0
Kako stvari sada stoje, čini se da će Meksiko prvi put u svojoj istoriji dobiti ženu lidera. U pitanju je Klaudija Šejnbaum, koja je potvrđena za kandidata vladajuće stranke na predsedničkim izborima sledeće godine. Ova bivša gradonačelnica Meksiko Sitija suočiće se sa Sočitli Gavez, koja predvodi opozicionu koaliciju.
Šejnbaum (61), školovana naučnica, bliska je saveznica levičarskog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora.
„Pobedićemo 2024. godine“, obećala je svojim pristalicama u govoru. Šejnbaum je pobedila u izboru od pet kandidata, dobivši 39 odsto glasova.
Klaudija Šejnbaum je rođena u emigrantskoj jevrejskoj porodici – otac je pobegao iz Litvanije, a majka iz Bugarske 1940. godine kako bi izbegli Holokaust.
Oba roditelja su joj naučnici – majka Eni Pardo Semo je biolog, a otac Karlos Šejnbaum Joselevic hemijski inženjer.
Studirala je fiziku i doktorirala energetiku i napisala više od 100 tekstova i dve knjige o energetici, životnoj sredini i održivom razvoju.
Šejnbaum je bila sekretar za životnu sredinu Meksiko Sitija kada je Lopez Obrador bio gradonačelnik od 2000. do 2005. godine.
I sama je 2018. godine postala gradonačelnica tog grada gde je kao prioritet postavila suzbijanje kriminala.
Tokom tog mandata, Partija nacionalne akcije optužila je Šejnbaum da je kriva za urušavanje osnovne škole „Enrike Rebsamen“ u zemljotresu koji je pogodio zemlju, u kom je poginulo 19 dece i sedmoro odraslih. Institut za administartivnu verifikaciju doneo je odluku da je zgrada škole premašila dozvoljeni nivo gradnje.
Još jedna tragedija obeležila je gradonačelnički mandat potencijalne predsednice.
Oko 10 uveče 3. maja 2021, srušio se deo koloseka i dva vagona linije 12 u metrou Meksiko Sitija.
Poginulo je 26 osoba, 80 je bilo povređeno, a pet se vodilo kao nestalo.
Nakon nesreće, u javnost su izašli podaci da je ta pruga morala da se zatvori kako bi se preoblikovali delovi koloseka i zamenile šine.
Norveška kompanija “ Det Norske Veritass“ (DNV), koja je bila zadužena za istraživanje uzroka nesreće, otkrila je da je jedna od greda koja se srušila već imala kvarove koje nije prouzrokovao zemljotres 2017. godine. Šejnbaum je 2021. godine smenila direktora metroa.
Ipak, pojedini kritičari su rekli da je Šejnbaum trebalo da više radi na poboljšanju infrastrukture metroa.
Neki politički analitičari su ocenili da bi navedeni događaji mogli da naškode njenoj kandidaturi na predsedničkim izborima.
Urednik dnevnih novina Meksiko Sitija „El Financiero“, Alejo Sančez Kano, smatra je da je njena odgovornost neizbežna i rekao da je nakon dve i po godine na funkciji bila nemarna, jer nije obraćala pažnju na metro.
Sa funkcije šefa grada povukla se početkom godine kako bi se kandidovala za predsednika.
„Devojkama sam primer. Biti prva žena predsednica u Meksiku biće istorijski poduhvat“, rekla je Šejnbaum.
Trenutne ankete pokazuju da Šejnbaum vodi, delom zbog toga što Lopez Obrador uživa podršku građana, i to više od 60 odsto.
Ipak, senatorka Galvez pokušaće da se suprotstavi Šejnbaum.
Opoziciona kandidatkinja, smatra da je „žena od naroda“ – koristi žargone i često se može videti kako vozi bicikl po Meksiko Sitiju. Kažu da je duhovita i prizemna žena, što su epiteti koje mnogi Meksikanci priželjkuju da vide u svom vođi.
Više puta se sukobljavala sa predsednikom oko pitanja koja se tiču nivoa nasilja u Meksiku, navodeći da je potrebna „ženska snaga“ u suprotstavljanju organizovanom kriminalu. Predsednik je optiživao da je kandidatkinja bogataša, „oligarha“ i „konzervativaca“.
Uprkos „simbolima“ Meksika, kao što su Migel Angel Feliks Galjardo i El Čapo Guzman, situacija se danas nije značajno promenila, tako da će budući lider države morati dobro da se pozabavi problemom kriminala.
Moćni narko-karteli decenijama imaju potpunu kontrolu nad tržištem i tranzitnim rutama u Meksiku.
Kartel Sinaloa i dalje ima značajne protekcije, što dokazuje i volšebno oslobađanje El Čapovog naslednika – Čapita Ovidija Guzmana, koji je ubrzo nakon hapšenja 2019. godine pušten na slobodu bez posledica.
Zatim, 2020. godine je usvojen Zakon o nacionalnoj bezbednosti koji značajno ometa rad meksičkih službenika u domenu sprovođenja zakona i saradnje sa DEA-om.
I na kraju, naredne godine vlasti su zatvorile kancelariju specijalnih kriminalističkih istražnih jedinica koja je blisko sarađivala sa DEA-om, ometajući sposobnost DEA da prenese određene „ultra osetljive“ informacije svojim meksičkim kolegama.
