Vrhunski kineski virusolog koji se suočava sa ispitivanjima usred teorija da je koronavirus mogao da potekne iz njene laboratorije, odbacila je te tvrdnje, rekavši da "svet samo tako baca prljavštinu na nevinog naučnika", prenosi Independent.
Usred pandemije koronavirusa Ši Džengli (Shi Zhengli), naučnik sa Instituta za virusologiju Vuhan, pohvaljena je što pomaže svojoj zemlji u suzbijanju širenja virusa, a istovremeno su je kritikovali da je u središtu teorija zavere oko porekla virusa. Obraćajući se javnosti, žena koju su mnogi prozvali „Betvuman (Žena šišmiš)“, rekla je za Njujork tajms da „nema dokaza“ koji potrepljuju navode protiv njene laboratorije.
„Kako zaboga mogu da ponudim dokaze za nešto za šta nema dokaza“, rekla je ona.
U tekstualnoj poruci, ona je napisala: „Ne znam kako je svet došao do ovoga, neprestano izliva prljavštinu na nevinog naunika“.
Ideju da je koronavirus mogao da „pobegne“ iz laboratorije u Vuhanu, već dugo odbacuju članovi naučne zajednice, dok su drugi ismevali takve teorije zbog povezanosti sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, prenosi Independent.
Međutim, pozivi novog američkog predsednika Džoa Bajdenda za transparentnom istragom porekla korone, vratili su tu teoriju u centar pažnje.
Dok je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije tokom brifinga G7 o pandemiji rekao da „svaka hipoteza treba da bude otvorena“ u pokušaju da se razume poreklo koronavirusa, čini se da sve karte na stolu. Takođe, čini se da se naučnici i dalje slažu da ne postoje jasni dokazi koji podržavaju mogućnost curenja virusa iz laboratorije.
Međutim, pozivi na temeljnu i transparentnu istragu podržali su članovi naučne zajednice, posebno nakon izveštaja američke službe o zaposlenima u laboratoriji koji su se razboleli kada je pandemija počela da pušta korene. Doktorka je porekla da je nekoliko njenih kolega bilo bolesno pre izbijanja pandemije, prenosi Njujork Tajms.
Što se tiče uzoraka u laboratoriju, doktorka Ši tvrdi da je virus šišmiša koji je imala u svojoj laboratoriji, što je podelila s javnošću, bio samo 96 posto identičan SARS-CoV-2 virusu koji uzrokuje kovid 19 – ogromna razlika prema genomskim standardima, navodi Njujork tajms. Doktorka odbacuje nagađanja da je njena laboratorija potajno radila na drugim virusima.
Kineska vlada takođe nije dala nikakve naznake da je laboratorija bila pod bilo kakvom sumnjom u vezi sa izbijanjem virusa. Pomenuta naučnica je mogla da nastavi da radi svoj posao kao da se ništa nije dogodilo i da drži predavanja širom zemlje.
U nedavnom pismu u časopisu „Nauka“, 18 naučnika je pozvalo na transparentnu istragu kako bi se ispitali svi mogući scenariji, uključujući i mogućnost da je virus procireo iz laboratorije.
U pismu se takođe naglašava važnost „nepristrasnog naučno zasnovanog diskursa“ o poreklu pandemije Kovida-19, pri čemu istraživači primećuju porast „anti-azijsko raspoloženja u nekim zemljama“, usred pandemije.
U razgovoru sa Tajms, David Relman, mikrobiolog sa Univerziteta Stanford, rekao je: „Ovo nema veze sa krivicom. Jednostavno je veće od bilo kog naučnika, instituta ili zemlje, bilo ko ko ima podatke, trabalo bi da ih objavi“, rekao je on.
Tezu da je virus pobegao iz laboratorije u kineskom gradu Vuhanu, gde je počela pandemija, koja je odnela stotine hiljada života i zaustavila svet, nedavno je rasplamsao „Vol strit žurnal“ koji je objavio dva teksta s mnoštvom detalja, koji donose niz dokaza da je kovid 19 pobegao virusolozima.Naučnici Svetske zdravstvene organizacije, koji su početkom godine došli da istraže izbijanje pandemije u Vuhanu, naišli su na niz ograničenja u radu, što je pojačalo sumnje da vlasti nešto skrivaju, prenosi Jutarnji list.
Njujork tajms donosi interesantan zaključak da se o laboratorijskom poreklu virusa počelo otvorenije govoriti kad je s vlasti sišao Donald Tramp, koji je stalno govorio o “kineskom virusu”. Niko ozbiljan nije hteo sa njim da se saglasi, pa je tako bila opšteprihvaćena teza o prenosu virusa sa životinje na čoveka verovatno na pijaci u Vuhanu.
Šta znamo o „Ženi šišmišu“?
Ugledna virusologinja je rođena 1964. godine u pokrajini Henan. Školovala se na Univerzitetu Vuhan, a doktorat je stekla 2000. godine na Univerzitetu Monpelje u Francuskoj. Nakon toga se vraća u Vuhan i od 2004. godine se, nakon što je u Kini izbila prva zaraza virusom SARS, počela baviti šišmišima. Naučni proboj je ostvarila kad je 2011. godine u napuštenom rudniku u jugozapadnoj Kini pronašla šišmiše koji su nosili koronavirus sličan virusu koji je izazvao SARS.
Pravo je lice moderne kineske nauke i napretka, koje Američka akademija mikrobiologije prima, s još 108 naučnica i naučnika, u članstvo zbog istraživačkog doprinosa disciplini, prenosi Jutarnji list.
Globalnu slavu stiče po izbijanju pandemije, kad je Scientific American naziva Žena Šišmiš, hvaleći njena istraživanja.
Tad je objavila nekoliko članaka u naučnim časopisima koji su bili temelj istraživanja brojnim naučnim grupama.
Kako vreme odmiče, tako njen rad dolazi pod sve snažniji nadzor pa se pojavljuju i nedoumice. Ključno je pitanje rada na genetskoj modifikaciji virusa kako bi se pratilo njegovo ponašanje i mogućnost prenosa zaraze na čoveka.
Njujork tajms navodi: “Zagovornici ove vrste istraživanja kažu da pomaže društvu da se pripremi za buduće epidemije. Kritičari kažu da rizici stvaranja opasnih novih patogena mogu premašiti potencijalne koristi. Moja laboratorija nikada nije sprovodila niti sarađivala u sprovođenju eksperimenata koji pojačavaju virulenciju virusa”.
List navodi da postoji još jedan problem. Prema tumačenju naučnika, eksperimenti kakve je radio tim dr Ši trebalo bi da se sprovode u uslovima biosigurnosti nivoa 4, a navodno su se odvijali i u uslovima sigurnosti nivoa 2. Što bi sugerisalo da im je virus mogao neopaženo uteći. Doktorka Ši tvrdi da se virusi šišmiša mogu proučavati i u uslovima sigurnosnog nivoa 2 jer nema dokaza da mogu direktno zaraziti čoveka, što podržava grupa naučnika.
Njeni prijatelji navode kako je indikativno da je tokom pandemije počela menjati raspoloženje pa je ona, poznata po svojoj otvorenosti, postajala sve zbunjenija, pa i besna, što je često počelo izbijati na površinu. U doba kad je Tramp otvorio pitanje bega virusa iz laboratorija u Vuhanu, na društvenim mrežama je napisala da bi ljudi, koji otvaraju takva pitanja, trebalo da “začepe svoja smrdljiva usta“, prenosi Jutarnji list.
U zaključku mejla Njujork tajmsu doktorka Ši navodi da ju je politizacija pitanja porekla virusa lišila entuzijazma za istraživanje te dimenzije problema. Umesto toga, fokusirala se na vakcine za kovid i oblike novog virusa, a s vremenom se, rekla je, smirila. „Sigurna sam da nisam učinila ništa loše“, napisala je. „Dakle, nemam se čega bojati.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: