0
Nijedan kutak sveta nije pošteđen visoko zaraznog koronavirusa – ili velikih izazova kako da se uspori njegovo širenje.
Primjenjuju se različite taktike, uključujući obustave rada, socijalno distanciranje i druge restriktivne mjere. Ali čak i kad se ti napori sprovode, mogu ih potkopati nedostaci snabdevanja i nedostatak transparentnosti, piše Radio Slobodna Evropa (RFE/RL) na engleskom jeziku.
RFE/RL je pogledao izazove s kojima se medicinski radnici i drugi susreću dok se nose sa pandemijom koronavirusa.
Neki stručnjaci kažu kako bi nasleđe decenija držanja u tajnosti i poricanja ili ignorisanja istine na područjima bivšeg Sovjetskog Saveza moglo uticati na to kako vlade tamo reaguju ili ne reaguju na trenutnu krizu.
Lekari koji rade u područjima ili u blizini područja pogođenih pandemijom žale se na nedostatak zaštitne opreme. A oni koji to ističu često su kažnjeni što negativno utiče na napore u rešavanju krize u toj oblasti.
Predsednik Rusije Vladimir Putin iskreno je 13. aprila rekao da je situacija u državi teška. Izjavio je to istog dana kad je Rusija zabeležila najviši dnevni skok broja slučajeva, s 2.558 novih pacijenata. Takođe, komentari su se pojavili nakon što su objavljeni snimci vozila hitne pomoći koja čekaju u redu ispred moskovskih bolnica koje se pokušavaju izboriti s prilivom pacijenata.
“Već imamo blizu 1.500 pacijenata i svi imaju upalu pluća. Nema dovoljno kreveta. Stavili su pacijente gde god je bilo slobodnog prostora. Obavestili smo službu hitne pomoći da imamo oko 180 rezervnih mesta i dovezli su nam 303 pacijenta”, izjavila je Irina Šeikina, lekarka u moskovskoj bolnici.
Drugi lekar u moskovskoj bolnici ispričao je za Current Time TV ono što su mnogi već sumnjali: bolnice u ruskoj prijestolnici loše su pripremljene za suočavanje s krizom.
“Ponekad nam nedostaje i špricova i lekova. A ovo je Moskva”, rekao je taj lekar koji je tražio da mu se ne objavljuje ime zbog straha od odmazde.
Svevlad Šurkaj, moskovski neurohirurg, kazao je za Current Time da se od medicinskog osoblja traži da oralne termometre deli 40 lekara. Šurkaj je naveo da je podneo prijavu Kabinetu državnog tužioca i Rospotrebnadzoru koji nadzire sigurnost potrošača.
U regiji Volgograd, Tatjana Reva je pozvana u policiju na ispitivanje nakon što se javno žalila na nedostatak zaštitne opreme u lokalnoj bolnici u kojoj radi kao lekarka.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko odbacio je koronavirus kao “psihozu” i pozvao svoje sunarodnike da voze traktore, piju vodku i sede u sauni kako bi je pobedili. Ta država je ignorisala pozive na uvođenje strožih ograničenja. Opoziciona internet stranica Chapter 97 optužila je Lukašenka da “zabija glavu u pijesak” i ukazala da bi nedostatak reakcije Minska mogao dovesti do kraja njegove vladavine koja traje četvrt veka.
Malo je onih koji veruju da su podaci koje je objavila vlada tačni, s obzirom na to da su mnogi slučajevi sumnje na grip zapravo koronavirusne infekcije. Još je manje onih koji se usude da o tome govore. Jedan od njih bio je Sjarhej Satsuk, urednik internet portala Ežednevnik koji je kritikovao vladino postupanje s krizom i doveo u sumnju podatke o koronavirusu.
Satsuk je uhapšen 25. marta pod optužbom za korupciju. Organizacije koje se bore za novinarska prava sumnjaju da je on meta zbog kritičnog izveštavanja o koronavirusu. Satsuk je pušten 4. marta iz pritvora uz kauciju.
U međuvremenu se lekari u Bjelorusiji žale zbog prekovremenog rada i nedostatka zaštitne opreme, izvestio je Beloruski servis RFE/RL. Hoteli, sanatorijumi pa čak i prostor na aerodromu pretvoreni su u privremene prostorije u kojima boravi medicinsko osoblje. Jedan lekar je izjavio da je nastavio da radi i nakon što mu je potvrđeno da je zaražen koronavirusom.
U susednoj Ukrajini lekari su takođe na muci.
