Iako se o poskupljenjima priča već duže vreme, potrošači u Italiji do sada nisu konkretno primećivali velike promene prilikom odlaska u samoposlugu. Međutim, kada brašno poskupi za 38 odsto, a hleb za 11, teško je to ne osetiti na kućnom budžetu.
„Federconsumatori“, udruženje koje se bavi kretanjem cena na nacionalnom nivou, prikazalo je najnovije rezultate: od marta do oktobra 2021. godine brašno je po kilogramu poskupelo za 38%, premašilo 1 evro, integralna pasta košta 2,90 evra, a kilogram hleba 3,86 evra (poskupeo je za 11 odsto).
Dakle, nisu porasle samo cene struje, plina i benzina, već i onog što Italijani najčešće iznose na trpezu.
Sa druge strane „Assopanificatori“ – Udruženje pekara tj. svih onih koji prave hleb i koji ga prodaju, smatra da to nije nešto što će Italijani posebno osetiti s obzirom na činjenicu da dnevno jedna osoba u toj zemlji pojede oko 80 grama hleba, a pre deset godina jeli su 250-280 grama.
Predsednik tog udruženja, Davide Trombini, izjavio je za dnevni list Republika da cene sirovina stalno rastu od početka ove godine i da su se oni trudili da potrošači to ne osete, ali da je sada to postalo nemoguće.
Italijanski institut za poljoprivredne usluge „Ismea“ pokazao je da su, što se tiče meke pšenice, tj. one koja se pretvara u brašno za hleb i industriju slatkiša – u septembru 2021. cene porasle za 35 odsto u odnosu na septembar 2020. i 10 odsto u avgustu 2021. godine.
Prvi razlog koji je doveo do rasta cena jeste poskupljenje transporta, naročito zbog kontejnera koji su stajali usled pandemije i blagog smanjenja zaliha s obzirom na to da je ove godine povećana potražnja, a smanjena ponuda.
Slabija je bila žetva u Ukrajini (minus 12,9 odsto nego 2020. godine), a Rusija je smanjila izvoz da bi zadržala cene unutar svojih granica. To je bitno za Italiju jer oni sopstvenom pšenicom pokrivaju 36% potražnje.
Što se tiče pšenice koja se koristi za dobijanje brašna za testenine, pored vrtoglavog rasta cena prevoza u kontejnerima, do kog je došlo još 2020. godine, još jedan razlog poskupljenja, i to za 71 procenat između septembra prošle i istog meseca ove godine, bila je i slaba žetva u Kanadi, zbog velike suše, zbog čega je smanjen izvoz, prenosi RTS.
Dakle, zaključuju iz „Ismea“, logistika, klimatski uslovi i političke odluke nekih zemalja doveli su do poskupljenja brašna.
Sa druge strane, predsednik „Federconsumatori“, Roberto Đordano, smatra da dolazi i do špekulacija, da neko „pumpa“ cene ne bi li iskoristio momenat, pa bi oni želeli da uvedu kontrolu i antitrust.
Kilogram brašna 2020. godine u Italiji je koštao 0,79 centi, a sada 1,09 evra, hleb je poskupeo sa 3,47 evra za kilogram na 3,86, lagani krekeri sa 2,35 na 2,39, jedan kilogram paste „pene“ sa 1,64 na 1,72 evra, a isto je i sa špagetama.
Integralna pasta je koštala 2,18, a sada 2,90 evra, pica margarita 7 evra, a sada 7,5, a „četiri godišnja doba“ je sa 9 evra poskupela na 9,50.
Naizgled mala poskupljenja, skoro nevidljiva, no za one koji se bave proizvodnjom i prodajom testenine, velika, koja na duge staze, pored ostalih poskupljenja, prete da isprazne italijanske novčanike.
BONUS VIDEO: Učesnici šesnaestog sastanka G20 koji se održava u Rimu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar