Ukrajinske trupe troše oružje brže nego što im ga saveznici mogu nabaviti, pa su njihove zalihe oružja sovjetskog tipa, koje ukrajinski vojnici većinom znaju da koriste, na opasno niskom nivou. Ukrajina treba oružje više nego ikad pre. Međutim, problem je što su i globalne zalihe ruskog oružja pri kraju, pa je u pravo vreme došlo ukidanje američkog embarga na izvoz oružja na Kipar.
SAD pretražuju svet u potrazi za oružjem ruskog tipa koje bi poslale Ukrajini. Državni sekretar Entoni Blinken obišao je Kambodžu, Demokratsku Republiku Kongo, Ruandu, Meksiko, Kolumbiju i Peru, zahtevajući da i oni pošalju svoje zalihe u Ukrajinu, upozorava Njujork Tajms, Putovanja su dala rezultat : Finska je dugo oklevala, ali sada šalje Ukrajini oružje sovjetskog tipa, uključujući municiju kompatibilnu sa jurišnom puškom AK-47. Južna Koreja isporučuje balističke prsluke, šlemove i medicinsku opremu.
Kipar je bio pod američkim embargom na oružje 35 godina, nakon sukoba koji je ostrvo podelio na grčki i turski deo, pa je oružje nabavljao iz SSSR-a, a zatim iz Rusije. Oni imaju najmanje 10 raketnih sistema Tor i Buk koji mogu da obaraju ruske avione, dronove i krstareće rakete. Kipar bi mogao da iskoristi ukidanje embarga da modernizuje svoju vojsku. Američki zvaničnici kažu da se ukidanje embarga priprema već nekoliko godina i da je njegov glavni cilj bio da odvuče Kipar od ruskog uticaja. Ali Njujork tajms izveštava da Amerika sada vidi Kipar kao potencijalni izvor oružja za Ukrajinu.
Ukrajina je od februara dobila dosta naoružanja sovjetskog tipa od novih članica NATO-a: tenkove i artiljerijsku municiju iz Češke, haubice iz Estonije, helikoptere iz Letonije i Slovačke, i borbena amfibijska vozila i hiljade raketa Grad 122 mm iz Poljske. Poljska je na četvrtom mestu po vojnoj pomoći Ukrajini, posle SAD, Velike Britanije i EU. Oni i dalje imaju oružje sovjetskog tipa, ali ne mogu sve poslati u Ukrajinu, da ne bi rizikovali sopstvenu odbranu. Tako razmišljaju i druge istočnoevropske zemlje.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, rekao je u utorak da će zatražiti od ministara odbrane zemalja članica da odluče kako da brzo popune vojne zalihe, a da pri tom nastave da snabdevaju Ukrajinu oružjem – ne samo sistemima protivvazdušne odbrane, već i artiljerijom, tenkovima i municijom.
Fondacija za odbranu demokratija, vašingtonski istraživački centar, identifikovala je 23 zemlje koje nisu članice NATO-a koje imaju više od 6.300 sistema naoružanja i municije po ruskom standardu, istovremeno osuđujući rusku invaziju na Ukrajinu.
Izuzetna potražnja
Kipar ima ruske raketne bacače, rakete zemlja-vazduh, helikoptere, tenkove i oklopna vozila, koji bi mogli biti dragoceni u podršci Ukrajincima u kontraofanzivama, ističe Bredli Bouman, bivši oficir američke vojske i vojni analitičar. U potrazi za oružjem, „moramo da tražimo ispod svakog kamena“, kaže Bouman. On predlaže da zapadne zemlje pošalju modernije oružje zapadne proizvodnje na Kipar, u zamenu za sovjetsko i rusko koje bi poslale Ukrajini.
Kiparska vlada je jasno stavila do znanja da želi da obnovi vojsku, što bi moglo da naljuti Tursku i obnoviti trku u naoružanju u još uvek nerešenom sukobu. Ipak, 1. oktobra Bajdenova administracija je zvanično ukinula embargo, dozvoljavajući Kipru da kupuje američko oružje. Kipar bi „bio voljan da razmotri“ prebacivanje nešto od svog oružja i municije u Ukrajinu ako bi ih „zamenili drugom opremom jednake snage i sposobnosti“, rekao je portparol vlade Marios Pelekanos za Njujork tajms.
BONUS VIDEO: Osveta za Krimski most? Ruska vojska napala Zaporožje u tri sata ujutru, ima mrtvih
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar