Zašto Bajden krije dokumenta koja bi mogla da otkriju istinu o ubistvu Kenedija

Bajden je odlučio da će tajni dokumenti „biti zadržani od javnog objavljivanja“ do 15 decembra sledeće godine - gotovo 60 godina od atentata u Dalasu. U predsedničkom memorandumu koji je potpisao krajem prošle nedelje navodi se da je „neophodno privremeno odlaganje kako bi se zaštitili od štete po vojnu odbranu, obaveštajne operacije, sprovođenje zakona ili međunarodne odnose“.On je takođe rekao da je Nacionalnoj upravi za arhive i evidenciju (NARA), koja čuva pomenuta dokumenta, potrebno više vremena da sprovede reviziju deklasifikacije koja kasni zbog pandemije koronavirusa.Ova oduka znači da će naučnici i javnost morati još da čekaju da vide šta je ostalo zakopano u vladinim arhivama o jednoj od najvećih političkih misterija XX veka, ali Bajden sada može da zaustavi njihovo objavljivanje ako ga CIA ili druge agencije ubede da to otkriva osetljive izvore ili metode.

Istraživanja javnog menjenja već dugo pokazuju da većina Amerikanaca ne veruje zvaničnom zaključku Vorenove komisije da je atentat delo Li Harvija Osvalda, bivšeg marinca koji je svojevremeno pobegao u SSSR i koga je dva dana nakon atentata ubio vlasnik noćnog kluba Džek Rubi. Specijalni odbor Predstavničkog doma je 1978. godine zaključio "na osnovu dokaza koji su mu bili dostupni, da je predsednik Džon F. Kenedi, verovatno ubijen kao rezultat zavere".Dejvid Kajzer, bivši profesor istorije na Mornaričkom ratnom koledžu i autor knjige "Put u Dalas", u svojoj knjizi tvrdi da se ubistvo Kenedija ne može u potpunosti razumeti ako se ne prouči i rat državnog tužioca Roberta Kenedija protiv organizovanog kriminala i neuspešni napori CIA da ubiju komunističkog lidera na Kubi Fidela Kastra. Ipak, Kajzer i drugi stručnjaci veruju da nacionalne bezbednosne agencije i dalje kriju kljune podatke, prenosi Politiko.

Šta je još skriveno?Delovi više od 15.000 objavljenih zapisa ostali su zatamnjeni, u nekim slučajevima jedna reč, ali u drugim skoro ceo dokument, navodi američki Nacionalni arhiv. Jedan delimično objavljen dokument sadrži informacije o tome kako je CIA možda nadgledala Osvalda na putovanju na koje je otišao u Meksiko uoči ubistva.„Dokumenti bi mogli da otkriju više o tome šta je CIA radila u Nju Orleansu, još neke informacije o Meksiko Sitiju i verovatno čak i neka otkrića o ulozi CIA u Votergejtu", rekao je Lari Šnapf, advokat i istraživač atentata.

Koalicija pravnih stručnjaka i akademika tvrde da su odlukama od odlaganju objavljivnja dokumenata bivši predsednik SAD Donald Tramp i sadašnji Džozef Bajden prekršili zakon iz 1992. godine kojim je naloženo da ti dokumenti ugledaju svetlost dana.BONUS VIDEO: Ko je Džo Bajden

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiamerickipredsednikbajdengp2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2259915"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram