U prvih 10 meseci ove godine iz ukrajinske vojske je dezertiralo više vojnika nego u prethodne dve zajedno. Kijev ima ogroman problem s popunjavanjem redova na prvoj liniji odbrane, dok Rusija nastavlja da osvaja teritoriju na istoku Ukrajine.
Jedan od najupečatljivijih slučajeva dezerterstva dogodio se krajem oktobra, kada su stotine vojnika iz ukrajinske 123. brigade napustile svoje položaje u gradu Vuhledaru (Ugledaru). Povukli su se u regiju Mikolajiv (Nikolajev), gde su neki organizovali javni protest, zahtevajući bolje naoružanje i obuku. „Došli smo u Vuhledar samo s automatskim puškama. Rekli su nam da će biti 150 tenkova, bilo ih je 20… Nije bilo ničeg što bi nas moglo zaštititi“ rekao je jedan oficir iz 123. brigade, prenosi Fajnenšel tajms.
Ukrajinsko tužilaštvo pokrenulo je 60.000 postupaka protiv vojnika zbog napuštanja položaja od januara do oktobra ove godine, što je gotovo dvostruko više nego u 2022. i 2023. godini zajedno. Osuđeni vojnici suočavaju se s kaznama zatvora do 12 godina. Lokalne vlasti navode da su se neki vojnici iz 123. brigade vratili na front, dok su drugi u bekstvu ili u istražnom zatvoru.
Muškarcima u dobi za vojnu službu zabranjen je izlazak iz Ukrajine, ali neki su iskoristili priliku tokom boravka na vojnim obukama u zemljama saveznicama Ukrajine da dezertiraju. Prema poljskim sigurnosnim službama, u proseku 12 vojnika mesečno pobegne tokom obuke u Poljskoj.
Problem dezertiranja dodatno pogoršava već ozbiljnu situaciju na ukrajinskom frontu. Od leta, ruska brojčana prednost omogućila je osvajanje teritorija bržim tempom nego u bilo kojem trenutku od 2022. godine.
Istovremeno, nesposobnost Ukrajine da rotira vojnike i omogući odmor iscrpljenim trupama dovela je do porasta gubitaka i obeshrabrila potencijalne regrute. Oficir iz 123. brigade izjavio je kako njihova jedinica u tri godine rata nije imala niti jednu rotaciju, koja bi inače uključivala povratak vojnika u bazu na odmor, obuku i popravak opreme.
„Vuhledar nikome nije bio potreban“, rekao je oficir. Grad je srušen do temelja pre više od godinu dana, zbog čega nije video smisao da šalje svoje ljude u opasnost. „Samo ih ubijaju, umesto da im daju priliku za rehabilitaciju i odmor“. Slično razmišljanje dele desetine vojnika iz regija Mikolajiv i Zaporožja, koji su za Fajnenšel tajms izjavili kako su iscrpljeni, frustrirani i bore se s mentalnim problemima.
Ukrajina planira da mobiliše oko 160.000 novih vojnika u sledeća tri meseca. Međutim, regrutacijski službenici stekli su lošu reputaciju zbog zlostavljanja muškaraca, a pojavio se i niz skandala vezanih uz korupciju, uključujući izdavanje lažnih lekarskih potvrda u zamenu za mito.
Ministar odbrane Rustem Umerov obećao je ukidanje prisilne mobilizacije, uključujući praksu poznatu kao „busifikacija“, kojom regrutacijski službenici privode muškarce s ulice. Planira uvesti dobrovoljno novačenje, omogućujući regrutima da odaberu brigadu i poziciju, kako bi se povećala motivacija za služenje.
Uprkos tome, saveznici poput SAD-a i Velike Britanije vrše pritisak na Ukrajinu da spusti dobnu granicu za mobilizaciju s 25 na 18 godina. Američki zvaničnici upozorili su kako Ukrajina ne mobiliše dovoljno vojnika da nadoknadi gubitke i održi korak s rastućom ruskom vojnom silom.
Neki vojnici kritikuju građane zbog nedostatka razumevanja za njihove žrtve.
„Zaboravljaju da zahvaljujući vojsci Dnipro može slobodno disati subotom“, rekao je Bohdan, vojnik koji je izgubio ruku u ratu. Takođe je istakao kako vojska „mora prositi za osnovne stvari poput dronova, uređaja za gledanje po noći i novca za popravak vozila“.
Natalija Loginovič, čiji je brat iz 123. brigade poginuo u proleće, izrazila je ogorčenje zbog nedostatka volje među civilima za učestvovanje u odbrani zemlje. „Ne želim čuti da su obični ljudi umorni“, rekla je. „Oni (vojnici) su umorni, a ne mi.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare