Danas je 104. dan rat u Ukrajini. Sva najnovija dešavanja mogli ste da pratite u našem blogu uživo.
Detektori zračenja u zoni isključenja oko ugašene ukrajinske nuklearne elektrane u Černobilj ponovo su na mreži po prvi put otkako je Rusija okupirala tu oblast, a nivoi radijacije su normalni, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).
„Većina od 39 detektora šalje podatke iz zone Černobilja i sada su vidljivi na mapi Informacionog sistema za praćenje zračenja, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, naznačeni nivoi zračenja u skladu sa izmerenim pre sukoba.
Radiation
detectors from the area around the #Chornobyl
Power Plant, for the first time since 24 February, are transmitting
data to the IAEA monitoring system. Measurements received so far
indicate levels in line with those before the conflict. https://t.co/HxfPphlLO1
pic.twitter.com/zfNoGQw3q5
Iz dela Zaporoške oblasti na jugu Ukrajine koji kontroliše Rusija na Krim je poslat prvi teretni voz sa žitom, saopštio je načelnik vojno-civilne administracije Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki.
Prema njegovim rečima, iz Melitopolja je krenulo 11 vagona sa žitom.
"U bliskoj buducćnosti, ove isporuke će biti povećane stotine puta. Naravno, naši poljoprivrednici će dobiti novac potreban da poseju neku drugy kulturu", rekao je Balicki, prenosi Interfaks.
Železnički saobraćaj između Krima i ukrajinskih regiona prekinut je krajem 2014.
Ruska novinarka Marina Ovsjanikova koja je kažnjena i puštena na slobodu nakon što je protestovala protiv rata u Ukrajini u emisiji uživo na TV-u kaže da se oseća kao Ukrajinka i da će promeniti svoje prezime u znak podrške.
Marina Ovsjanikova, koja kaže da joj je otac Ukrajinac, objavila je taj svoj potez u objavi na Fejsbuku, piše BBC.
„Nisam ’dobra Ruskinja‘, ja sam Ukrajinka. U znak podrške prema Ukrajini nameravam da promenim prezime Ovsjanikov u rodno Tkačuk“, napisala je ona.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je danas da je i dalje spreman da bez posrednika razgovara s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
„I dalje sam rešen i odlučan u toj nameri, bez obzira da li bih to želeo ili ne. Spreman sam za direktne pregovore sa Putinom, ukoliko postoji namera da se ozbiljno razmatra prekid rata“, rekao je Zelenski u itervjuu Fajnenšel tajmsu, prenosi Tass.
Sudsko veće u Rusiji danas je dobilo žalbu lidera ruske opozicije Alekseja Navaljnija na raniju odluku zatvorskih vlasti u kojoj se navodi da je Navaljni „sklon činjenju krivičnih dela terorističke ili ekstremističke prirode“.
Navaljniju su prvo izrečene dodatne zatvorske provere i inspekcije zbog mogućnosti bekstva. U oktobru prošle godine, to je preinačeno, a Navaljni je označen kao „terorista ili ekstremista“.
„Zabrinuo sam se da će od mene tražiti da poljubim Putinovu sliku i napamet naučim citate Medvedeva, ali to nije bilo potrebno. Sada je samo na mom krevetu u ćeliji oznaka koja me opisuje kao teroristu“, objavio je Navaljni na društvenim mrežama.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je danas da je inflacija u SAD na "neprihvatljivom nivou", ali je istakla da to nije samo problem SAD, već i celog razvijenog sveta.
"Putinov rat u Ukrajini utiče na cene energenata i hrane širom sveta. Nismo jedina zemlja koja beleži inflaciju. Vidimo je praktično u svakoj razvijenoj zemlji sveta", rekla je Jelen.
Govoreći u Komitetu za finansije američkog Senata, Jelen je takođe spomenula odluku administracije predsednika Bajdena da pusti rekordne količine nafte iz strateških rezervi nafte.
Cene energije i benzina, koje su veoma visoke, bile bi još veće bez te odluke“, rekla je Jelen i dodala da Amerika nije imuna na globalne energetske šokove.
„Mi smo deo globalnih tržišta nafte na koje snažno utiče geopolitika. S obzirom na globalnu prirodu tržišta, nemoguće je da se izolujemo od šokova poput onih koji se dešavaju u Rusiji i Ukrajini“, rekla je ona.
Ruske snage i ukrajinski branioci danima vode žestoke bitke za Severodonjeck, ključni grad na istoku Ukrajine. Ako Severodonjeck padne u ruske ruke, to će značiti da su Rusi preuzeli kontrolu nad celom Luganskom oblasti.
Na društvenim mrežama se danas pojavio snimak na kojem se, prema pisanju Skaj njuza, vidi kako strani borce pristižu u Severodonjeck da se bore rame uz rame sa ukrajinskim braniocima.
Foreign fighters
have joined the Ukrainian forces in Severodonetsk to help retain control
of the strategic city.
Latest on the war in Ukraine:
https://t.co/OjwVY8NGtL
pic.twitter.com/JDZwDGmuKR
Nije sasvim jasno kada je snimak nastao, ali se pretpostavlja da je nedavno.
Ruski državni vrh očigledno je veoma zadovoljan trenutnim odnosima sa Srbijom, ali bi situacija mogla drastično da se promeni ukoliko Beograd odluči da uvede sankcije Rusiji.
A u kom smeru bi sve moglo da se razvija, moglo se pročitati iz izjave ruskog ambasadora Aleksandra Bocan Harčenka, koji je poručio da bi uvođenje sankcija moglo da “naškodi ekonomiji i socijalnoj sferi Srbije”.
Sagovornici Nova.rs navode da ovakva izjava Harčenka svakako nije prijatna, te da se može doživeti i kao pretnja.
Ona je dodala da se oko 300 ljudi nalazi 'u podrumu' u gradu Hersonu, a ostali u drugim naseljima u regionu, prenosi ukrajinska državna novinska agencija Ukrinform. Dodaje da su ljudi zarobljeni u nehumanim uslovima i da su "žrtve torture."
"Privedeni su uglavnom novinari i aktivisti" koji su organizovali proukrajinske mitinge u Hersonu i regionu nakon što su ruske trupe zauzele teritoriju, kao i ratni zarobljenici", rekla je Tačeva.
Irina (52) i Karolina Perlifon (29), majka i ćerka iz Ukrajine, pokušale su da pobegnu u februaru kada je napadnut Harkov, a kako Karolina navodi za The Sun, kada su im dva ruska vojnika ponudila pomoć i pokušala da ih sakriju, njihove kolege su pucale na njih.
Ona kaže i da su ruski vojnici tada ubili jednog od svojih kada je pokušao da im pomogne. Ubijena je i njena majka.
Ukrajina planira da iz školskog programa izbaci roman "Rat i mir" ruskog pisca Lava Tolstoja jer se u romanu veliča ruska vojska, najavio je danas prvi zamenik ukrajinskog ministra obrazovanja Andrej Vitrenko.
On je dodao da je planirano da se veliki broj knjiga ruskih pisaca izbaci iz školskog programa.
Otkazanu posetu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu analitičari su tumačili kao pokušaj da Rusija pokaže da i dalje ima saveznike u Evropi i da joj nisu svi okrenuli leđa, iako je EU, ali i veliki broj zemalja koje nisu članice bloka, uveo oštre sankcije Moskvi i njenim zvaničnicima. Kada se pogleda spisak detinacija na koje je Lavrov odlazio u zvanične posete od početka rata, ova teza dobija na verodostojnosti.
Iako je otkazivanje posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova dovelo u pitanje diplomatske odnose između Srbije i Rusije, Moskva ne planira da se odrekne svog vernog vazala srpskog predsednika Aleksandra Vučića. To potvrđuje i komentar objavljen u jednom od najvažnijih ruskih medija - RIA Novostima koji potpisuje jedan od omiljenih Putinovih novinara Pjotr Akopov. Tekst se stoga slobodno može tumačiti kao nezvanični manifest Putinove politike na Balkanu u ovom trenutku.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da ruske snage sada kontrolišu 97 odsto regiona Lugansk na istoku Ukrajine.
Osvajanjem ovog regiona, Rusija bi mogla da formira kopneni koridor sa Donbasom, koji čine samoproglašene Luganska i Donjecka Narodna Republika (LNR i DNR).
Ruski poslanici glasali su da Moskva napusti jurisdikciju Evropskog suda za ljudska prava nakon više od 20 godina.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski istakao je da mu je drago što je britanski premijer Boris Džonson "preživeo" glasanje o nepoverenju.
"Džonson je jedan od najvećih saveznika Ukrajine, drago mi je što ga nismo izgubili", poručio je lider Ukrajine.
U Marijupolju koji je sada pod ruskom okupacijom, strahuje se od kolere, zbog pogoršanja sanitarnih uslova i kanalizacije koja prodire u vodu za piće, javlja CNN.
"Postoje razgovori o karantinu. Grad se tiho zatvara. Tela su svuda. Okupatori ne mogu da se nose sa sahranjivanjem čak ni u masovne grobnice“, rekao je savetnik gradonačelnika Petro Andriuščenko, jedan od prognanih gradskih zvaničnika.
Putinov propagandista Vladimir Solovjov opet je izjavio da je samo pitanje vremena kada će izbiti nuklearni rat.
"Ispisaće se krvave stranice svetske istorije... Ako se ovako nastavi, preživeće samo nekoliko mutanata u Bajkalskom jezeru. Ukrajina će pucati i na kraju pogoditi jednu od naših nuklearnih elektrana i evo ga... Prasak, i nema više ništa", rekao je.
Moskva neće moći da zadrži svoje vojne sposobnosti zbog teških sankcija koje su joj zapadne zemlje uvele kao odgovor na sukob u Ukrajini, izjavio je danas nemački kancelar Olaf Šolc.
"Sada imamo dalekosežne sankcije koje će unazaditi rusku ekonomiju decenijama, što znači da neće moći da učestvuje u globalnom ekonomskom i tehnološkom napretku", poručio je Šolc.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je danas da Kijev neće pristati na zastoj na bojnom polju sa Rusijom i da ima za cilj da povrati kontrolu nad teritorijom koju je okupirala Moskva.
"Već smo izgubili previše ljudi da bismo jednostavno ustupili svoju teritoriju", poručio je Zelenski u video obraćanju na događaju koji je organizovao "FT Lajv" i dodao da zastoj nije opcija za Kijev, prenosi Rojters.
The illegal and unprovoked invasion of Ukraine is continuing.
— Ministry of Defence 🇬🇧 (@DefenceHQ) June 7, 2022
The map below is the latest Defence Intelligence update on the situation in Ukraine - 07 June 2022
Find out more about the UK government's response: https://t.co/0JmmXvHJUl
🇺🇦 #StandWithUkraine 🇺🇦 pic.twitter.com/TWA2AXAhHz
Ukrajini bi bilo potrebno oko šest meseci da razminira vodu oko svojih crnomorskih luka čak i ako se ukine ruska blokada, rekao je prvi zamenik ukrajinskog ministra agrarne politike i hrane Taras Visocki.
Kremlj je saopštio da Ukrajina treba da deminira prilaze lukama kako bi brodovi nastavili da izvoze žito.
"To će omogućiti brodovima, kada ih naša vojska proveri, da uđu u luke, utovare žito i uz našu pomoć, krenu u međunarodne vode", rekao je danas Dimitrij Peskov.
Ruska vojska zauzela je veći deo južne obale Ukrajine, a njeni ratni brodovi kontrolišu pristup crnomorskim lukama zemlje. Moskva je okrivila Ukrajinu i zapad za prekid ukrajinskog izvoza žitarica.
Ukupan broj zarobljenih ukrajinskih vojnika premašio je 6.400, izjavio je u utorak ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.
"Za pet dana predalo se 126 vojnika Oružanih snaga Ukrajine, njihov ukupan broj je 6.489 ljudi", rekao je Šojgu.
Istovremeno, i Ukrajina je objavila procenu ruskih gubitaka. Kako se navodi u izveštaju štaba ukrajinske vojske, od početka rata stradalo je 31.360 ruskih vojnika, uništeno je 1.390 tenkova, 13 brodova, 117 helikoptera i 212 aviona.
Загальні бойові втрати противника з 24.02 по 07.06
— Генеральний штаб ЗСУ (@GeneralStaffUA) June 7, 2022
орієнтовно склали / The total combat losses of the enemy from 24.02 to 07.06 were approximatelyhttps://t.co/wPen7VqjDu pic.twitter.com/eWPa4MhAlm
Rusija je tokom proteklog dana uništila samohodnu haubicu M109A3 kalibra 155 mm američke proizvodnje koju je Ukrajini isporučila Norveška, kao i dve američke haubice M777 kalibra 155 milimetara, rekao je portparol Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu rekao je da su Rusi osvojili kontrolu nad gradom Svjatogorsk tokom specijalne operacije u Ukrajini.
On je dodao da su pod njihovom kontrolom značajni delovi Donjecka i Luganska, leva obala reke Severski Donjec, kao i gradovi Svjatogorsk i Krasni Liman.
Russians have reportedly captured most of Svyatohirs'k and are attempting advance to Tetyanivka they are heavily shelling the settlement. There is heavy fighting in the western side of Svyatohirs'k. pic.twitter.com/vmhFjYXKMs
— WarMonitor🇺🇦 (@WarMonitor3) June 6, 2022
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel optužio je Rusiju da koristi zalihe hrane kao sredstvo protiv zemalja u razvoju i okrivio Kremlj za preteću globalnu krizu sa hranom, što je navelo moskovskog ambasadora u UN da napusti sednicu Saveta bezbednosti.
Mišel se obratio ruskom ambasadoru Vasiliju Nebenziji direktno rekavši da je pre nekoliko nedelja video milione tona žita i pšenice zaglavljenih u kontejnerima i brodovima u ukrajinskoj luci Odesa i da su za toi krivi ruski ratni brodovi u Crnom moru. Takođe, rekao je optužio je i ruske snage da kradu žito iz oblasti u Ukrajini koje su okupirale. Nakon ovih reči ruski ambasador demonstrativno je napustio sednicu.
Sud na Fidžiju doneo je danas presudu prema kojoj Sjedinjene Američke Države treba da preuzmu jahtu u ruskom vlasništvu iz te pacifičke ostrvske države, jer je za Fidži preskupo da održava brod usred pravnih sporova oko njegove zaplene.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar