0
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da navija za reizbor američkog predsednika Donalda Trampa, jer je ono što on predstavlja "dobro za Centralnu Evropu", i time pokrenuo polemiku o tome zašto autokrate generalno navijaju da Tramp osvoji još jedan mandat u Beloj kući.
Pročitaj i:
Istini za volju, u julu 2016. godine Orban je bio prvi evropski lider koji je javno podržao Trampovu predsedničku kandidaturu. U to vreme, Orban, koji je izabran na treći uzastopni mandat, od ukupno četiri, 2018. godine zahvaljujući žestokoj antiimigrantskoj kampanji, rekao je da više voli Trampa zbog njegovih antiterorističkih stavova i protivljenja „izvozu demokratije“.
Podršku su Trampu kasnije pružili i drugi diktatori i autokrate, što vrlo otvoreno, što implicitno, i na svetskoj političkoj sceni sada strongmenima definitivno ide u prilog da jedan od njih ostane na čelu najmoćnije sile u svetu.
Posle nedavno održanog sastanka u Vašingtonu, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pružio je otvorenu podršku Trampu.
Kao šlag na tortu došlo je i nedavno gostovanje predsednika Vučića na RTS-u tokom kojeg je rekao: „Veče pred sastanak u Beloj kući gledao sam NBA utakmice, ne znate koja je bila bolja od koje, da li Boston – Toronto, da li Denver – Klipersi. Ali, u toku prenosa sam čuo najgoru moguću kampanju protiv predsednika SAD Donalda Trampa, nisam to mogao da slušam, pa sam promenio kanal i gledao sam hokej.“
Tada je govorio i da je „Bela kuća uvek bila rezervisana za Albance“, ali da sada konačno i Srbija ima šanse da se njena reč čuje tamo.
Predizborna kampanja u Americi je prilično prljava, baš kakva je bila i prošla kada je Tramp trebalo da savlada Hilari Klinton, i iako u svakoj kampanji većina izjava budu opšta mesta, kandidat demokrata na izborima 2020. Džo Bajden delom je pogodio metu kada je još pre dve godine izjavio da Tramp „izgleda ima ljubavnu aferu sa autokratima“ i tetoši diktatore, uključujući severnokrojeskog lidera Kim Džong Una, ruskog predsednika Vladimira Putina i saudijsku kraljevsku porodicu.
Često se čini da Tramp „mazi i pazi“ autokrate, podilazi im i dodvorava se, nudi usluge i sa njima vodi konspirativne telefonske razgovore, prema navodima medija otkada je Tramp došao u Ovalnu sobu.
Ove godine je nekadašnji Trampov blizak saradnik Džon Bolton objavio eksplozivnu knjigu o američkom predsedniku koja je zapalila Ameriku, a jedna od najozbiljnijih optužbi iznesenih u njoj je upravo ona da se Tramp umiljavao kineskom lideru Siju Đinpingu kako bi mu ovaj pomogao da bude reizabran, a zauzvrat rekao da je baš dobro što Kina gradi logore.
U knjizi Bolton opisuje sastanak između predsednika Trampa i Sija, kada je američki predsednik „neočekivano skrenuo razgovor na predstojeće američke predsedničke izbore, aludirajući na kinesku ekonomsku moć i zamolivši Sija da mu pomogne da on pobedi“, piše Bolton. Ujedno, američki predsednik je sugerisao da odobrava poteze Kine.
Kineski lider nije jedini autokrata za kog Bolton tvrdi da mu se američki predsednik umiljavao.
Tramp je bio spreman da se umeša u krivične istrage „kako bi pružio lične usluge diktatorima koji su mu se dopadali“, napisao je Bolton.
Prema knjizi, Tramp je nudio da pomogne turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu 2018. godine u američkoj istrazi nad turskom kompanijom zbog potencijalnog kršenja sankcija protiv Irana.
Pročitaj i:
Kaže se da je američki predsednik pristao da „reši tu stvar“ i da je tvrdio su tužioci „Obamini ljudi“.
Ima istine u tome da se te autokrate neretko koriste Trampovim taktikama, i izvesno je da postoji i doza straha, makar zato što je Tramp nepredvidiv, a nepredvidivost i biti predsednik koji može da sravni pola sveta sa zemljom pritiskom na jedno dugme jesu kombinacija od koje treba strahovati.
Ipak, autokrate i diktatori najpre ga podržavaju jer im sa Trampom na čelu Amerika gleda kroz prste za stvari za koje bi ih inače opasno sankcionisala.
Tako je Tramp bio dobri duh i za izraelskog premijera Benjamina Netanjahua – kome tepa Bibi – sa kojim neguje bliske odnose, a američki sporazum za rešavanje krize na Bliskom istoku na kraju je zaista ponudio rešenje koje naruku ide jedino Izraelcima, zanemarivši zahteve i potrebe Palestinaca.
Dugogodišnji novinar dnevnika Vašington posta Bob Vudvord, poznat po razotkrivanju afere „Votergejt“, u svojoj novoj knjizi „Bes“ iznosi detalje o neubičajenom odnosu predsednika SAD Donalda Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong Una, uključujući i delove ličnih pisama koja su Tramp i Kim razmenili protekle dve godine.
U pismima, severnokorejski lider upućuje velike pohvale na račun američkog lidera, kojem se više puta obraća rečima „Vaša ekselencijo“ i pozdravlja „duboko i specijalno prijateljstvo“, čak i za vreme zastoja u širim nuklearnim pregovorima SAD i Severne Koreje.
„Čak i sada, ne mogu da zaboravim taj istorijski trenutak kada sam čvrsto držao ruku Vaše ekselencije na prelepoj i svetoj lokaciji dok je celi svet gledao“, napisao je Kim Trampu posle prvog sastanka u Singapuru u junu 2018. godine.
Tramp je, nakon sastanka u Singapuru, Tramp je Kima opisao kao „neverovatno pametnog“. Dnevnik navodi i da se Tramp hvalio Vudvordu da mu Kim „priča sve“ i da je između ostalog opisao kako je ubio svog ujaka, Džang Song Taeka koji je pogubljen 2013. godine zbog izdaje.
Tramp i Kim se nisu uvek slagali. 2017. godine redovno su razmenjivali uvrede – Tramp je Kima zvao „mali raketaš“, a Kim Trampa „mentalno poremećeni američki izlapeli starac“.
Tramp je potom u jednom trenutku zapretio da će „potpuno da uništi“ Severnu Koreju, a kasnije je tvrdio da su se njih dvojica „zaljubili“.
Ipak, obojica lidera očigledno su shvatili da su jedan drugom korisniji ako rade zajedno nego jedan protiv drugog.
Zec i leži u tom grmu: novostvorena politička atmosfera na globalnoj sceni u kojoj je Amerika ona koja čini usluge drugim zemljama ide u prilog upravo strongmenima. I sam Tramp je nedavno izjavio da su ruski predsednik Vladimir Putin, predsednik Kine Si Đinping, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan i lider Severne Koreje Kim Džon Un „šahisti svetske klase“, i potom rekao da Bajden tu nema šta da traži jer ne bi umeo da sa njima izađe na kraj.
Istina, ukoliko osvoji još jedan mandat u novembru, Tramp je najavio da će „veoma brzo“ postići sporazum sa Kimom, dok je Bajden rekao da neće nastaviti ličnu komunikaciju sa njim, čime je nagovestio povratak na tradicionalniju američku politiku prema Severnoj Koreji. A tradicionalna američka politika ni prema jednoj od tih zemalja ne bi išla u prilog njenim liderima.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
