8
Utorak 16. januar 2024. je ujedno 692. dan rata u Ukrajini. Kraj 23. meseca intenzivne ruske agresije širom Ukrajine karakteriše hladno vreme. Ovo je velika vojna analiza Igora Tabaka, o prethodnim danima na frontu.
Poslednjih dana se širom Ukrajine beleže intenzivna borbena dejstva koje deo prosmtrača tumači kao dovršetak ruskih prestrojavanja i ojačavanja – nakon kojih se opet krenulo u intenzivnije napade. Na severu Donbasa, koji kilometar istočno od Kupjanska, i nadalje se beleže kopnena sukobljavanja kod Senkivke. Iako izgleda da su ukrajinska pojačanja uspela da zaustave ruske napade, te možda i vrate ponešto terena uz liniju fronta – težište agresorskih delovanja se pomaklo južnije.
Nakon nekoliko dana borbi zapadno od poteza Svatove-Kremina, oko sela Makivka, zadnja tri dana beleže se aktivna ruska delovanja zapadno od okupirane Kremine (u navali prema potezu ukrajinskih uporišta Terni-Jampolivka-Torske uz reku Žerebec) – gde silinu učestalih ruskih napada u ovoj zoni dobro opisuje i činjenica da je samo ukrajinsko selo Nevske (par kilometara severno od Terni) 15. januara bilo pogođeno s 14 raketa i 3 vođene bombe. Navodno je slično žestoko bilo i na širim prostorima oko tamošnjeg toka reke Siverski Donjeck, kako na prostorima neposredno severno od te reke prema okupiranoj Kremini (Serebrjanske šume), tako i južno od reke (uzduž odbrambenog fronta grada Siverska, od Bilogorivke, preko Verhnokamjanske pa sve do Spirne i Vesele). Oko samog okupiranog grada Bahmuta nastavljena su ruska nastojanja približavanja ukrajinskom uporištu Bogdanivka severozapadno od grada, kao i borbe uz put O-0506 prema Časiv Jaru.
Dok nije bilo vesti o nastavku borbi istočno od Torecka, na prilazima okupiranoj Gorlivki, tamošnje ukrajinsko uporište „Njujork“ je 15. januara bilo pogođeno s četiri vođene bombe FAB-500, koje su srušile niz stambenih zgrada i kuća.
Budući da se kvalitet i uspeh ruskih napada izričito pripisivalo veštom korišćenju specijalozovanih aviona Beriev A-50 – ruskih letećih radara, pandana NATO sistemu AWACS – ne čudi šok koji je u kasnim večernjim satima nedelje 14. januara izazvala ukrajinska objava o uspešnom rušenju radarskog aviona A-50U, kao i ponešto manje retkog i nezamenjivog resursa – aviona Il- 22M11. Samo koji sat kasnije nastavilo se navoditi gubitak A-50, aviona kakvog su Rusi na početku agresije na Ukrajinu imali tek desetak (uz tešku izgradnju ikakvih dodatnih), dok se za Il- 22M11 saznalo kako je bio tek ozbiljnije oštećen – da bi onda takav uspeo da sleti na ruski civilni aerodrom Anapa u Krasnodarskom kraju, oko 200 km jugoistočno od zone napada, o čemu su uskoro na društvenim mrežama svedočile i slike oštećenog kraja te letelice.
POGLEDAJTE JOŠ:
8
2
1
Iako su ukrajinski izvori od početka objavili uspešni napad na ruske avione, kakvi se standardno drže dobrano van dometa ukrajinske odbrane – ostalo je jasno da su ti ciljevi u najboljem slučaju bili na samom rubu dometa PZO sistema MIM-104 Patriot. Zato i nije čudilo da se u ruskim izvorima i te kako nagađalo o nekom drugom uzroku čitave situacije, od priča o specijalno naoružanoj ekipi britanskih (!?!) komandosa u ruskom zaleđu, pa sve do teorije o „prijateljskoj vatri“ ruske odbrane – što je verzija koja je idućih dana i prevladala.
Kako bilo da bilo, ostaje činjenica da je jedan iz male ruske flote aviona A-50U izgubljen (s barem 11 stručnjaka koji su činili njegovu posadu), dok je Il-20M11 teško oštećen i verovatno na duže vreme izbačen iz službe, piše Jutarnji list.