1
Argument Ukrajine da želi borbene tenkove je jasan. Insistira na tome da oni mogu da naprave razliku – da pomognu da se Rusija potisne sa ukrajinske teritorije i prepusti inicijativu Kijevu.
Nemačka proizvodi ogromnu većinu savremenih teških tenkova u Evropi – Leopard 2. Oko 2.000 njih je raspoređeno među evropskim saveznicima. A Nemačka poseduje sve izvozne dozvole za njih.
To je značilo da su, dok je ona ometala isporuku, drugi poput Poljske – koji su očajnički želeli da isporuče tenkove Ukrajini što je pre moguće – bili sprečeni da to učine. Nedostajalo im je zeleno svetlo za ponovni izvoz iz Berlina.
Ukrajinski vojnici, naravno, tek treba da budu obučeni kako da koriste vozila, a nejasno je koliko brzo bi mogli da stignu na upotrebu u Ukrajinu.
Ali produženo oklevanje Berlina dovelo je do ogromnog pritiska među zapadnim saveznicima koji su, do sada, bili toliko željni da pokažu odlučan osećaj jedinstva pred ruskom agresijom.
Neodlučnost kancelara Olafa Šolca podelila je i njegovu zemlju, uključujući njegovu vladajuću koaliciju, pa čak i sopstvenu Socijaldemokratsku partiju.
„Oslobodite leoparde!“ bio je slogan koji se uzvikivao na redovnim demonstracijama ispred nemačkog parlamenta, dok je debata da se šalju ili ne šalju tenkovi besnela među nemačkim poslanicima.
Šta je to onda izazvalo toliko zaprepašćenja Olafa Šolca?
Od ogromnog je značaja težina istorije koju osećaju nemački savremeni lideri. Ne može se prenaglasiti. Ovog petka je Dan sećanja na holokaust. Na Rajhstagu u Berlinu visi ogroman natpis sa natpisom „Nećemo zaboraviti“.
Kao agresor u dva svetska rata, mnogi Nemci su oprezni i teže da budu glavni dobavljač borbenih tenkova u Ukrajini, prenosi BBC.
„Zajtenvende“ ili „prekretnica“ u Nemačkoj, koju je najavio kancelar Šolc ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu, izuzetno je značajna. Za samu Nemačku, ali i Evropu u celini.
Berlin je obećao da će masovno ulagati u svoju iscrpljenu, zastarelu vojsku i da će preuzeti mnogo odlučniju ulogu u evropskoj odbrani. Pravi raskid sa stidljivošću Berlina nakon Drugog svetskog rata i sklonošću da saveznici vode u bezbednosnim pitanjima.
Ova „transformacija“ je začinjena neuspesima i nikako nije potpuna, ali je svakako u toku i to je velika promena za Nemačku.
Od Drugog svetskog rata, Berlin nije bio voljan da preuzme vođstvo, ali kao najveća evropska ekonomija, to je upravo ono što saveznici često traže od Nemačke.
Drugi problemi sa slanjem tenkova
Da se vratimo na debatu o tenkovima, još jedna osetljivost koju Nemačka treba da prevaziđe je da će njihovi Leopard 2 biti upotrebljeni protiv ruskih vojnika. Nemačka oseća duboku odgovornost za pokolj miliona Rusa tokom Prvog i Drugog svetskog rata.
Dalje, ne sasvim odvojeno pitanje, jeste da se veliki delovi nemačkog društva – posebno na nekadašnjem komunističkom istoku zemlje, gde mnogi izražavaju razočaranje u to kako funkcioniše zapadno društvo – osećaju tradicionalno bliski Rusiji.
Ipak, ogromna većina Nemaca saoseća sa običnim Ukrajincima koji su zahvaćeni aktuelnim sukobom.
Ali u anketi neposredno pre Božića, 40 odsto Nemaca koji su učestvovali reklo je da razume to što Kremlj krivicu za svoju invaziju na Ukrajinu baca na Zapad – zbog širenja vojnog saveza NATO na istok.
PROČITAJTE JOŠ:
Olaf Šolc je priznati transatlantista, ali njegova partija SPD istorijski – iako daleko od toga, ovih dana – gleda na istok prema Moskvi, pri čemu su mnogi članovi stranke pomalo sumnjičavi prema SAD i njihovoj dominaciji u NATO-u.
Iz svih ovih razloga – i još nekoliko ću ilustrovati – kancelar Šolc nije želeo da Nemačka ide sama, niti da bude centralni posrednik na frontu između tenkova i Ukrajine.
Druga nemačka zabrinutost je bila da, dok evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju, Poljsku i Holandiju, kažu da je očigledno Kremlj taj koji eskalira ovaj sukob, mnogi u Nemačkoj kažu da se plaše da bi isporuka teških tenkova i drugog ofanzivnog naoružanja Ukrajini mogla da natera Vladimira Putina da još divljim ekstremima. Čak i da upotrebi nuklearno oružje.
Smatra se da je jedan od razloga zašto je kancelar Šolc toliko insistirao da Vašington takođe pošalje tenkove u Ukrajinu jeste da Evropa oseti da je nuklearna sila SAD na istom brodu i pored nje.
Sve u svemu, Olaf Šolc nije želeo da se Nemačka ističe i sama bude glavni snabdevač teških tenkova.
Njegov iznenadni preokret bi mogao biti zato što je shvatio da ako nastavi da zadržava te tenkove, mogao bi se naći izolovan među svojim saveznicima.
Još nešto što treba imati na umu je da je, uprkos sadašnjim i prethodnim kontroverzama oko odugovlačenja od strane kancelara Šolca u obezbeđivanju i omogućavanju isporuke druge vojne opreme, Nemačka među tri najveća pojedinačna donatora vojne pomoći i jedan od glavnih dobavljača humanitarne pomoći Ukrajini.
BONUS VIDEO: Ratom istraumirana deca Kijeva
