Na Havajima požari nisu ništa novo, ali požari proteklih nekoliko dana se nazivaju nekim od najgorih u istoriji arhipelaga.
Njihov broj je poražavajući, iako se još uvek istražuje šta je izazvalo smrtonosne požare. Uraganski vetrovi i suvo vreme, međutim, pomogli su da podstakne plamen.
Suša ili nenormalno suvi uslovi širom velikih delova Havaja – uključujući celo ostrvo Maui – takođe su igrali ulogu.
Šumskim požarima su generalno potrebna tri sastojka: gorivo u obliku biomase poput vegetacije ili drveća, iskra i vremenske prilike kao što su vetrovi koji izazivaju plamen, prenosi BBC.
Oko 14 odsto države pati od teške ili umerene suše, prema američkom Monitoringu suše, dok je 80 odsto Havaja klasifikovano kao nenormalno suvo.
Suvo vreme usisava vlagu iz vegetacije, što znači da može lakše zapaliti i potom se proširiti.
Naučnici su izračunali da 90 odsto Havaja ima manje padavina nego pre jednog veka, a period od 2008. godine je posebno suv.
Sam Maui je takođe bio pod upozorenjem crvenom zastavom – što znači da se očekivalo da će tople temperature, veoma niska vlažnost i jači vetar dovesti do povećanog rizika od požara – pre nego što su požari izbili.
Snažni vetrovi iz uragana Dora, koji je u utorak prošao obalu Havaja, pomogli su da se još više razbukti vatra.
Prognostičari očekuju jaču sezona uragana na Atlantiku nego inače zbog rekordno visokih temperatura površine mora ove godine, koje dodaju energiju atmosferi.
Prošlog meseca, Nacionalna meteorološka služba je primetila da su na Mauiju prijavljeni požari i nakratko zatvorila autoput. Prognostičari su tada upozorili da je „rizik od požara tokom ovogodišnje sušne sezone povećan“.
Naučnici takođe primećuju da su neki delovi havajskih ostrva prekriveni neautohtonim travama koje su zapaljivije od autohtonih biljaka.
Ovo, zajedno sa suvim uslovima, može izazvati varnicu da zapali vatru koja se može brzo proširiti.
Na konferenciji za novinare u četvrtak, guverner Havaja Džoš Grin rekao je da su šumski požari „najveća prirodna katastrofa“ u istoriji države.
„Nikada ranije nismo iskusili požar koji je pogodio ovakav grad“, rekao je Grin, dodajući da izazovi klimatskih promena predstavljaju neviđeno opterećenje na Havajima.
„Prvi put ovo vidimo u mnogim različitim delovima sveta“, rekao je on.
Poslednji veliki požar na Havajima dogodio se 2018. godine, kada su vetrovi sa uragana Lejna zapalili plamen oko Lahaine – istog grada koji su ove nedelje opustošili požari.
PROČITAJTE JOŠ:
Pre pet godina, vatra je uništila 2.000 hektara zemlje, 31 vozilo i 21 objekat – od kojih su većina bili kuće – javljaju lokalni mediji.
Šumski požari su nekada bili neuobičajeni na Havajima, palili su se uglavnom kroz vulkanske erupcije ili udare groma. Ali poslednjih decenija ljudska aktivnost ih je učinila češćima i ekstremnijima.
Klimatske promene povećavaju rizik od šumskih požara na globalnom nivou jer podižu temperature i čine toplotne talase dužim i intenzivnijim.
Suvlje rastinje i više temperature znače da se požar, kada se jednom zapali, može lakše širiti.
UN očekuju da će se broj ekstremnih šumskih požara povećati i proširiti na područja koja ranije nisu bila pogođena kao rezultat klimatskih promjena i promjena u načinu na koji ljudi koriste zemlju.
BONUS VIDEO:
