0
Bruto društveni proizvod (BDP), jedan je od najboljih pokazatelja privrednog i ekonomskog rasta jedne države. Naša zemlja, prema zvaničnim podacima, zabeležila je relativno mali rast u četvrtom kvartalu 2022. godine u odnosu na isti period prethodne godine - 0,4 odsto. Istovremeno, Irska beleži više od znatno veći rast u odnosu na našu zemlju - čak 10,8 odsto. Istovremeno, Irska je uspela da ostvari ekonomski boljitak koji nadmašuje rezultate mnogo razvijenijih zemalja Evropske unije. Razlog se u nekoliko ključnih stavki na kojima se zasniva čitav ekonomski sistem ove ostrvske zemlje.
Iako je godina iza nas ozbiljno devastirala ekonomsku moć mnogih uticajnih država, Irska, koja važi za relativno malu privredu, uspela je da se održi uz pomoć činjenica da ima uspostavljen snažan multinacionalni i tehnološki sektor i veliki stepen zaposlenosti koji čini visoko kvalifikovana radna snaga.
Dakle, u ovom trenutku ekonomska situacija nije povoljna po svet – prema poslednjim zvaničnim podacima 52 odsto potrošača na globalnom nivou troši znatno manje novca na robu koja nije esencijalna.
Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti do kraja 2023. godine, što će verovatno dodatno smanjiti realni raspoloživi dohodak, povećati kamatne stope, smanjiti potražnju potrošača, uticati na performanse poslovanja i povećati troškove za investicione i kapitalne programe za preduzeća i vlade na nivou čitavog sveta.
Ovi efekti će usporiti nivoe aktivnosti i dovesti do nižeg ekonomskog rasta 2023. godine. Međutim, to nije dovelo do toga da sve države uspore svoj privredni rast.
Prva među njima je Irska. Iako nije imuna na turbulencije u globalnoj ekonomiji, kao mala i otvorena privreda, Irska zaista jeste u boljem položaju i dobro se nosi sa padom. Pre svega zbog jake kombinacije faktora, uključujući prisustvo multinacionalnih kompanija, kontinuiranih unutrašnjih investicija i državne investicije.
Tačnije, fokus Irske na farmaciju, hranu, tehnologiju i finansije i prisustvo stranih investicija i kompanija je garant za ekonomski uspeh tokom poslednje dve dekade.
Što je najvažnije, domaći poslovni sektor koji uključuje velike domaće i inostrane multinacionalne kompanije konstantno raste. Ova preduzeća su od suštinskog značaja za vitalnost privrede, obezbeđuju zaposlenja i ekonomske aktivnosti, podstiču preduzetništvo i diverzifikuju izvozno irsko tržište nakon Bregzita.
Istovremeno, održavanje konkurentnosti je od suštinskog značaja za nastavak priče o ekonomskom rastu Irske, posebno u domenu privlačenja investicija. Da bi kompanije nastavile da investiraju i napredovale u Irskoj, moraju da privuku vrhunske svetske talente na tržište rada ove države.
To iziskuje da se građani drugih zemalja presele u Irsku, što zahteva funkcionalno tržište stanovanja na kojem ljudi mogu pronaći odgovarajući smeštaj, jer dostupnost stanova može značajno da utiče na globalnu konkurentnost.
Toga je i te kako svesna irska vlada koja godinama ulaže u poboljšanje infrastrukturnih kapaciteta u stambenim zgradama. Primera radi, poslednjih godina zabeležen je veliki priliv građana Hrvatske u Irsku. Iako je i njihova zemlja u Evropskoj uniji, Hrvati su shvatili da u Irskoj imaju veće šanse za zaposlenje, ali i rešavanje stambenog pitanja.
Time se zatvara krug – dobro razvijena struktura znači dovoljno mesta za „uvezenu“ radnu snagu, što dalje znači dolazak multinacionalnih korporacija koje pune državnu kasu.
Iz svega navedenog se zaključuje je irski cilj broj jedan da privuče strane investicije. Na načinima za sprovođenja toga se radi svakodnevno.
Poslednji u nizu koraka je digitalizacija svih institucija, ali i velikih i manjih preduzeća.
Dakle, ova zemlja se usredsređuje na podatke, tehnološke transformacije i porast upotrebe veštačke inteligencije za rešavanje poslovnih problema, upravljanje troškovima i pomoć u izazovima održivosti.
Nacionalna digitalna strategija (NDS) irske vlade, pokrenuta 2022. godine, ima za cilj da „podstakne korake u digitalizaciji preduzeća, posebno malih i srednjih preduzeća, kako bi se održala atraktivnost Irske kao lokacije idealne za poslovanje vodećih digitalnih preduzeća“.
Cilj je da Irska postane lider u digitalizaciji i inovacijama u čitavom svetu.
Iako svi podaci da ukazuju na to da je Irska dobro ekonomski razvijena i funkcionalna država, to nije od uvek bilo tako.
Naime, ova ostrvska država se kroz svoju istoriju suočavala sa mnoštvom ekonomskih problema, masovnim iseljavanjem i siromaštvom, koja je u drugoj polovini dvadesetog veka sprovela niz reformi i tako se transformisala iz siromašne poljoprivredne zemlje u jednu od najmodernijih i najdinamičnijih ekonomija u Evrope.
Pre nešto više od 70 godina, Irska je bila jedno od najsiromašnijih područja Evrope, a glavni izvozni proizvod bili su joj ljudi, koji su u potrazi za boljim životom masovno iseljavali u razvijenije zemlje.
Onda su irske vlasti shvatile da moraju da urade nešto i sprovele liberalizaciju ekonomskog sistema, ukinuli su ograničenja za strance kao vlasnike kompanija, a izvozno orijentisane kompanije oslobodili poreza.
Tada je Irska postala atraktivna velikim stranim kompanijama iz SAD, Kanade, Japana, kojima je postala baza za izlazak na evropsko tržište.
Irska se i kasnije suočavala sa krizama, teško je stradala za vreme poslednje globalne finansijske krize 2008. godine, ali su temelji za modernu, dinamičnu ekonomiju postavljeni reformama u drugoj polovini dvadesetog veka, koje su ih transformisale iz siromašne poljoprivredne zemlje na ivici Evrope do jedne od najdinamičnijih ekonomija sveta.
Čini se da je ovako uređen i uspešan ekonomski sitem trenutno za Srbiju daleka budućnost. Pre svega zbog toga što naša država beleži rast BDP-a tek od 2018. godine.
To je problem pre svega zbog toga što je srpska privreda uništena tokom 90-ih, a slabe rezultate ostvarivala je i nakon globalne finansijske krize 2008. godine.
Pročitajte još:
0
0
1
Takođe, rast BDP-a u Srbiji veoma je nestabilan, te su veliki „skokovi“ iz godine u godinu već ustaljena pojava.
Kada je reč o poslednjim rezultatima, posmatrano po delatnostima, u četvrtom kvartalu prošle godine, u odnosu na isti period 2021. značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u trgovini na veliko i malo, saobraćaju i skladištenju i uslugama smeštaja i ishrane – 2,8 odsto, sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti – 7,2 odsto i informisanju i komunikacijama – 7,7 odsto.
Značajan realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u građevinarstvu – 12,5 odsto i poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu – 7,8 procenata.
Posmatrano po agregatima upotrebe, realni rast zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava – 1,5 odsto, zatim za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima – 0,8 odsto, kod izvoza robe i usluga – 12,9 odsto i uvoza robe i usluga – 6,6 odsto.
BONUS VIDEO Petrica Đaković o Telekomu (van) Srbije i ekonomskoj bici bez pobednika