0
Dok se Kijev priprema za veliku ofanzivu u Donbasu, drugu već uveliko vode na polju diplomatije. Naime, prethodnih dana sva pažnja sveta okrenuta je ka američkoj bazi Ramštajn u Nemačkoj gde su zvaničnici NATO-a razgovarali o slanju vojne pomoći Ukrajini. Ipak, najvažniji cilj sastanka bio je upravo donošenje odluke da se Ukrajini pošalju tenkovi "leopard 2" koji bi umnogome mogli odrediti dalji tok rata. Međutim, do takvog dogovora nije došlo, a sav pritisak je pao na Nemačku u kojoj se ovi tenkovi proizvode.
Amerikanci kažu da neće da budu jedini koji će slati ovu vrstu tenkova na ratište – komplikovano je i, kažu, Ukrajinci neće biti u stanju da ih održavaju. Ali, ako ih pošalje Nemačka, onda će se pridružiti i SAD. Tako se, nevoljno doduše, Nemačka našla na čelu kolone od koje se očekuje ovakva odluka, piše Juronjuz.
Uprkos svemu tome, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nastavlja da moli Zapad da pošalje „leoparde“, navodeći ih kao prelomnu tačku u ključnoj ofanzivi planiranoj na proleće. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak takođe je danas pozvao saveznike Kijeva da „brže razmišljaju“ po pitanju vojne podrške Kijevu.
„Ionako ćete pomoći Ukrajini neophodnim oružjem i shvatiti da ne postoji druga opcija za okončanje rata osim poraza Rusije. Ali, današnja neodlučnost znači da je sve više ubijenih ljudi. Svaki dan odlaganja je smrt Ukrajinaca. Razmišljajte brže “, napisao je Podoljak na Tviteru.
Prebacivanje lopte
Premda Nemačka odoleva pritisku zapadnih saveznika, posebno SAD-a, ali i drugih zemalja koje su uključene u kontaktnu skupinu, postignut je dogovor oko slanja veće količine drugog naoružanja – od artiljerije do sistema protivvazdušne odbrane. Smatra se da je na ovaj način Nemačka kupila malo vremena kako bi postigla konsenzus u narednim danima i, po mogućstvu izbegla da bude na čelu kolone.
I baltičke države poručile su Nemačkoj da „odmah“ pošalje tenkove „leopard 2“ u Ukrajinu, prenosi Gardijan.
„Mi, ministri spoljnih poslova Letonije, Estonije i Litvanije, pozivamo Nemačku da Ukrajini odmah obezbedi tenkove ‘leopard’. Ovo je potrebno da bi se zaustavila ruska agresija, pomoglo Ukrajini i brzo se uspostavio mir u Evropi. Nemačka kao vodeća evropska sila ima posebnu odgovornost u tom pogledu“, napisao je na Tviteru letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevič.
Isti tvit objavile su njegove kolege iz Estonije i Litvanije, navodi britanski list.
Baltičke države graniče se sa Rusijom i strahuju da bi Moskva, ako pobedi u ratu Ukrajini, mogla da se okrene protiv tri zemlje koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza, ocenjuje Gardijan.
Dodatni pritisak na Nemce izvršila je i Velika Britanija najavom da će poslati 14 tenkova Čelendžer i dodatne raketne sisteme AS90. Štaviše, u Estoniji je održan sastanak nekoliko zemalja – Velike Britanije, Danske, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske i Češke o slanju vojne pomoći na kojem je svaka zemlja sastavila listu onoga što je u mogućnosti da pošalje.
U međuvremenu, iz Pentagona kažu da nemaju dovoljno municije kojom bi mogli da snabdevaju Ukrajinu, pa tako pozivaju Izrael da otvori zalihe municije u toj zemlji kako bi pomogao Ukrajini u sve većem problemu nedostajuće artiljerijske municije na frontu.
S druge strane, Kremlj sve prati, direktno za sada ne odgovara, ali najavljuje vojnu ekspanziju kao odgovor na rat, koji tvrde da Zapad vodi u Ukrajini. Štaviše, Putin je naredio da se vojska poveća za oko 300.000 ljudi, kao i da se u blizini evropskih granica osnuju novi korpusi i armijski okruzi.
Ukrajinci inače, raspolažu municijom koja potiče iz doba Sovjetskog Sveza, te tako očekuju pomoć iz SAD-a i drugih zapadnih zemalja. Najglasnije zemlje koje se zalažu za slanje teškog naoružanja Ukrajini su upravo Velika Britanija, Poljska, Finska i baltičke zemlje.
Lako prodaju, ali teško poklanjaju
Leopard tenkovi smatraju se jednim od najmoćnijih na svetu, a koristi ih više od 20 armija širom sveta. Teški su više od 60 tona, imaju cev od 120mm i mogu da podgađaju ciljeve na udaljenosti od pet kilometara. Vojni stručnjaci kažu da su najpogodniji za formiranje novih ukrajinskih oklopnih snaga.
Iako se proizvode fabrici Rheinmetall u Dizeldorfu odakle se prodaju drugim zemljama, sigurno je da postoji više razloga zbog kojih Nemačka i dalje ne može da prelomi da li da ih tek tako pokloni Ukrajini. Upravo su to isti oni razlozi kojima se i nemački kancelar Olaf Šolc vodi u svojoj politici od samog početka rata – jedan je svakako opreznost. Šolc nikada nije bio u koloni, niti obećavao slanje neke vrste pomoći pre nego što bi se postigao neki konkretan dogovor, recimo sa Amerikancima i ostalim važnim saveznicima.
Iako razlozi oklevanja za sada nisu poznati, na osnovu dosadašnjih činjenica, Šolcovih nastupa i političkog stava jasno je da je u pitanju sve pomalo.
Jedno je sigurno, ima tu i istorijskih razloga kao što je Nemačka uloga u Drugom svetskom ratu. Emocionalna vezanost za Rusiju, ali i sama činjenica da nemačko oružje ubija Ruse, izaziva nelagodu kod Nemaca. Mora se priznati i da su Nemci u istom ratu ubijali i Ukrajince zbog čega, s druge strane osećaju moralnu potrebu da ih sada zaštite.
Osim toga, nemačko stanovništvo se boji širenja sukoba sa Istoka prema Zapadu, kao i da ne postanu meta mogućih napada od strane Rusije.
Sa svim tim na umu, Šolc računa da je možda najpametnije da ne bude na čelu kolone, označen kao čovek koji vodi ka eskalaciji, ne želeći da Nemce smatraju glavnim krivcem za to.
Da je i stav nacije prilično podeljena kada je u pitanju slanje „leoparda 2“ u Ukrajinu, najbolje svedoči podatak da je prema rezultatima istraživanja ARD-a, javnog servisa, tanka većina za slanje ovakve vrste pomoći Ukrajini.
Pročitajte još:
Naime, 46 odsto od ukupnog broja ispitanika podržava slanje „leoparda 2“ Ukrajini, 11 odsto ne može ili ne želi da se izjasni, a 43 odsto je protiv. Međutim, velike su razlike zavisno od toga o kojem se delu Nemačke radi – na zapadu je 50 odsto za, a na istoku Nemačke 59 odsto protiv.
Razlike postoje zavisno i od starosne dobi, pa je tako većina od 52 odsto mladih od 18 do 34 godine protiv slanja ovakve vrste vojne pomoći. Većina starijih od 65 godina je za isporuku, a zanimljiv podatak je da se mišljenje razlikuje i od preferencija birača – čak 66 odsto simpatizera Unije CDU/CSU i Zelenih je ZA, 48 odsto liberala takođe, dok je kod pristalica Alternative za Nemačku, tradicionalno proruske partije, čak 84 ispitanika protiv isporuke „leoparda 2“ Ukrajini.
