Dugoočekivana kontraofanziva Ukrajine u 2023. godini trebalo je da izazove ruski kolaps na frontovima. Sa dolaskom nove, 2024. godine, jasno je da operacija Kijeva nije uspela, čak iako ukrajinski zvaničnici i komandanti hvale zapažene uspehe u Crnom moru i iscrpljivanje koje je naneto ruskoj vojsci.
„Imamo novu fazu rata i to je činjenica… zima je u celini nova faza rata“, rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ranije u decembru. Kontraofanziva koja je toliko obećavala, dodao je, „nije postigla željene rezultate“. Najviši komandant, general Valerij Zalužnji je okarakterisao situaciju na liniji fronta od gotovo 1.000 kilometara kao „zastoj“, piše Njuzvik.
Sa oružjem koje je stiglo sa Zapada, uključujući glavne borbene tenkove, Kijev je posmatrao „kopneni most“ na okupiranim teritorijama koje dr protežu od zapadne Rusije do reke Dnjepar. Taj strateški koridor ostaje netaknut, gradovi Melitopolj, Berdjansk i Marijupolj još uvek su u ruskim rukama, a Krim je daleko od fronta.
Zelenski i njegovi najviši zvaničnici više puta su upirali prstom u zapadne partnere zbog rezultata.
„Rekao sam i njima (Sjedinjenim Američkim Državama) kao i evropskim liderima da bismo želeli da krenemo ranije u kontraofanzivu, a za to nam je potrebno oružje i municija. Zašto? Jednostavno, ako počnemo počnemo sa ofanzivom kasnije, ići će sporije. Želeo sam da se naša kontraofanziva desi mnogo ranije, jer su svi shvatili da će, ako bude kasnije, veći deo naše teritorije biti miniran. Dajemo našem neprijatelju vreme i mogućnost da postavi više mina i pripremi svoje odbrambene linije“, rekao je predsednik Ukrajine.
Zastrašujuće odbrambene pripreme Rusije su svakako funkcionisale. „Njujork tajms“ je u septembru saopštio da je Ukrajina povratila samo oko 230 kilometara kvadratnih teritorije tokom cele 2023.
Ukrajinski prodor počeo je 8. juna u dva pravca. Glavni napori bili su skoncetrisani na ruski „kopneni most“, južno od zaporoškog grada Orihiva i naselja Velika Novosilka u Donjecku.
Kijevske snage su takođe nastavile postepene ofanzivne napore oko razorenog grada Bahmuta u Donjecku. Ruske snage su zauzele grad u maju, ali su ukrajinske trupe kasnije napredovale sa njegovih južnih i severnih strana.
Ukrajinske oklopne kolone usporila su minska polja, oštećene su ruskom artiljerijom, protivtenkovskim oružjem i dronom. Za nekoliko dana, kako su se žrtve povećavale, a slike zapaljenih zapadnih vozila širile širom sveta, Zalužnji se odlučio za napade manjih razmera.
Na mapama koje je objavio Institut za proučavanje rata iz Vašingtona vide se tačke koje su isklesale ukrajinske trupe. U avgustu je uspeh oko zaporoškog naselja Robotnje podstakao ukrajinske nade, kao i oslobađanje Urožajna preko granice Donjecke oblasti na istoku.
Ali, ni na jednoj lokaciji ukrajinsko napredovanje se nije pretvorilo u pravi prodor ruske odbrambene mreže, poznate kao „Surovikinova linija“, nazvane su po bivšem komandantu Sergeju Surovikinu, koji je nastojao da stabilizuje ruske snage u Ukrajini nakon velikih poraza u Harkovu i Hersonu.
Već krajem juna, Zelenski je priznao da ofanziva napreduje „sporije nego što se to očekivalo“.
Do novembra, Zalužnji je pominjao „zastoj“, pošto je Kijev pojačao pripreme za očekivani ruski raketni i dronovski udar tokom zime, istovremeno se branio od novog žestokog ruskog napada na donjecku tvrđavu Avdijevku.
Dok su glavni ukrajinski napori na istoku posustali, njene snage duž reke Dnjepar u Hersonu postigle su neočekivan uspeh. Široka reka formirala je veći deo južne linije fronta od oslobođenja Hersona u novembru 2022. Poplavljena područja nakon uništenja brane Nova Kahovka u junu učinila su plovni put neprohodnim. Ali, kada se voda povukla na jesen, Ukrajina je tamo počela da pojačava svoje napade.
Ukrajinske trupe su uspele da obezbede nekoliko malih, ali značajnih uporišta na istočnoj obali reke koju je okupirala Rusija i više puta su zaustavile ruske pokušaje da ih prekinu. Veruje se da stotine vojnika uz podršku teških vozila deluju na ruskoj strani plovnog puta, što predstavlja pretnju ključnim lokalnim autoputevima i prilazima Krimu.
Ukrajinci se sada pripremaju za drugu i tešku zimu, sa obnovljenim ruskim napadima na nacionalnu infrastrukturu.
„Sva pažnja treba da bude usmerena na odbranu, na odgovor teroristima na sve što Ukrajina može da uradi da prebrodi zimu i poboljša sposobnosti naših vojnika“, rekao je Zelenski.
Kijevu je i dalje preko potrebna pomoć zapadnih partnera. Republikanci u SAD zaustavljaju napore predsednika Džozefa Bajdena u finansiranju Ukrajine.
Oko 60 milijardi dolara ostaje po strani dok republikanski poslanici pokušavaju da podstaknu Belu kuću da preduzme više akcija na južnoj američkoj granici u zamenu za pomoć Kijevu.
„Dodatno finansiranje već bi bilo urađeno da je kontraofanziva prošla bolje“, rekao je Majkl Alen, koji je bio specijalni pomoćnik predsednika Džordža Buša i viši direktor Saveta za nacionalnu bezbednost.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare