Velika neslaganja članica EU oko budžeta: Od država se traži dodatnih 66 milijardi evra

Dok su lideri EU blizu konsenzusa oko obezbeđivanja dodatnog novca za Kijev, sa izuzetkom Mađarske i Slovačke, postoji veoma mala želja za finansiranje drugih prioriteta potrošnje koje je iznela Komisija u predlogu.Dvodnevni samit lidera u Briselu doveo je te podele u prvi plan i pokazao da je dogovor o ažuriranju budžeta još daleko.Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da ostaje cilj da se postigne sporazum o budžetu do kraja godine, ali je jutros u razgovoru sa novinarima priznao da će to biti teško, jer i dalje ima mnogo "različitih mišljenja“.Zahtev Komisije za dodatno finansiranje uključuje paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra, od čega 17 milijardi bespovratnih sredstava i 33 milijarde na ime zajmova, zajedno sa 19 milijardi evra za pokrivanje rastućih troškova otplate zajedničkog duga EU.Ostala povećanja uključuju 15 milijardi evra za migracije i 10 milijardi evra za investicije, kako bi se zadržala industrijska prednost Evrope, a predviđeno je i uvećanje plata zaposlenima u EU.Većina lidera se slaže da se nastavi finansiranje Ukrajine, koja se sledeće godine suočava sa budžetskim deficitom od oko 29 milijardi evra. Samo su mađarski premijer Viktor Orban i premijer Slovačke Robert Fico izrazili rezerve u tom pogledu, navodeći zabrinutost zbog korupcije u toj zemlji.Estonska premijerka Kaja Kalas izjavila je danas da je "veoma zabrinuta” zbog toga što se lideri nisu jednoglasno složili oko finansiranja Ukrajine, ali je dodala da se nada da se sporazum ipak može postići.Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je danas da su članice EU zatražile od Komisije da se vrati sa predlogom koji ima "više realizma“."Iznos koji je predložila Komisija izgleda da je preveliki za nas, pa smo tražili da on bude smanjen“, rekao je Makron novinarima.Trenutna sredstva EU za Ukrajinu ponestaju krajem godine, što povećava pritisak na njene članice da postignu dogovor, ali mnoge države zameraju Komisiji što je to spojila sa drugim zahtevima koji izazivaju podele i poručuju da ako ne bude dogovora, kriv će biti Brisel.Ako se izuzme Ukrajina, ostali zahtevi Evropske komisije su mnogo kontroverzniji.Zemlje poput Portugalije i Grčke izrazile su želju za većim finansiranjem smanjenja uticaja ekstremnih vremenskih uslova izazvanih klimatskim promenama, dok Grčka i Italija zahtevaju više novca za upravljanje migracijama.Članice EU koje daju neto doprinose budžetu su direktno rekle Komisiji da "može da zaboravi" na dobijanje dodatnih sredstava od njih.Nemačka, Švedska, Danska, Austrija i Holandija, koje tradicionalno pripadaju "štedljivim", poručile su da izvršna vlast EU mora da traži uštede u postojećem budžetu."Mi imamo samo tri prioriteta: preraspoređivanje, preraspoređivanje i preraspoređivanje“, rekao je holandski premijer Mark Rute.Komisija, s druge strane, tvrdi da bi ta opcija dovela do 30 odsto manje sredstava za postojeće programe potrošnje, što bi iziskivalo bolne odluke o smanjenju poljoprivrednih subvencija i kohezionih fondova.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen branila je svoj predlog na današnjoj konferenciji za novinare rekavši: „Ako pogledate brojke i ako pogledate na šta se one odnose, ovo je minimum".Ali članice EU tvrde da ako moraju da smanje potrošnju kod kuće, Komisija isto mora da uradi sa kolektivnim budžetom.Švedska je predstavila dokument koji ukazuje da bi ušteda u postojećim programima EU od četiri odsto u proseku mogla da generiše do 25 milijardi evra uštede, što je dovoljno da pokrije budžetski manjak troškova servisiranja dugova EU, za koji se procenjuje da se kreće od 17 do 27 milijardi evra.„Moraju da pogledaju ispod dušeka u Berlejmontu i pronaći će mnogo novca“, poručio je jedan evropski diplomata.***BONUS VIDEO: Usvojena Rezolucija Evropskog parlamenta o oružanom sukobu u Banjskoj