2
Ono što je trebalo da bude istorijski, epohalni trgovinski rat koji je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp protiv velikog broja zemalja, sada se fokusiralo na jednog jedinog protivnika – Kinu.
Tramp je u sredu iznenada najavio tromesečnu pauzu za sve „recipročne“ carine koje su stupile na snagu nekoliko sati ranije – osim kada je reč o Kini, čime je dodatno produbljena konfrontacija koja preti da razori trgovinu između dve najveće svetske ekonomije. Dan kasnije, Peking je ispunio svoje obećanje i uveo uzvratne carine.
Tempo eskalacije je zapanjujući. Tokom samo jedne sedmice, Trampove carine na kineski uvoz skočile su sa 54% na 104%, a potom i na 125%, nadovezujući se na već postojeće tarife iz prvog predsedničkog mandata. Kina je odgovorila proporcionalno, povećavši carine na sav američki uvoz do nivoa od 84%.
Sukob najavljuje istorijski raskol koji će naneti ozbiljnu štetu dvema međusobno isprepletenim ekonomijama i dodatno zaoštriti njihovo geopolitičko rivalstvo.
„Ovo je verovatno najsnažniji signal do sada da idemo ka potpunom ekonomskom razdvajanju,“ kaže Nik Maro, ekonomista. „Teško je preceniti šokove koje će ovo izazvati – ne samo za kinesku ekonomiju, već i za ceo globalni trgovinski sistem.“
Tramp je objasnio da Kina nije dobila isto oslobađanje od carina kao druge zemlje jer je brzo uzvratila merama. „Kina želi dogovor, ali ne zna kako to da postigne“, izjavio je Tramp.
Iz Pekinga, slika izgleda sasvim drugačije.
Predsednik Si Đinping, najmoćniji kineski lider u decenijama, smatra da Kina nema mogućnost da se jednostavno povinuje, kako kaže, američkom „jednostranom zlostavljanju“. Peking je uzvratio nacionalističkom kampanjom i strategijom koja se priprema više od četiri godine – još od Trampovog prvog mandata.
Iako Kina ponavlja da je otvorena za dijalog, Trampova brza eskalacija potvrdila je Pekingu da SAD to nisu. Prema mišljenju analitičara, Kina ne samo da je spremna da uzvrati, već želi da iskoristi trgovinsku krizu za jačanje sopstvene pozicije.
„Si je odavno jasno rekao da Kina mora da se pripremi za dugotrajnu borbu sa SAD i njihovim saveznicima – i pripremali su se intenzivno“, kaže Jakob Ganter iz berlinskog think-tanka MERICS. „Si je prihvatio izazov – i spremni su na borbu.“
I dok ostaje nejasno da li bi Tramp zaista uključio Kinu u pauzu carina da nije bilo njene brze reakcije, jasno je da su dve sile sada u trgovinskom ratu iscrpljivanja, sa potencijalom da unište trgovinske tokove vredne pola triliona dolara.
Decenijama je Kina bila industrijska platforma sveta, snabdevajući svet, uključujući SAD, povoljnim proizvodima. To je, međutim, doprinelo velikom trgovinskom deficitu SAD i nezadovoljstvu zbog gubitka poslova, koje Tramp sada koristi kao glavni argument.
Tarife od preko 125% mogle bi prepoloviti kineski izvoz u SAD u narednim godinama. To bi moglo značiti i rast cena za američke potrošače, jer mnoge kineske robe neće moći brzo da se zamene. Prema proceni JP Morgan-a, to bi moglo imati efekat poreza od oko 860 milijardi dolara za Amerikance.
U Kini, dobavljači bi mogli da izgube ionako male profite, a premeštanje fabrika u treće zemlje, poput Vijetnama, moglo bi dodatno da se ubrza. Prema Viktoru Šihu sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu, posledice bi mogle uključiti milione otkaza i „talas bankrota“.
Ali Ših upozorava: „Kina može mnogo duže da izdrži ovu situaciju nego američki političari“, jer kineski lideri ne podležu neposrednom pritisku birača kao u SAD.
Zvanični mediji Komunističke partije poručuju da je Kina spremna. „Vodimo trgovinski rat sa SAD već osam godina i stekli smo bogato iskustvo,“ navodi se u uvodniku lista People’s Daily.
Kao odgovor, Kina može da pojača domaću potrošnju i primeni druge mere podrške. „Planovi za odgovor su dobro pripremljeni i opsežni,“ navodi list.
U autorskom tekstu državnih medija, ekonomista Cai Tongjuan piše da je ključni faktor pitanje ko može duže da izdrži rat iscrpljivanja – a Kina, prema njemu, ima „veću stratešku izdržljivost“.
Pročitajte još:
2
14
89
Kina je prethodnih nedelja intenzivirala kontakte sa Evropom i Azijom, pokušavajući da proširi trgovinsku saradnju i izoluje SAD, posebno u odnosima sa američkim saveznicima nezadovoljnim nepredvidivom trgovinskom politikom Vašingtona.
„Kineska vlada se za ovaj trenutak priprema već šest godina“, kaže Ših. Kina je, između ostalog, ulagala u diverzifikaciju lanaca snabdevanja i rešavala domaće ekonomske slabosti.
Danas je Kina značajno manje zavisna od SAD nego 2018. godine – izvoz u SAD sada čini manje od 15% ukupnog kineskog izvoza, dok su kineski proizvođači razvili alternativne proizvodne baze u zemljama poput Kambodže i Vijetnama.
Takođe, Kina je ojačala lance snabdevanja retkim mineralima, unapredila tehnologije korišćenjem veštačke inteligencije i humanoidnih robota, te uložila u razvoj sopstvene poluprovodničke industrije.
„Kineske slabosti su stvarne, ali u opštem sukobu – one su podnošljive,“ ocenjuje Skot Kenedi iz američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
„Koliko god Vašington to ne želeo da prizna – kada Kina kaže da je ne možete ekonomski obuzdati, imaju pravo.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare