0
U Avganistanu se ime neke žene često ne izgovara javno, čak ne stoji ni u dokumentima. Žene su samo nečije supruge, majke, ćerke. Sada se to polako menja, ali Talibani se oštro protive promenama.
Pročitajte još:
Više od dve sedmice se u Dohi razgovara o budućnosti Avganistana. Delegacije Vlade i Talibana pokušavaju da se sporazumeju o mnogim temama, uključujući i prava žena – kao što su pravo na obrazovanje, rad i samoodređenje, piše DW.
Dok se oni žestoko spore već i tehničkim stvarima, žene u Avganistanu su se izborile za veliku stvar – ubuduće će u ličnim dokumentima, pored imena oca, stajati i ime majke. Predsednik Ašraf Gani potpisao je ovu izmenu zakona.
Kampanju je pre tri godine pokrenula Lejla Osmani (28) pod haštagom #whereismyname (gde je moje ime). Ovo je fantastičan uspeh, rekla je Osmani za nemački javni servis ARD.
In 2017, Laleh Osmany began the #whereismyname movement in Afghanistan to push for mothers' names to be included in official documents – including their children's birth certificates.
3 years later – history is made! https://t.co/OQs1TPx9Nv pic.twitter.com/4pSZuFNz5M
— White Ribbon Alliance (@WRAglobal) September 30, 2020
„Žene u Avganistanu lišene su mnogih prava, između ostalih i osnovnog prava na sopstveno ime. Jedna žena se kod nas definiše samo kroz vezu sa muškarcem. Ona je ili majka jednog muškarca, njegova supruga, kćerka ili sestra. I to počinje u dobi već od sedme ili osme godine“, navodi Osmani.
„Mlade žene tako gube samopouzdanje i više ne mogu da se razvijaju“, dodaje ona, „na kraju stvaraju neku vezu s muškarcem i prihvataju neki oblik ugnjetavanja.“
Izgovoriti ime jedne žene u javnosti u Avganistanu mnogi shvataju kao uvredu časti. U rodnom listu deteta do sada se unosilo samo ime oca. I na pozivnicama za venčanje stoji samo ime mladoženje, pa čak i na izvodu iz matične knjige umrlih i na nadgrobnim spomenicima nema imena žene, već samo imena muža preminule.
Ovu tradiciju ne žele da održe samo Talibani, već i druge konzervativne snage u Avganistanu. Od početka kampanje je Lejla Osmani dobila bezbroj pretnji. „Prošle nedelje mi je neko poslao fotografiju devojčice iz Kandahara, kojoj je odrana koža s lica. Ispod je pisalo da i mene čeka ista sudbina, ako ne obustavim kampanju.“
Finally after years of campaigning, women in Afghanistan will have their names included on their children's birth certificates and identification cards for the first time. #WhereIsMyNamehttps://t.co/x53eKosF6l
— Heather Chamberlain (@HeatherCh100) September 29, 2020
Jedan portparol Talibana je izjavio da ova islamistička teroristička grupa neće privatiti promenu zakona, piše DW.
Talibani su prethodno nekoliko puta nagovestili da su spremni da ženama obezbede prava. Ali, to mora da bude u okviru islamskog prava, rekao je Kairulah Kairkvah u intervjuu za arapsku televiziju Al Džazira. Nekadašnji zatočenik u Gvantanamu danas je član pregovaračke delegacije Talibana.
??The #WhereIsMyName campaign to challenge taboos around women's names in Afghanistan has led to a change in the lawhttps://t.co/v0rD5aBNPN
— Catharine Cellier-Smart – FR to ENG Translator (@Smart_Translate) September 23, 2020
„Pre nego što su Amerikanci došli u našu zemlju, ženama je bilo dobro. Ja sam bio guverner u Heratu i sećam se posete delegacije UN. Obišli su škole za dečake i devojčice. Devojčicama je bilo omogućeno obrazovanje, a žene su imale svoja prava“, rekao je on i dodao:
„Pre svega nije bilo krivičnih dela za vreme Talibana. Gotovo da nije bilo seksualnog nasilja ili maltretiranja žena. O tome Zapad ne želi da zna. Oni pričaju samo o slobodi. Naša sloboda se kreće u okviru islamskog prava.“
Dok su islamskim emiratom Avganistanom od 1996. do 2001. vladali Talibani, devojčice su smele da pohađaju samo osnovnu školu. Žene nisu smele da studiraju i rade van kuće. Ako bi izlazile napolje, morale su da budu kompletno pokrivene.
U pregovorima sa Talibanima se neće odustati od napretka koji je postignut u poslednje dve decenije, obećava predsedavajući Visokom savetu za pomirenje Abdulah Abdulah. Za to će se pobrinuti žene u pregovaračkoj delegaciji, ali i drugi, kazao je Abdulah u video konferenciji američkog trusta mozgova „Savet za međunarodne odnose“.
Names can be seen as a basic representation of identity, yet this was a privilege that many Afghan women were unable to reclaim until the #WhereIsMyName campaign. | Sophie Kiderlinhttps://t.co/TvqSTLjm8s
— The Meridian Magazine (@themeridianmag) September 24, 2020
„Avganistan je drugačija zemlja nego pre dvadeset godina. To važi za mlade, za žene, za civilno društvo u celini, slobodne medije, procvat privatnog sektora. Ove promene bi trebalo da prihvate sve strane, jer one su nepovratne“, rekao je on.
Ali, to nije izvesno. Talibani su do sada imali uspeha sa postavljanjem uslova. Neki posmatrači vide ogromnu opasnost da bi na kraju ženska prava mogla da se žrtvuju zarad višeg cilja – mira u Avganistanu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
