1
Mače koje je nazvano Stenli, bilo je staro oko pet nedelja i imao je jedva kilogram kada je stigao u dom Valovih. Nakon dva dana, prestao je da jede, imao je napade, a u jednom su ga trenutku i oživljavali. Veterinar je uočio da su zenice mačeta različite veličine, ali nije bio siguran da li je besnilo u pitanju. Stenli je uginuo sledećeg dana.
Rezultati testa koji su stigli nakon 48 sati potvrdili su da je Stenli imao besnilo. No, alarmantno je da je gensko sekvenciranje pokazalo da je mače imalo virus besnila uobičajeno za rakune koje nikad nije otkriveno zapadno od Apalačkog gorja. Sada je pitanje kako je virus prešao udaljenost od 1.400 kilometara od mesta gde ovaj tip virusa besnila inače cirkuliše, piše Vašington Post.
“Moja prva pomisao bila je da to mora biti greška,” rekao je Rajan Volas, koji vodi epidemiološki tim za besnilo u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
CDC procenjuje da se virus širio u koncentričnim krugovima od 39 kilometara godišnje, pa se taj soj besnila proširio na još nekoliko okolnih saveznih država izlažući riziku čak sedam miliona stanovnika.
Više od desetine biologa za divlje životinje dovezlo se u Omahu iz osam država, s prikolicama punim cepiva za besnilo, zamki, litara ulja anisa i kutija sleza – kako bi namamili, uhvatili i vakcinisali rakune u nadi da će zaustaviti širenje smrtonosnog virusa.
POGLEDAJTE JOŠ:
Desetak osoba koje su bile u kontaktu sa mačetom koje ih je ogrebalo ili ugrizlo primiće takođe četiri doze cepiva protiv besnila.
„Nikad nismo imali ovako alarmantnu situaciju“, rekao je Ričard Čipman, koordinator nacionalnog programa za besnilo pri Ministarstvu poljoprivrede SAD.
