0
Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno kraljevstvo već decenijama imaju "specijalnu vezu", ali nijedan američki predsednik nikada nije prisustvovao krunisanju negog britanskog monarha. Da li ova tradicija ukazuje na antagonizam između dve nacije ili je u pitanju nešto mnogo banalnije?
Krunisanje kralja Čarlsa Trećeg biće obeleženo vekovnim tradicijama i ceremonijama. Kralj će položiti zakletvu u Vestminsterskoj opatiji u prisustvu hiljada podanika i šefova država.
Ali među mnogim uvaženim zvanicama jedno odstutvo će biti izuzetno primetno – američki predsednik Džo Bajden neće biti tu.
Bajden je pozvan na krunisanje, potvrdila je Bela kuća za BBC, ali je predsednik u telefonskom razgovoru s kraljem rekao da će u njegovo ime ceremoniji prisustvovati prva dama SAD Džil Bajden i diplomatski kor.
Bela kuća nije obrazložila zbog čega predsenik neće biti na krunisanju, ali je prenela njegovu želju da se u budućnosti sretne s kraljem u Ujedinjenom kraljevstvu, prenosi N1.
Nepojavljivanje na najvažnijem događaju u Velikoj Britaniji poslalo je talase preko bare, ocenjuje BBC.
Konzervativni poslanik Bob Sili rekao je za Telegraf da predsednik Bajden izgleda vrlo nemarno, kada je voljan da preskoči događaj koji se dešava jednom u životu.
Rasel Majers, novinar britanskog tabloida Miror, rekao je za Skaj njuz da Bajden neće doći na krunisanje jer je „nepokolebljivo ponosan na svoje irske korene“.
Međutim, istoričari objašnjavaju da razlog ima mnogo manje veze s politikom, i da je u pitanju vekovima duga tradicija da američki predsednici preskaču krunisanja.
„To nema veze s idejom da je Bajden antibritanski. On ne ide jer nijedan američki predsednik nije otišao na krunisanje, pa zašto bi sad u 21. veku“, kaže Laura Birs, profesorka istorije na Američkom Univerzitetu.
Profesorka podseća da su američko-britanski odnosi pre kraljice Viktorije (1819-1901) bili obeleženi kolonijalizomom i Ratom za nezavisnost 1812. godine. Dolazak Viktorije na presto izazvao je „viktorijansku groznicu“ preko okeana i novu eru američke fascinacije britanskom monarhijom, ali čak ni tadašnji predsednik Martin van Buren nije prisustvovao ceremoniji krunisanja.
„Nije bilo praktično da američki predsednik putuje čak do Evrope, a posle toga je, mislim, jednostavno postalo tradicija“, rekla je profesorka Birs.
Troj Bikem, istoričar i član Kraljevskog istorijskog društva, objašnjava da putovanje preko okeana nije bilo praktično pre uspostavljanja transatlantskog vazdušnog saobraćaja 1939. godine, što je bilo tri godine pre krunisanja kralja Džordža Šestog.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Ajzenhauer i Elizabeta
Drugi svetski rat je bio prelomna tačka u diplomatskim odnosima između SAD i Ujedinjenog kraljevstva. Kralj Džordž Šesti i njegova ćerka, tadašnja princeza Elizabeta, tokom rata su razvili odlične odnose s Dvajtom Ajzenhauerom koji je bio u savezničkoj komandi u Londonu i nadgledao operaciju iskrcavanja u Normandiji.
Nekoliko meseci posle smrti kralja, Ajzenhauer je postao 34. američki predsednik, a Elizabeta Druga je sutupila na presto. Međutim, uprkos njihovim bliskim vezama, Ajzenhauer je izabrao da se drži tradicije i pošalje izaslanike na krunisanje.
Istoričar Sem Edvards primećuje da su SAD u to vreme bile angažovane u Korejskom ratu, a predsednik je bio neophodan u Vašingtonu.
Jedna kraljica, 14 predsednika
Kao najduži britanski monarh, kraljica Elizabeta Druga je dočekala i ispratila 14 američkih predsednika i tokom svoje vladavine srela se sa svima njima. Trojica predsednika su tokom svog mandata bila u zvaničnim posetama Ujedinjenom kraljevstvu, dok je kraljica bila u četiri državne posete Sjedinjenim Državama.
BONUS VIDEO: Hari i Megan: Ko je oterao Sasekse sa kraljevskog dvora? – gosti Duška Jovanović i Ivan Radojčić