0
Nuklearno oružje je najrazornije ikada stvoreno, i po obimu razaranja i po genetski štetnim radioaktivnim česticama koje izbacuje prilikom eksplozije. Samo devet zemalja poseduje ovo moćno oružje, dok jedna uporno poriče da ga ima, uprkos brojnim informacijama koje dokazuju suprotno. Šta je nuklearno oružje i koliko je moćno?
Prema podacima Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja iz 2023. godine (Federacija američkih naučnika), jedno ovakvo oružje bi moglo da ubije na stotine hiljada ljudi, sa trajnim humanitarnim i ekološkim posledicama.
Na primer, eksplozija jedne nuklearne bombe iznad Njujorka ubila bi skoro 600.000 ljudi.
Potrebno je oko 10 sekundi da „vatrena lopta“ od nuklearne eksplozije dostigne svoju maksimalnu veličinu.
U trenutku eksplozije oslobađa ogromne količine toplote i radijacije. Eksplozija ubija ljude blizu nulte tačke i uzrokuje povrede pluća, oštećenje sluha i unutrašnje krvarenje.
Toplotno zračenje je toliko intenzivno da skoro sve što je blizu eksplozije ispari. Ekstremna toplota izaziva teške opekotine i rasplamsava požare. Od nuklearne bombe teško da se čovek može zaštiti i u podzemnim skloništima, jer ostaju bez kiseonika i suočavaju se sa trovanjem ugljen-monoksidom.
Dugoročno, nuklearno oružje proizvodi zračenje koje ubija ili izaziva teška oboljenja kod osoba koje su bile izložene eksploziji, uključujući rak i genetska oštećenja, a takođe kontaminira i životnu sredinu.
Stručnjaci predviđaju da će oko 2,4 miliona ljudi širom sveta umreti od raka zbog atmosferskih nuklearnih testova sprovedenih između 1945. i 1980. godine.
Nuklearni rat bi preplavio svaki sistem pomoći koji bi mogao da se izgradi, jer lekari i hitne službe ne bi bile u mogućnosti da rade u devastiranim i radioaktivno kontaminiranim područjima. Eksplozija bi uticala i na stanovnike u susednim gradovima ili zemljama.
Na svetu ukupno ima 12.512 bojevih glava, odnosno devet zemalja ima pomenuto oružje, uključujući Rusiju, Sjedinjene Američke Države, Kinu, Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Pakistan, Indiju, Izrael i Severnu Koreju.
Najviše ima Rusija, sa 5.889, iza koje su Sjedinjene Američke Države sa 5.224, koje svoje bojeve glave čuvaju u Turskoj, Italiji, Belgiji, Nemačkoj i Holandiji.
Ukupne nuklearne bojeve glave koje poseduju samo ove dve zemlje čine 90 odsto nuklearnog oružja u svetu.
Ukupan broj bojevih glava za Severnu Koreju i Izrael nije potvrđen.
Kako su mediji preneli, Severna Koreja je poslednji put testirala nuklearnu bombu 2017. godine.
Eksplozija na severnokorejskom poligonu Pungie-ri imala je snagu između 100 i 370 kilotona. Bomba snage od 100 kilotona je šest puta jača od one koju je SAD bacila na Hirošimu 1945. godine.
Severna Koreja je tvrdila da je u pitanju prva termonuklearna naprava, najjača od svih nuklearnih oružja.
Međutim, ova država trenutno testira manje tipove nuklearnih bojnih glava sa sličnom eksplozivnom snagom, navodi Džozef Birn, istraživač na Institutu Rojal Junajted Servis.
Severna Koreja je ranije ove godine ustavnim amandmanima učvrstila svoju politiku razvoja nuklearnog oružja, a Kim je obećao da će ubrzati proizvodnju nuklearnog oružja kako bi sprečio, ono što je nazvao, američkim provokacijama.
Pročitajte još...
Vrhovna narodna skupština jednoglasno je usvojila izmene ustava u kojoj se navodi da Severna Koreja „razvija snažno nuklearno oružje kako bi osigurala“ svoje „pravo na postojanje“ i „odvratila od rata“.
Iako ne postoje zvanični podaci, SAD i saveznici smatraju da Iran sve čini kako bi napravio nuklearno oružje. Britanski ministar odbrane Grant Šaps ocenio je da je Iran obogatio uran sve do 87,3 odsto upravo iz tog cilja.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) istakla je da Iran ima dovoljno uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće ili blizu stepena potrebnog za proizvodnju oružja, što je dovoljno za tri atomske bombe.
„Iranske zalihe uranijuma, obogaćenog do 60 odsto, porasle su na 128,3 kilograma, ili za 6,7 od poslednjeg izveštaja od 4. septembra. To je više od tri puta iznad, otprilike 42 kilograma, koliko je teoretski dovoljno za nuklearnu bombu ako se dodatno obogati. Da bi uranijum bio na nivou na kojem je moguće proizvesti bombu, potrebno je da bude na oko 90 odsto čistoće“, navela je IAEA.
