0
Manastir Visoki Dečani krajem prošle nedelje našao se na meti optužbi da je 1999. godine pretvoren u vojnu bazu i da su u njemu držani Albanci kao taoci tokom rata.
Pročitajte još:
Istovremeno je zatražena istraga protiv oca Save za „moguće kršenje Zakona rata i humanitarnog prava“. Nasuprot ovome, tokom rata i u prvim posleratnim godinama zapadna štampa je obilovala izveštajima o manastiru kao utočištu albanskih civila i snažnom protivniku Miloševićevog režima, a posebno su u tim izveštajima isticali tadašnjeg protosinđela Savu, današnjeg igumana.
Jednu od takvih priča zabeležio je neposredno nakon povlačenja srpske vojske sa Kosova novinar Nju Jork Tajmsa Stiv Erlanger (Steve Earlanger), dobitnik Pulicerove nagrade i sadašnji glavni dopisnik za diplomatska pitanja ovog lista u Evropi.
Ovaj vremeplov od 21 godinu unazad donosi svedočenje jedne od oko 200 albanaskih izbeglica koje su našle utočište u manastiru tokom rata, i poruke oca Save o „enormnoj patnji na obe strane“, ali i tome da je rat mogao biti izbegnut „samo da je diplomatija bila iskrena“.
Utočište za Kosovare u srpskom manastiru, posle paljenja i pljački
Dok su se srpske snage povlačile sa zapadnog dela Kosova, a neke od njih su to radile paleći i pljačkajući, Iguman i otac Sava zalazili su se među njih, tražeći im da poštede kuće svojih suseda i dovodeći prestrašene Albance ovde – u ovaj slavni srpski pravoslavni manastir u blizini Peći.
„To su najbolji ljudi koje ćete ikada videti“, rekla je Venera Ljokaj.
„Oni su Božji ljudi. Čuli su kako Dečani gore i došli su da traže ljude. Pronašli su nas tamo na otvorenom, dok je sve okolo gorelo i rekli su nam: ’Drago nam je da vas vidimo žive. Budite razumni i pođite sa nama. Molimo vas, dođite u manastir“, dodala je.
Ljokaj je Albanka, jedna od oko 200 ljudi koji su pronašli utočište u ovom manastiru, pod hladovinom drveća, ljudi koje su sveštenici iz ovog manastira izvukli iz bede.
Živela je u obližnjoj Peći, koju su srpske snage i paravojne jedinice uništile u znak osvete kada su NATO snage marta meseca počele da bombarduju Jugoslaviju. Sa ocem Nimonom preselila se u Dečane grad koji su Srbi uništili prethodnog leta.
„Mislila sam da će tamo biti bezbednije“, rekla je.
Srbi su im naredili da ostanu unutra i imali su malo prilika da kupe hranu u uništenom gradu. Inače su bili ostavljani na miru.
„Ostali smo unutra dva i po meseca“, rekla je.
Ali nakon što je Beograd kapitulirao i kada su srpske snage dobile šest dana da se povuku iz ovog rejona naljutili su se na sve i ponovo su počeli da pale.
Srbi su uzimali sve šta su želeli i počeli su da proteruju ljude iz centra.
Srbi su u našu stambenu zgradu stigli oko 21:00 u subotu i zapalili prvi sprat, rekla je Ljokaj.
„Bili smo prestravljeni i vrištali smo na njih s balkona: Ovde smo! Podigli su pogled ka nama, ali nisu ništa rekli“, kaže ona
Potrčali su dole, ostavljajući da plamen vatre proguta slike njenog oca, poznatog slikara. Jedan komšija Srbin se naljutio, ali mu je naređeno da ćuti, rekla je ona. Tako su se porodica Ljokaj i još dve druge porodice sakrile napolju u mraku, plašeći se da će se Srbi vratiti da ih ubiju.
Rano ujutru sledećeg dana, Iguman i otac Sava, dvojica monaha, pronašli su ih i doveli u Dečane. Otac Sava, visok, pomalo punačak tridesetrogodišnjak, kovrdžave brade i sa naočarama na licu, rekao je da je uradio ono što bi bilo ko drugi učinio. „Pružili smo im gostoprimstvo i veoma sam zadovoljan što su ga prihvatili“, rekao je on na tečnom engleskom jeziku.
