0
Pre 30 godina, Slovenija i Hrvatska proglasile su nezavisnost od Jugoslavije, označavajući početak krvavog raspada zemlje koji je trajao deceniju uz četiri građanska i međuetnička rata.
U intervjuu za agenciju EFE, poslednji predsednik Jugoslavije, Stjepan Mesić podseća kako 1991. godine nije bio moguć sporazum između republika koje su činile Jugoslaviju.
„Kao premijer Hrvatske otišao sam na mesto člana predsedništva Jugoslavije, prvo kao potpredsednik , a zatim kasnije kao predsednik – to je bio tradicionalni propis, ta rotacija, potpredsednik je taj koji postaje sledeći predsednik, o čemu se nije ni glasalo.”
Mesić kaže da je to tako funkcionisalo, sve dok on nije došao na red, a onda se Srbija usprotivila.
“Dolaskom na mesto predsednika Jugoslavije bio sam potpuno svestan kakva je situacija: ukratko, sve je bilo vezano, ometano. Sve Savezne institucije bile su zaključane, uključujući i predsedništvo. Takođe Vrhovni sud i Ustavni sud, sve. I rekao sam, u ovom formatu, po ovom modelu, biću poslednji predsednik Jugoslavije.”
„Do tada je politički dogovor bio zasnovan na tri integrativna faktora: Tito, sa njegovom harizmom čoveka koji je pobedio u ratu i velikog državnika posle Drugog svetskog rata. Drugo, bila je tu Komunistička partija, i treće, vojska.”
“Tita više nije bilo, partija se raspala zbog Miloševića, a JNA je pronašla novog sponzora. Rekao sam tada, da moramo postići novi politički sporazum, ali Srbija nije želela ni federaciju ni konfederaciju. Predložio sam konfederaciju na period od tri-pet-osam godina, kako bismo se mogli dogovoriti, i onda videti šta da radimo. Svi sastavni elementi proglasili bi svoju nezavisnost i potpisali konfederalni sporazum. Ali nijedan predlog nije prihvaćen.”
Mesić je dodao da je Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Srbije i njegov režim, interesovala samo „Velika Srbija“.
“Svet je bio sentimentalan prema Jugoslaviji, jer je to bio glavni faktor koji je organizovao Pokret nesvrstanih, kroz koji su, u hladnom ratu, komunicirali Istok i Zapad, a Tito je u tome igrao važnu ulogu. Srpski režim je obmanjivao sve, pa i svoj narod, s jedne strane da se bori za Jugoslaviju, a s druge da će svi oni živeti u jednoj državi.”
“Milošević nikada Srbima nije naglas obećavao „Veliku Srbiju“, već im je rekao da će živeti u jednoj državi, ali politika je bila: morate doneti miraz, doneti teritorije, i tako ćete ispuniti taj cilj.“
„On je već uništio jedan nezamenljivi stub jednakih prava u federaciji, jer su pokrajine bile jedan od njenih sastavnih elemenata. Jednostavno je uništio te autonomije.
O ustavnoj krizi tih godina Mesić je istakao: „Nismo kršili Ustav, jer je Ustav Jugoslavije iz 1974. godine, definisao republike kao države, koje su svojom voljom ušle u federaciju i da su svojom voljom mogle i da je napuste. Zbog toga smo predložili konfederaciju kao moguće mirno rešenje, a onda vidite, ako stvari budu išle dobro, mogli bismo nastaviti i ovako, ali Milošević nije želeo ništa, a sve to guralo je Hrvatsku i Sloveniju, a zatim i druge, da traže svoju nezavisnost.”
Ovako se još jednom na događaje pred kraj zajedničke države osvrnuo Stipe Mesić.
Danas, 30 godina kasnije, i dalje svaki narod sa svojim bivšim i sadašnjim političkim rukovodstvima ima svoju istinu…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
