i odlučno, uvek boljom stranom lica okrenuti prema kameri, dok se Din ponašao prirodno, a ne kao filmska zvezda, kako u svojim ulogama, tako i u privatnom životu. Ovo je glavna stvar koja je tragično nastradalog glumca izdvajala iz mase istih i kroz vreme ga označila kao simbol buntovništva.
Njegov “kul”, buntovnički imidž je praktično postao sinonim za rokenrol. Grupa The Eagles je o njemu napisala pesmu, a Džon Lenon je jednom prilikom rekao: „Da nije bilo Džimija Dina, ne bi bilo ni Bitlsa“. Džoni Dep je koordinirao i stvorio audio dokumentarac o Dinu, a mnogo glumaca ga je predstavljalo u filmovima. Jedan od njih je Džejms Franko. U modi, njegov stil je inspiracija za mnoge. Prvenstveno, noseći običnu belu majicu, zajedno sa farmericama je trend koji se održao sve do danas.
Posle sudara, godinama su se širile glasine kako Din nije zapravo mrtav, već da živi tajnim i skrivenim životom. Takođe, postojale su priče da je homoseksualac, da je „porše“ u kom se slupao zapravo bio uklet i još mnogo drugih.
Delom nošen tim glasinama, mit o Dinu kao čoveku i glumcu se samo dizao kako su godine prolazile. Din je zabeležen kao neko ko veruje da “glumac mora interpretirati realan život”. Na platnima i fotografijama, Džejms zauvek ostaje mladić i predstavnik socijalnog otuđenja i prkosa normama, kao i predstavnik nečega na šta će se generacije ugledati i doživljavati kao projekciju svojih života.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