Prošle godine, navodi on, manastir je ugostio 50 srpskih izbeglica koje je Oslobodilačka vojska Kosova proterala iz okolnih sela, a oni su ovde ostali i tokom bombardovanja od strane NATO-a, čije su snage ovde poznate kao KFOR.
„Ali sada su se svi oni uplašili i otišli“, tužno je rekao otac Sava.
„Molili smo ih da ostanu i rekli smo im da će ih KFOR zaštititi, ali oni su rekli da postoji vakuum i da ne mogu da ostanu“, dodao je.
Od 2.000 Srba iz Dečana, rekao je, ostalo ih je samo oko 10. „Ovo je katastrofa biblijskih razmera, jer je prvo pobeglo albansko, a zatim srpsko stanovništvo“, rekao je otac Sava, istovremeno nudeći domaću manastirsku rakiju, debele komade hleba i ajvar.
Otac Sava nije otvoreno politička ličnost, ali svoje stavove oštro iznosi.
„Bezbožnički i nemoralni ljudi kojima uopšte nije stalo do Boga ili tradicije zloupotrebljavali su nacionalne tradicije“, rekao je on.
„A ljudi su pritiskani i prisiljavani da veruju u pogrešne stvari“, dodao je.
„Crkva je zauzela jasan stav protiv nasilja i etničkog čišćenja, podržavajući demokratizaciju Srbije i Albanije što nije bila politika jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića“, istakao je on.
Kako on navodi, NATO kampanja bombardovanja, kojoj se crkva protivila, pokrenula je humanitarnu katastrofu koju je zapravo trebalo da spreči. Otac Sava je februara meseca u Vašingtonu i sam upozorio državnu sekretarku Medlin K. Olbrajt o tome šta će se dogoditi sa kosovskim Albancima u slučaju da NATO bombarduje.
„Jasno sam joj rekao šta će se dogoditi“, rekao je.
Vladika raško-prizrenski Artemije, poglavar Srpske pravoslavne crkve, objavio je otvoreno pismo u kojem je bombardovanje nazvao greškom. „Bombe su pružile izgovor za proterivanje velikog broja Albanaca i izgovor za egzodus Srba“, rekao je on.
„Demokratskih snaga u Srbiji sada praktično i da nema, a predsednik Milošević trijumfuje u svojoj fantomskoj pobedi, dok među Srbima postoji puno antizapadnih stavova koji će zaustaviti demokratske procese na ovom području još dugo vremena“, dodoao je.
„Iskrena diplomatija mogla je da reši problem i bez rata, rekao je otac Sava“, dodajući da su nenaoružani posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju ostali na Kosovu, ali u većem broju ništa se ovo ne bi dogodilo.
„Ovde prisutni problemi „ne bi se mogli lako rešiti, ali to je moglo biti učinjeno. A sada smo etnički očistili i uništili Kosovo i proizveli ogromnu patnju na svim stranama“, rekao je otac Sava.
Ljokaj je radila za bezbednosnu organizaciju u Peći. Ona takođe tečno govori engleski jezik i takođe je veoma ljuta.
„Kada su iz OEBS otišli, rekli su nam da se vraćaju za dve nedelje i da će sve biti onako kako mi želimo“, ogorčeno je rekla.
„Nadali smo se tome, ali nakon tri dana sve se promenilo. Kada je NATO krenuo sa bombardovanjem, policija i paravojne jedinice počele su da uništavaju sve što je bilo albansko“, kazala je.
Srbi su„ratovali protiv civila, protiv ljudi praznih ruku. Nije bilo OVK u Dečanima ili u Peći i nisu imali pravo da rade ono što su radili. Ovo je katastrofa. I svet je ovo video, video je sve, ali svet je zakasnio. Znam da je svet verovao kako je imao najbolje namere, ali dobre namere su pogubne i one uvek dođu prekasno“, rekla je, a prenosi Nju Jork Tajms.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
