0
Poslednjih dana zapadni zvaničnici izrazili su zabrinutost zbog hiljada ruskih snaga koje su se pojavile u blizini istočnih granica Ukrajine. Generalni direktor NATO-a je u ponedeljak upozorio Moskvu na "potencijalne agresivne akcije" nakon što su ukrajinski zvaničnici procenili da ima oko 90.000 ruskih vojnika "blizu granice i na privremenim okupiranim teritorijama", kao i na Crnom moru.
PROČITAJTE JOŠ:
Državni sekretar SAD-a Entoni Blinken rekao je prošle nedelje da su SAD „zabrinute izveštajima o neuobičajenim ruskim vojnim aktivnostima“ i pomenio je mogućnost da Rusija možda „pokušava da ponovi“ svoju invaziju na svog suseda iz 2014. godine. Francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Markel pozvali su Rusiju da „zauzme stav uzdržanosti“ jer bi svaki pokušaj „podrivanja teritorijalnog integriteta Ukrajine imao ozbiljne posledice“, prenosi CNN.
Pitanja koja zahtevaju odgovore su: Koliko je situacija opasna? Šta zapadna alijansa može da uradi? Šta zapravo želi ruski predsedik Vladimir Putin?
U četiri oka, evropske diplomate i zvaničnici odgovaraju na ova pitanja govoreći da ne veruju da je situacija ista kao 2014. godine, kada su ruski operativci napali Ukrajinu i anektirali crnomorsko poluostrvo Krim.
Orisija Lutsevič, ukrajinska analitičarka u Čatam hausu, se slaže.
„To je najbolji rat koji možete da vodite a da čizme ne udare o zemlju. Za razliku od 2014. godine ovde se radi o teritoriji, već o poruci Zapadu da Rusija ima legitimno prisustvo u ovom regionu“, rekla je ona.
Međutim, ovi zvaničnici se plaše da je Putin stvorio nešto što veoma rado koristi.
Putin zna da Zapad mora da odgovori, ako izgradi trupe. To znači izjave poput gore navedenih visokih zvaničnika SAD-a, Francuske, Nemačke i EU. Problem je u tome što izjave i druge mere nisu uticale na Putina.
„Rusija je više puta pokaala da je u stanju da sačeka sankcije“, rekal je Ketri Klaver Ešbruk, direktorka Nemačkog saveta za spoljne odnose.
„Putin zna da je sankcije teško prodati određenim grupama kod kuće kada mogu indirektno da utiču na nemačko poslovanje ili snabdevanje energijom u Francuskoj jer njihove kompanije ne mogu da rade sa ruskim kompanijama“, ističe.
Putin dobija na jačanju legitimiteta kada ovi zapadni lideri budu primorani da razgovaraju sa njim kako bi deeskalirali napete situacije.
„Svaki put kada bi neko poput Merkelove bio primoran da digne slušalicu i razgoavra sa njim o sprečavanju krize, on postaje istovremeno i uzrok i rešenje problema. To ga čini veoma moćnim i kod kuće i u Evorpi“, rekao je stariji diplomata EU.
U Evorpi se odbija još jedna situacija koja bi mogla da dozvoli Putinu da se i neprijatelja i prijatelja.
Granica između Belorusije i Poljske svedoči migracionoj krizi koja teži ka nasilnoj eskalaciji. U utorak ujutro, tenzije su izbile kada su migranti koji su pokušavali da uđu u Evropu gađali kamenje poljske graničare, koji su odgovorili vodenim topovima.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je otpužen da je proizveo krizu usmeravanjem migranata sa Bliskog istoka i Azije na granicu. Iznenadni priliv u bilo koju zemlju unutar EU stvara realnu mogućnost političke krize i glavobolje za Brisel.
Priroda unutrašnjih granica EU znači da kada jednom uđete u zemlju kao što je Poljska, postaje lakše da se krećete unutar bloka. To bi sigurno dovelo to toga da se države članice okreću jedna protiv druge, seju podele unutar bloka i podriva jedinstveno EU – nešto što čini Putina i Lukašenka veoma srećnim.
Da stvar bude komplikovanija, Poljska je trenutno u drugom sporu sa Briselom zbog neusaglašenosti Varšve sa pravom EU.
Visoki zvaničnik EU objasnio je za CNN da Poljska „već koristi ovu krizu da se zalaže za jedinstvo po pitanju migracija. Problem je u tome što će Poljska solidarnost u vezi sa tim shvatiti kao saradnju u sopstvenom kršenju pravila koje podriva Uniju“.
Dok je Putin negirao bilo kakvu umešanost u ovo preusmeravanje ljudi, on je branio Lukašenkovo rešavanje krize. Rusija je takođe najvažniji saveznik Belorusije, koji pomaže da Lukašenko ostane na vlasti. Većina analitičara kaže da je krajnje malo verovatno da bi takva politika konfrontacije bila sprovedena bez konsultacija sa Kremljom.
Ova vrsta krize omogućava Putinu da uživa podržavajući Lukašenka i potpiruje vatru, dok istovremeno igra mirotvorca. Da je Putin jasno stavio do znanja da želi da Lukašenko prestane, gotovo je sigurno da bi prestao.
Nije jasno šta je Putinov dugoročni plan za obe krize. Međutim, sigurna je opklada da se Zapad koji izgleda razjedinjeno i nemoćno, dok se njegove granice suočavaju sa prelamanjem, smatra dobrom vesti za ruskog predsednika, kriza će imati stalnu pokrivenost na ruskoj državnoj teliviziji.
A Zapad je mnogo puta tokom protekle decenije „izgledao impotentno pred ruskog gresijom“.
„Zapadni diplomatski alat je depresivno prazan kada je Rusija u pitanju“, rekao je analitičar za globalna pitanja Majkl Bočirkiv.
„Mnoge istočnoevropske nacije su sada uplašene da SAD i njihovi najbliži saveznici jednostavno nisu više zainteresovani za spoljne poslove od povlačenja iz Avganistana“, rekao je on.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
