0
Smrt 14 iskusnih podmorničara, koji su 1. jula 2019. izgubili život u nesreći koja je zadesila rusku podmornicu "Lošarik" tokom izvođenja specijalnog zadatka blizu obala Norveške, šokirala je svetsku javnost. Skoro godinu dana posle apsolutne tišine otkriveno je da su podmorničari izgoreli živi u jednoj prostoriji na ovoj podmornici, ali ostala je tajna, šta je ta podmornica radila tamo.
„Lošarik A12“ ( dobila ime po crtanom junaku konju) predstavlja unikatnu podmornicu za velike dubine i za specijalne misije, prema ruskoj klasifikaciji radi se o nuklearnoj dubokomorskoj stanici bez naoružanja. Ova podmornica nastala je u okviru projekta 10.831 u konstrukcionom birou Malahit sredinom 1980-tih godina prošlog veka. U pitanju je bio nastavak projekta razvoja podvodnih plovila za velike morske dubine i za posebne zadatke.
Gradnja podmornice „Lošarik“ pokrenuta je zvanično 1988. godine, ali je zbog raspada Sovjetskog Saveza je obustavljena bila. Nedostatak novca usporio je projekat, koji je ponovo pokrenut tek 2003. godine. Podmornica ima dužinu 70 metara, podvodni deplasman 2.100 tona, a glavni pogon je nuklearni reaktor E-17. Posada broji 25 članova.
Podmornica je od 2003. godine pod kontrolom Glavne uprave za podvodna istraživanja (GUGI), koja važi za „nevidljivi“ deo ruske mornarice namenjen za specijalne misije.
Podmornica „Lošarik“ je potpuno autonomno plovilo, ali se koristi u kombinaciji za jačom i većom podmornicom, koja joj obezbeđuje svaku podršku u korišćenju na velikim dubinama.
Gledajući spolja „Lošarik“ se ne razlikuje preterano od drugih podmornica. Trup je valjkastog oblika sastavljen od sedam kugli izrađenih od titanijuma, koje su međusobno povezane, što omogućava potpapanje do 6.000 metara dubine.
Ruska mornarica, saopštila je da je požar buknuo u akumulatorskom odeljenju, a okrugli oblik prostorija uticao je dosta na širenje požara u kome su izgorelo 14 članova posade na 6.000 metara ispod površine mora.
Inače posle izbijanja požara 10 članova posade je evakuisano, dok je ostatak se borio sa vatrenom buktinjom. Džon Pajk iz neprofitne organizacije GlobalSecurity.org smatra da je Lošarik bio pulsirajuća bomba.
Tajna misija na Artiku
Šta je to zapravo krenulo po zlu u tajnoj misiji na 60 nautičkih milja istočno od Norveške obale i 400 kilometara severno od Artičkog kruga i šta se zapravo dogodilo u samoj podmornici. Ovu enigmu pokušao je da razreši The New York Times.
Rusija tvrdi da je „Lošarik“ zapravo istraživačka podmornica, Norveška s druge strane ćuti o informacijama kojei ma o požaru na ovoj podmornici. Jedini očevici bili su ruski ribari koji su se zatekli u krivolovu u zabranjenoj zoni kad se dogodio incident sa podmornicom.
Jedna od najvećih pretpostavki jeste želja za posadovanjem informacija jer pravi cilj misije ove ruske podmornice. Naime na morskom dnu svetskih okeana proteže se 465 različitih komunikacijskih kablova, uključujući tu i one optičke za internet u dužini od 1,2 miliona kilometara.
Posebnu pažnju veliki sila okupirali su oni transatalnski izrađeni od optičkih vlakana, koji su počeli da se postavljaju od 1988, zatim tu spadaju i oni koji su mnogo kasnije stigli,m a u vlasništvu su Gugla, Fejsbuka, Amazona i Majkrosofta.
Sam ruski predsednik Vladimir Putin, često je govorio da je važna kontrola informacija, a posebno od značaja su optički morski kablovi, koji su ugorženi veoma, ako bi neko pokušao da ih preseče, što bi dovelo da smetnji u svetskim komunikacijama.
koronavirus
Da li je „Lošarikova“ tajna misija zapravo bila kontrola tih kablova ili neka druga radnja s obzirom da je jedino ta podmornica bila sposobna da zaroni na tako veliku dubinu. Američke nukelarne podmornice mogu najviše da zarone do 700 metara dubine.
Sledeće pitanje koje postavlja The New York Times, zašto Rusija nije upozorila Norvešku na moguću nuklearnu katastrofu, kad je došlo do požara na podmornici. Inače obe zemlje imaju međusobni sporazum o uzajamnom informisanju o takvim stvarima. Enigma ostaje zašto Rusija nije obavestila Norvešku da je to u pitanju podmornica na nuklearnim pogonom.
Treća teorija koje se pojavila jeste i da je podmornica učestovovala u vežbama Severne flote.
“U Putinovu srcu postoji posebno mesto za mornaricu. Ona je jedan od ključnih simbola svake velike moćne države”, objašnjava za NYT norveška analitičarka i direktorka Centra za bezbednosnu olitiku Norveškog instituta za odbrambene studije Katarina Zisk.
Severna flota u kojoj se nalazi najveći deo operativnih nukelarnih podmornica smatra se najvažnijim delom ruske mornarice, koji u upotrebi ima najnovije ruske nuklearne strateške i napadne podmornice, koje sve više operišu po Artiku i na Atlanskom okeanu.
“Ovo stvarno izgleda kao da se priprema nova verzija ‘Lova na Crveni oktobar’”, izjavila je Heder Konli, viša potpredsednica za Evropu, Evroaziju i Arktik u Centru za strateške i međunarodne studije.
„Ne smemo zaboraviti ni želju za ekonomskom moći“, dodaje Konli, prema kojoj Rusija nikada nije skrivala želju da kontroliše pomorski put preko Artika, posebno sad, u trenutku kad se led naglo topi i smanjuje zbog klimatskih promena, što otvara mogućnost za sve veću eksploataciju nafte i gasa.
Posebnu pažnju zaokuplja poluostrvo Jamal, koji će u narednih 50 godina da postane glavni izvor za crpljenje nafte i zemnog gasa za celu zapadnu Evropu.
Analitičarka Zisk kaže da ruski cilj nije onesposobiti internet, nego jednostavno dodavati konstantni pritisak. Jer, svaki put kada dođe do pada Fejsbuka ili Tvitera ljudi jednostavno “polude”.
“Ruska vojska se, čini se, još uvek bori sy istim pitanjima: korumpiranim izvođačima radova i problemima s kontrolom kvalitete u proizvodnji i održavanju”, tvrdi Pike.
“Ovo je jedna veoma ruska priča”, zaključuje Džefri Mankof iz Centra za strategiju i međunarodne studije u Vašingtonu, koji je dodao i:
„Puno tajni i veoma malo istine“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