“Zovu me, ljudi kažu: ‘Dođite i proverite ima li moja mama koronavirus’. Utešim ih najbolje što mogu”, izjavio je Jaroslav Semčišin, glavni lekar u gradu od oko 5.000 stanovnika u zapadnoj Ukrajini.
Korupcija, dugogodišnji problem Ukrajine, možda koči napore da se nabave potrebne zalihe. Barem tako tvrdi Arsen Žumadilov, šef nacionalne agencije za javne nabavke. Žumadilov je 8. aprila kazao za RFE/RL da su svi njegovi napori da nabavi potrebnu opremu zaustavljeni od sad smenjenog ministra zdravlja.
Lekari u srednjeazijskoj zemlji Uzbekistanu takođe plaćaju visoku cenu. Situacija u Andijonu čini se osobito kritičnom. Šukrat Abdurahmanov, gradonačelnik grada koji je svedočio velikim nemirima 2005. godine, rekao je 12. aprila da je među 90 pacijenata u lokalnoj bolnici 78 medicinskih radnika.
Kao i drugdje u ovoj oblasti i bivšim sovjetskim državama, vlasti u Uzbekistanu, čini se, manje su voljne da ulaze u detalje oko koronavirusne krize. Predstavnik Ministarstva zdravlja odbio je da da komentar, a @koronavirusinfouz, kanal uzbekistanske vlade na aplikaciji Telegram koji pruža službene informacije o širenju COVID-19 u toj državi, nije prenosio informacije koje deli Abdurahmanov.
Čini se da je visoka stopa infekcije koronavirusom među lekarima i ostalim medicinskim osobljem problem u susednom Kazahstanu.
Prema podacima kazahstanskog Ministarstva zdravlja od 13. aprila, 211 medicinskih radnika u državnim bolnicama bilo je zaraženo koronavirusom.
Prema rečima Ljudmile Bjurabekove, predsjednice odbora za sigurnost robe i usluga Ministarstva zdravlja, bolnicama nedostaje zaštitna oprema, uključujući maske, a raspored rada se ne poštuje, što ukazuje da lekari i ostalo osoblje rade u dugim smjenama.
Najveća gradska bolnica u Almatiju nalazi se pod karantinom nakon što je 12 lekara tokom vikenda zaraženo koronavirusom.
Pročitaj i:
U Kirgistanu nije problem uvek u nedostatku zaštitne opreme. Beptur Apišev objavio je na Tviteru zaštitnu masku za koju je rekao da je dodeljena njemu i drugom medicinskom osoblju u bolnici u kojoj radi.
Nekoliko dana kasnije Apišev Tviter nalog misteriozno je ugašen. Potom je 12. aprila Apišev objavio video u kojem kaže da je lagao o maskama. To izvinjenje, za koje mnogi sumnjaju da je došlo nakon pritiska vlasti, izazvalo je negodovanje na društvenim mrežama, a jedan zastupnik je čak stao u obranu Apiševa. Kigristanski servis RFE/RL izvestio je da vlasti u Kirgistanu budno paze na postove na društvenim mrežama koji su kritični prema postupanju zemlje s pandemijom koronavirusa.
Ne trpe samo lekari u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Kao i drugde, i loše opremljeni lekari u Pakistanu postaju žrtve koronavirusa.
Dva lekara i medicinska sestra navodno su umrli od COVID-19, bolesti koju izaziva koronavirus. Resgistrovano je više od 150 zaraženih medicinskih radnika. Dr. Fazle Rabi s pakistanskog Instituta za medicinske znanosti u Islamabadu, za visoku stopu infekcije među medicinskim osobljem krivi nedostatak zaštitne opreme. Dr. Rabi je nedavno za Radio Mashaal rekao da očekuje da će se ti brojevi povećati ako se ta oprema uskoro ne isporuči bolnicama zemlje.
Devetorici lekara u bolnici u okrugu Multan u Punjabu je 14. aprila potvrđeno je da su zaraženi koronavirusom, što je najveći broj zaraženog medicinskog osoblja u jednom danu.
Nakon što im je prekipelo zbog nedostatka zaliha, lekari su u Kveti, glavnom gradu provincije Baločistan, prošle sedmice održali demonstracije na kojima su uhapšene desetine ljudi. Kasnije su pušteni na slobodu nakon što se provincijska vlada obavezala da obezbedi potrebnu opremu i distribuira je. Kao rezultat toga, otkazan je i najavljeni štrajk lekara.
