Večeras nema spavanja! Evo zašto će Nova.rs pratiti američke izbore iz minuta u minut, celu noć

Američki izborni sistem napravljen je tako da nijedna politička partija nema potpunu kontrolu nad državom, pa se tako usred mandata svakog predsednika održavaju izbori za oba doma Kongresa, koji služe da obuzdaju administraciju Bele kuće. Po pravilu, to podrazumeva "masakr" vladajuće partije na izborima.Tako je bilo i Bajdenovom prethodniku Donaldu Trampu, koji je na prethodnim međuizborima doživeo debakl, kada su Demokrate preuzele i Kongres i Senat. Sada je i Bajdenu došla maca na vratanca, s jednom razlikom - rejting aktuelnog predsednika jedan je od najgorih u američkoj istoriji. Zato po većini predviđanja njegovu Demokratsku stranku čeka najverovatnije težak poraz u trci za Donji dom Kongresa, a biće potrebno manje čudo da zadrži većinu u Senatu.

Nigde ta bitka nije tako slikovita kao u saveznoj državi Pensilvaniji. Tamo su u trci za Senat demokrata Džon Feterman i republikanac Mehmet Oz. Feterman je u maju doživeo težak šlog, posle kog ima ozbiljnih kognitivnih poteškoća, a praktično ne može nesmetano ni da govori, pa mu je za komunikaciju sa spoljnim svetom potrebna posebna (povelika) mašina, s koje čita rečenice koje izgovaraju njegovi sagovornici, da bi tek onda usledio njegov odgovor. U tako nemogućim uslovima održana je i TV debata dvojice kandidata, kada je Oz, inače superbogata svetski poznata TV zvezda i kontroverzni lekar, "pojeo" Fetermana za večeru.

Feterman nastupa kao običan čovek iz naroda, uvek obučen u duks, sa rukama prekrivenim tetovažama, koji je pre šloga bio jedan od najperspektivnijih demokratskih političara na lokalu. Mehmet Oz, s druge strane, i ne živi u Pensilvaniji, nego tamo samo ima jednu od bezbroj kuća, pa je od običnog čoveka udaljen koliko je to uopšte moguće biti. Čovek toliko slabo poznaje Pensilvaniji da izgleda nije sasvim siguran gde se nalazi na mapi. Osim toga, činjenica da je poreklom Turčin i po veroispovesti musliman prosečnom Džou republikancu sigurno nije baš po volji. A ipak, uprkos svemu, upravi njemu većina analitičara predviđa pobedu na izborima i mesto u Senatu.

Senat je bitan, jer u slučaju republikanske većine i u Donjem domu Kongres i u Senatu, predsednik SAD Džo Bajden neće tako lako moći da progura svoje kandidate u Vrhovni sud, ukoliko novo mesto bude upražnjeno. Koliko je to bitno najbolje se videlo nedavno, kada je Vrhovni sud ukinuo presudu kojom je širom SAD zagarantovano pravo na abortus (Roe v Wade). Upravo ta odluka lansirala je pitanje abortusa u samo središte političke arene u Americi, pa i u jedno od glavnih pitanja ovih izbora.

Demokrate su se ponadale da bi bes Amerikanki zbog odluka konzervativnog Vrhovnog suda mogao da dovede do iznenadnog kontranapada Demokrata i iznenađenja na današnjim izborima. Ipak, sudeći po većini relevantnih istraživanja javnog mnjenja, to je ćorak. Abortus je na sam začelju pitanja prema kojima Amerikanci odlučuju za koga će glasati; na ubedljivo prvom mestu je inflacija, a na drugom bezbednost i borba protiv kriminala. Tu samo treba pogledati bilo koji nastup autora najgledanijeg večernjeg tok-šoa u Americi Takera Karlsona sa Foks njuza, koji praktično u svakoj emisiji navodi bar po jedan primer u kojem neki crnci napadaju belce po mirnim pregrađima i gradskim centrima od Filadelfije do Detroita. Njegov šou je ubedljivo najgledaniji u SAD.

Još jedni izbori za Senat koji pokazuju u kom pravcu Amerika ide su u tradicionalno "neodlučnom" Ohaju, gde se nadmeću demokrata Tim Rajan i republikanac Džej Di Vens. Vens je svojevrsni superstar američke desnice, što je status koji je najviše stekao kao autor autobiografije "Hillbilly Elegy", prema kojoj je stimljen i Netfliksov blokbaster. Na početku političke karijere, on se prilično distancirao od Trampa i prilično brutalno ga vređao na Tviteru. A danas? Eno ih na istoj bini dan pred izbore, drže se za ruke.Koliko lična svojstva kandidata igraju važnu ulogu na izborima SAD najbolje pokazuju izbori u Džordžiji. U ovoj državi dubokog američkog juga za mesto guvernera takmiče se demokratska uzdanica Stejsi Abrams i republikanac Brajan Kemp, dok su u trci za senat nekadašnja zvezda američkog fudbala Heršel Voker i velečasni Rafael Vornok, demokrata sa besprekornom karijerom.

Magnetizam fudbalskih zvezda u Americi je toliki da Vornoku ne mogu da pomognu čak i veliki skandali iz privatnog života Heršela Vokera - čovek ima više dece s više žena nego što može da se seti (a predstavlja se kao veliki konzervativac), plaćao je abortuse raznim ženama (a javno j žestoki protivnik abortusa i slavio je obaranje Roe v Wade)... Sva predviđanja govore da će upravo on uzeti senatorsko mesto.

S druge strane, Stejsi Abrams je jedna od najharizmatičnijih demokratskih političarki danas, koja se žestoko borila za pravo glasa mnogih crnaca u Džordžiji kojima je to pravo uskraćeno veštim republikanskim manipulisanjem, ali joj ta slava neće mnogo pomoći u borbi protiv Brajana Kempa, kojem su tradicionalno konzervativni građani Džordžije znatno naklonjeniji.Ono što spaja Fetermana, Vensa, Vokera i mnoge druge kandidate na današnjim izborima je lojalnost prema Donaldu Trampu, ali i prema potpuno novoj vrsti ideološke ostrašćenosti kakva je ranije bila rezervisana za sam rub američke političke scene i čudake s krajnje desnice. To je davna prošlost. Danas, otvoreno antimigrantski i (polu)rasistički stavovi, propagiranje najbizarnijih teorija zavere (od "štetnih" vakcina do "sumnjivih" masovnih pucnjava u američkim školama) svom snagom su nahrupili u sam centar američke politike i javne scene. Stara garda republikanaca koji su duboko ukopani u Vašingtonu polako se sprema za penziju, dok na njihovo mesto dolazi sveža krv željna krvi.Poraz Demokrata bi mogao da bude posebno težak u Donjem domu Kongresa. Prema predviđanjima "Vašington posta", inače tradicionalno naklonjenog stranci Džoa Bajdena, njegovoj partiji preti gubitak čak 56 mesta u Kongresu, što je ravno kataklizmi.Tako ubedljiva pobeda Republikanaca, uz uzimanje Senata, otvorila bi vrata za dominaciju ove partije kakva nije viđena u celokupnoj američkoj istoriji.

Tu na scenu stupa guverner Floride Ron DeSantis, možda i najveća zvezda Repubikanske stranke posle Donalda Trampa. "Vašington post" u istoj analizi predviđa je upravo DeSantis taj koji bi Republikance mogao da povede ka totalnoj pobedi ako bi pobedio na izborima za predsednika SAD 2024. godine. Jer, prema toj logici, DeSantis je taj koji sprovodi sve ključne stavke Trampove politike (antiimigrantska, žestoko konzervativna politika bazirana na "America First" principima), ali bez Trampovih skandala.Upravo 2024. godine, biće otvoren lov na čak 9 senatorskih mesta koje trenutno zauzimaju Demokrate. Ako te godine osvoje Belu kuću, kao i ovih 9 senatorskih mesta, Republikanci bi prvi put stekli apsolutnu vlast na svim nivoima, uz svoje ljude u Vrhovnom sudu.To je trenutak u kojem Amerika kakvu danas poznajemo više neće ličiti na sebe.Pre toga, čekaju nas večerašnji izbori, koji bi mogli da pokažu da li su sva ova predviđanja tačna. Zato, večeras od 23h budite uz Nova.rs!Bonus video: TOP 5 gafova Džoa Bajdena

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=top5gafovabajdenaaj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3813328"]