1
Ceo svet je sa nestrpljenjem pratio jučerašnje predsedničke izbore u Francuskoj. Pobeda Emanuela Makron dočekana je u većem delu Evrope, ali i sveta sa olakšanjem, a pojedini stručnjaci ističu da bi pobeda francuskog predsednika mogao da bude veliki udarac za ruskog lidera Vladimira Putina.
Makron je u finalnoj trci u drugom krugu predsdničkih izbora uspeo da pobedi svoju protivnicu Marin Le Pen, desničarku i Putinovu saveznicu, i tako je postao prvi lider Francuske koji je osvoji drugi mandat tokom poslednjih 20 godina.
Birači su se i ovog puta, kao i pre pet godina opredelili na sigurnu sredinu, a ne za kandidata desnice. Sada je Makron u poziciji da preuzme de fakto vođstvo u Evropi, popunjavajući vakum koji je nastao odlaskom bivše nemačke kancelarke Angele Merkel u penziju. On je tokom kampanje istakao da želi Francusku duginih boja, naciju prijemčivu za nove ideje kod kuće ili u inostranstvu, onu kojoj je udobno kao lideru EU, NATO-a i slobodnog sveta, koja je spremna da se odlučno suprotstavi tiraniji po svaku cenu i u zemlji i u inostranstvu.
Sa gubitkom Marin Le Pen u drugom krugu izbora i pobedom Makrona, Putin je upravo izgubio priliku da dobije glavnog geopolitičkog partnera na Zapadu.
Le Pen je bila istinski obožavalac Putina, kojeg je i posećivala tokom kampanje 2017. godine. Ona je uvek bila kritična prema NATO-u i EU, čak je isticala da će ako pobedi 2022. godine povući Francusku iz Alijanse. Svaka akcija u tom pravcu bi bila u skladu sa geopolitičkim ciljevima lomljenja zapadnih partnerstava i saveza.
Sa njenim porazom, on je izgubio budućeg partnera u Evropi i NATO-u, saveznika među pet stalnih članica Saveta bezbenosti Ujedinjenih nacija, među kojima je i Rusija.
Le Penova se donekle udaljila od podrške Putinu nakon što je počeo rat u Ukrajini, ali je na konferenciji uoči izbora rekla da želi da Francuska predvodi „strateško približavanje“ Rusije i NATO-a.
Kada se pobeda i proslave završe, Makron će imati pune ruke posla i veliki deo sveta će tražiti od njega da odredi dnevni red. Makron ima još dva meseca vremena kao titularnog lidera Evrope u rotacionom sistemu koji svakoj zemlji EU omogućava šestomesečni mandat. CNN ističe da se nadaju da će ovu priliku Makron mudro iskoristiti, nastavljajući da okuplja Evropu da se suprotstavi Putinu.
Istovremeno će biti i mnogo izazova i mogućnosti: Finska, možda i Švedska, na su ivici da zatraže ulazak u NATO, a Ukrajina se nada brzom ulasku u EU. Kod kuće će Makron nastaviti da se bori sa eskalacijom inflacije koja zahteva od lidera kontitneta da pronađe put kroz uticaj bilo kakvih sankcija na energente koje bi mogle da budu uvedene Rusiji.
Zatim, tu je i rastuće pitanje izbeglica, oko pet miliona ljudi je pobeglo iz Ukrajine za dva meseca. Tok će se nastaviti, a prve na liniji da pruže pomoć su Poljska, Rumunija, Češka, koje su nestrpljive da i druge nacije preuzmu deo tereta, posebno Francuska i Nemačka.
Izvan Evrope Makron će igrati centralnu ulogu u upravljanju široko rasprostranjenim uticajem Francuske na svetskoj sceni. U Africi je došlo do velikog broja pučeva od Malija do Čada i Burkine Faso, praćenih terorističkim aktivnostima u bivšim francuskim kolonijama. Makron je bio primoran da tokom prethodnog mandata povuče vojne snage nakon desetina mrtvih u zapadnoj Africi. Francuska će nastaviti da trži put napred, radiće sa afričkim liderima kako bi sprečila ruske plaćenike da popune taj vakum.
Na Bliskom istoku, Makron je već tražio resetovanje sa mnogim zemljama u kojima Francuska ima sve veće komercijalne interese. Makron je nastojao da pozicionira Francusku na Bliskom istoku i širom sveta kao čvrstog i pouzdanog partnera na mestima gde je toku preusmeravanje od tradicionalnih saveznika, posebno SAD.
U Aziji će Makron svakako nastojati da igra vodeću ulogu u stabilizaciji sve težih odnosa između EU i Kine. Želja obe strane da prošire trgovinu bila je u suprotnosti sa kršenjem ljudskih prava u Kini i kontinuiranom podrškom Kine Rusiji tokom rata u Ukrajini.
Još u toku kampanje Makron se postavio kao posrednik u komunikaciji sa ruskim predsenikom Putinom. Moglo bi se reći da je rat u Ukrajini dobrim delom i obeležio izbore u Francuskoj. Makron je uoči glasanja pozvao evropske zemlje da održe dijalog sa ruskim liderom kako bi se izbegao rizik „od novog svetskog rata“, prenosi Politiko.
PROČITAJTE JOŠ:
Makron je upozorio da se ne bira vojni put protiv Rusije da se bi okonačala kriza u Ukrajini. On je istakao da bi vojno rešenje značilo da se eskalira sukob, što bi značilo „novi svetski rat“.
Tom prilikom je istakao da ako pobedi, da „uopšte ne bi sključio mogućnost“ da ponovo razgovara sa ruskim predsednikom, iako bi prvo razgovarao sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim.
Zaustavljanje dijaloga sa Putinom, objasnio je Makron, bi značilo prepuštanje pregovora drugim silama kao što su turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i kineski lider Si Đinping.
Ako se to desi, „ne-Evropljani će biti ti koji će graditi mir u Evropi. Dakle čak iako je veoma teško, čak iako je ponekad neefikasno, morate insistirati“, rekao je on u intervjuu za italijanski list Korijere dela Sera.
BONUS VIDEO: Snimak čeličane iz Marijupolja iz vazduha
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
