0
Manje od tri sedmice nakon brutalnog napada Hamasa na Izrael, lideri militantne grupe pojavili su se u Moskvi na razgovorima sa ruskim zvaničnicima. Za mnoge na Zapadu, ne samo u Izraelu, poseta delegacije Hamasa bila je prst u oko za porodice žrtava, većinom civila, i uzdrmanu vladu. Međutim, za pažljive posmatrače ruske politike, to nije bilo iznenađujuće, već odraz zamršenog pristupa Moskve bliskoističnoj politici, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
A tu je i ruska problematična istorija s antisemitizmom, koji je otvoreno izbio 29. oktobra u severnokavkaskom gradu Mahačkali, gde je nasilna gomila pokušala da napadne putnički avion koji je dolazio iz Tel Aviva, tražeći putnike Jevreje.
Gomila od oko 1.000 ljudi koji su uzvikivali antisemitske slogane upala je 29. oktobra na glavni aerodrom u većinski muslimanskom Dagestanu želeći da spreče ulazak „izbeglicama iz Izraela“.
Nikad sjajni, odnosi Kremlja s Izraelom sada će se još više zakomplikovati nakon napada 7. oktobra i izraelskog kopnenog rata u Gazi, gde broj žrtava među palestinskim civilima nastavlja da raste.
Malo je verovatno da je nasilje gomile na aerodromu Mahačkala orkestrirala država, rekao je Ian Leser, izvršni direktor briselske kancelarije Nemačkog Maršalovog fonda i stručnjak za evropska i bliskoistočna sigurnosna pitanja, prenosi Radio Slobodna Evropa.
„Ipak, (napad) je jasno pokazano da postoji duboko leglo zle volje i antisemitizma u Rusiji, posebno u onim regijama koje su većinski muslimanske, iako ne samo, i možda upravo sada Rusiji odgovara da dopusti malo toga“ rekao je Leser.
„Antisemitizam nikada nije nestao u Rusiji“, rekla je Ana Borščevskaja, viša saradnica na Vašingtonskom institutu fokusirajući se na rusku politiku prema Bliskom istoku. „Uvek je povremeno dizao svoju ružnu glavu. Bila je zakopana ispod površine, ali nije prvi put da je Rusija videla izliv antisemitskih ispada, i to ne samo u ovoj regiji.“
Sagledano u širem kontekstu uzburkanog Bliskog istoka, to znači da se veze Rusije s Izraelom menjaju na način koji bi mogao biti dramatičan.
„Izrael ima komplikovan odnos s Rusijom. To nije tajna i nije novost“, rekao je Ejlon Levi, portparol kabineta izraelskog premijera Benjamina Netanijahua.
Netanijahu, izraelski premijer s najdužim stažem koji je podelio društvo, negovao je bliske veze s Vladimirom Putinom, predsednikom s najdužim stažem u Rusiji. A Putin se udvarao Izraelu nastojeći da poveća regionalnu moć Rusije. U svojim memoarima iz 2022. Netanijahu je pohvalio Putinov intelekt i zahvalio mu se na njegovoj politici podrške Jevrejima.
Ali rastuće vojne i ekonomske veze Moskve sa državama koje su se zarekle da će uništiti Izrael, narušile su te odnose. Te zemlje uključuju Iran ili Siriju, za koje se zna da pružaju utočište i pomažu grupama koje su neprijateljski raspoložene prema Izraelu.
U Siriji, Rusija ima pomorsku luku i drugu vojnu infrastrukturu koju je koristila, ne samo za jačanje režima Bašara al-Asada, već i za održavanje pomorske prisutnosti u Sredozemlju i napadanje američkih snaga koje su raspoređene u severoistočnoj Siriji, boreći se uz kurdske milicije.
Izrael i Rusija su uspeli da izbegnu sukob iako su izraelske vazdušne snage rutinski gađale sirijske lokacije, uključujući aerodrom u Damasku, gde je poznato da prolaze pošiljke oružja i druge zalihe za miliciju Hezbolaha koju podržava Iran.
Izraelski ratni avionu su 30. oktobra bombardovali sirijsku bazu u južnoj pokrajini Dara. A danima ranije, izraelski avioni napali su skladište municije u drugoj sirijskoj bazi, gde su borci i Hezbolaha za koje izveštaji govore da su radili zajedno sa iranskim oficirima i sirijskim trupama.
„Dugi niz godina Izrael je imao mehanizam koordinacije s ruskim vojnim prisustvom unutar Sirije dok mi napadamo mete unutar te zemlje, Iran pokušava poslati napredno oružje teroristima na severu. I važno je da nam se ne ukrste putevi“, rekao je Levi.
Odnos Moskve sa Teheranom čak je i problematičniji za Izrael.
Rusija je igrala ključnu ulogu pomažići Iranu da razvije svoje nuklearne kapacitete što je unosan izvor prihoda za državnu nuklearnu korporaciju Rosatom. I Moskva i Teheran kažu da su njihovi napori usmereni isključivo na mirnodopsku upotrebu nuklearne energije, proizvodnju struje, iako to nije ublažilo strahove Izraela, niti nekih u Sjedinjenim Državama.
Međutim, invazija na Ukrajinu 2022. iz temelja je promenila odnos, navodi Evropsko veće za inostrane odnose u izveštaju objavljenom u septembru.
„Dve države su povećale napore da se zajednički odupru sankcijama Zapada i političkoj izolaciji. Iran takođe nastavlja da širi svoj nuklearni program do alarmantnih razmera, bez protivljenja iz Moskve“, rekle su autorke izveštaja, Eli Gernmajeh i Nikol Grajevski.
„Doprinos Teherana ruskim ratnim naporima učinio je ogromnu razliku u tome kako Rusija istrajava u konfliktu. Iran, koji je nekada bio drugorazreni igrač, sada je jedan od najznačajnijih saradnika u ratu u Ukrajini“, rekle su one.
Iznad svega, Rusija se dosta oslanja na Iran na polju delovanja dronovima, dok sada šalje na hiljade dronova samoubica ili dronova za nadgledanje meta ukrajinskih snaga, što je nešto na šta se osvrnuo visoki komandir Ukrajine u eseju objavljenom u Ekonomistu.
Nepotvrđeni obaveštajni izveštaji zapadnih agencija navode da bi Hezbolah mogao da dobije protivavionski sistem iz Rusije što bi dodatno dolilo ulje na vatru.
Ništa od ovoga nije prošlo neprimećeno sa izraelske strane.
„Tokom proteklih nekoliko godina, duboko smo zabrinuti zbog onoga što Iran dostavlja Rusiji, na primer, imamo dokaze da se iranski dronovi koriste u zločinima nad nedužnim ukrajinskim civilima, a to je odnos koji nas očigledno jako zabrinjava“, rekao je Levi za RSE.
Ipak, Izrael je bio suzdržan u kritikama Rusije zbog tekuće invazije na Ukrajinu i opirao se slanju oružja ili opreme za ukrajinske snage.
Nejasno je koliko incident na dagestanskom aerodromu odražava šire društvene probleme ili negativne stavove prema Jevrejima. Ali, poslednjih godina, antisemitska retorika ruskih političara je u porastu, uključujući i samog Putina.
Prošle godine su ruske vlasti zatvorile rad Jevrejske agencije, službene izraelske organizacije koja pomaže Jevrejima u Rusiji i širom bivšeg Sovjetskog Saveza da emigriraju u Sjedinjene Države.
Neki Izraelci su ovo zatvaranje videli kao kaznu zbog stava Izraela prema ratu u Ukrajini i kritika tadašnjeg premijera Jaira Lapida.
Palestinska militantna grupa, koju su kao terorističku označile Sjedinjene Države i Evropska unija, poslala je nekoliko delegacija u Moskvu tokom godina, kao i u danima nakon napada 7. oktobra, ali i pre toga u martu.
Sastanak u martu, kako ga je opisalo rusko ministarstvo inostranih poslova, dotakao se „nepromenjene pozicije Rusije za pravedno rešenje palestinskog problema“.
A Moskva je odbila da označi Hamas kao terorističku grupu.
Sa svoje strane, Izrael je osudio Moskvu zato što je ugostila delegaciju Hamasa, kao i za odvojenu posetu zamenika ministra inostranih poslova Irana.
„Približavanje Hamasu je u skladu je s istorijskih obrascem“, napisali su Milan Černi i Dan Storiev u analizi za Fondaciju Kargnegi za međunarodni mir.
„Tokom Hladnog rata Moskva je naoružavala i na druge načine podržavala palestinske militante, uključujući one koji su poduzimali terorističke akcije, nastavljajući čak i na vrhuncu detanta.“
Ipak, kako kažu, malo je verovatno da će Rusija kvalitativno da podrži Hamas, osim u retorici.
„Realnost je takva da za Moskvu, kriza na Bliskom istoku je prilika da se nametnu u regiji i širem Globalnom jugu kao diplomatski partner“, rekli su oni.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Nakon napada Hamasa na Izrael, Putin je u prvoj javnoj izjavi o incidentu okrivio Sjedinjene Države, navodeći kako je napad bio „živi primer“ neuspeha politike Vašingtona na Bliskom istoku.
„Mogu samo da zamislim da će se odnosi s Izraelom pogoršati, jer koliko god Rusija imala određenu dvosmislenost, ambivalentnost u svom odnosu s Izraelom u prošlosti, i želela da očuva taj odnos iz mnogo razloga. Veoma simbolična priroda ovog događaja, plus ove krize u Gazi, mislim da će se to u Moskvi vjerovatno videti kao prilika koju treba iskoristiti“, rekao je Leser.
„S izraelske strane, mislim da ovo neće proći neprimećeno“, rekao je.
„Mislim da to nije bio kardinalni prekid“ u rusko-izraelskim odnosima, rekla je Borščevskaja za RSE. „Ali sigurno je došlo do napetosti s puno intenzivnijim kritikama koje su dolazile od strane ruske vlade nego u prošlosti, posebno protiv izraelskih vojnih akcija u Gazi, kao i protiv izraelskih vazdušnih napada u Siriji.“
„Dakle, ono na šta treba da obratimo pažnju je to do koje mere i kako će Rusija održati privid ravnoteže između odnosa s Izraelom i Hamasom?“ rekla je ona.
Stručnjaci kažu da je šire pitanje to da li će Rusija profitirati od nemira na Bliskom istoku, na primjer, odvlačenjem pažnje od prioriteta politike Kremlja, što je rat u Ukrajini.
„Sadašnja situacija predstavlja izazove za Rusiju. Slažem se da postoje izazovi za Rusiju, ali korist je veća, rekla je Borščevskaya. „Mislim da Rusija izvlači korist iz haosa. Oni će iskoristiti situaciju haosa za buduću eskalaciju sa Sjedinjenim Državama i generalno Zapadom, bilo direktno ili preko posrednika.“
„Tako da sam sklonija da mislim da je korist veća od cene i mogućih rizika“ za Moskvu, rekla je ona.
Previranja su „neublažena pozitivna stvar sa stajališta Moskve“, rekao je Leser.
„Vrlo je malo negativnih faktora što se tiče Rusije“, rekao je. „Sada, očito, ako bi sukob eskalirao u širi rat na Bliskom istoku, koji bi možda uključio Iran i Sjedinjene Države, to bi počelo otvarati pitanja koja bi mogla biti problematična čak i za Rusiju“.