0
Poljska i Bugarska odbile su da plaćaju gas u rubljama, što je bio izričit zahtev zvaničnog Kremlja. Odgovor Rusije bio je brz i oštar, pa je tako isporuka gasa u ove dve zemlje juče potpuno obustavljena. Međutim, mnogi se pitaju zašto se na udaru Vladimira Putina nije našla Nemačka, koja je u početku odbijala da pošalje naoružanje Ukrajini zbog svoje zavisnosti od ruskog gasa. Situacija se sada promenila - Nemačka šalje tenkove Ukrajini, a Rusija i dalje isporučuje gas, iako ga nemačke vlasti ne plaćaju u rubljama.
Odluka Kremlja da potpuno obustavi isporuku gasa Bugarskoj i Poljskoj mnoge je šokirala, ali je sa jedne strane bila potpuno očekivana.
Od početka rata u februaru ove godine Poljska se pozicionirala kao glavni saveznik napadnute Ukrajine. Pored ekonomske i pomoći u vidu oružja i brige o izbeglicama, Poljska predstavlja neki vid tranzitne zemlje za sve što u Ukrajinu stiže iz drugih zapadnih zemalja.
Brojni zapadni zvaničnici, uključujući i američkog predsednika Džozefa Bajdena boravili su u prethodnom periodu u Poljskoj i tamo se sastali sa ukrajinskim zvaničnicima.
Kroz ovu zemlju prolazi gasovod Jamal, preko kog je gas iz Rusije stizao u Poljsku, a mali procenat i u Nemačku. Ovaj dotok je prekinut nakon odluke ruskih vlasti, ali neće u većoj meri uticati na Nemačku.
Pored Jamala, ruski Gasprom obustavio je protok gasa i u Turskom toku, preko kog energent stiže u Bugarsku.
Iako je postojala šansa da se ispuni, ali istovremeno i zaobiđe zahtev ruske strane za plaćanjem gasa u rubljama. Evropska unija odobrila je svojim članicama da otvore račun u Gasprom banci i plate gas u evrima, nakon čega bi ih banka konvertovala u rublje i tako ispunila ultimatum Vladimira Putina.
Međutim, Poljska i Bugarska odbile su da koriste ovaj način plaćanja i tako ostale bez ruskog gasa. Ipak, ovakvu situaciju izbegla je Nemačka – najveća uvoznica energenata iz Rusije, ali i zemlja koja trpi najveći broj kritika od početka rata u Ukrajini.
Nemačku je spasila činjenica da je Rusija obustavila protok gasa kroz gasovod Jamal, koji nije glavni tok njenog snabdevanja, kao ni Turski tok.
Iako su mnogi ocenili da nemačke vlasti očekuje snažan odgovor Rusije nakon odluke da pošalju oruže Ukrajini, prekid isporuke gasa u Nemačku ne bi bio dobar ekonomski potez za Kremlj.
POGLEDAJTE JOŠ:
Ruski gas činio je 30 odsto ukupnih isporuka gasa u Evropi 2020. godine, ali je u prvoj polovini 2021. činio više od 45 odsto prema podacima koje je prikupio Eurostat, dok najveća količina ruskog gasa završava u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Austriji.
Evropa se oslanja na Rusiju za oko 47 odsto svog prirodnog gasa, od čega najveći deo dolazi kroz gasovode – uključujući Jamal, koji prelazi Belorusiju i Poljsku do Nemačke, Severni tok, koji ide direktno u Nemačku, i rute kroz Ukrajinu.
Od pomenutih 47 odsto, oko 18 procenata uvoza ruskog gasa završava u Nemačkoj, zbog čega je jasno da bi odluka o obustavi gasa u ovu zemlju predstavljala i snažan ekonomski udarac za samu Rusiju.
Sva dešavanja iz Ukrajine možete pratiti u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO Cena ruskog „njet“ – kako će Bugarska preživeti bez ruskog gasa?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
