1
Ruski predsednik muku muči da obuzda svoje ultranacionaliste
Pročitajte još:
Bilo bi sasvim razumljivo ako ste pomislili da je ruski predsednik Vladimir Putin sa guštom gledao prošlonedeljne scene haosa i nasilja u Vašingtonu i zadovoljno trljao ruke. Na kraju krajeva, haos, konfuzija i nasilje koji viđeni u Kapitolu deluju kao kulminacija višegodišnjih napora Kremlja da potkopaju američku demokratiju.
Ali, piše Politiko, u Moskvi i među Putinovim pristalicama reakcija je bila prilično mlaka. Državni propagandni aparat balansirao je na ivici noža – trebalo je iskoristiti jedinstvenu priliku da se troluje Amerika i istovremeno izbegne ohrabrivanje sličnih scena u „majčici Rusiji“.
Bilo je, očekivano, mnogo naslađivanja. „Američka demokratija ćopa na obe noge“, naveo je ruski parlamentaras Konstantin Kosačev. Amerika je, ocenio je on „izgubila kurs i samim tim i pravo da određuje drugima kurs.“
Ukrajina i SAD, sličnosti i razlike
Iskrsnula su poređenja sa revolucijom u Ukrajini 2014. kada je sa vlasti zbačen Viktor Janukovič a Putin aneksirao Krim. Prisetivši se epizode kada je pomoćnik državnog sekretara Viktorija Nuland delila kolače demonstrantima u centru Kijeva, Kosačev je pitao šta bi Amerikanci rekli ako bi stranim zvaničnici sada to isto ponudili pristalicama Donalda Trampa na stepenicama Kapitola. Da li bi i tada rekli da je „narod uvek u pravu“ ili bi povikali „dole uzurpatori“, rekao je Kosačev.
Kontekst za ovu vrstu razmišljanja je lokalni. Cilj je da se otkrije dvoličnost američkog establišmenta koji je podržao ukrajinsku revoluciju 2014. godine, ignorisao desničarske radikale koji su igrali ulogu u tome, dok istovremeno Trampove pristalice koji žele da ponište rezultate američkih izbora nazivaju „kriminalcima i teroristima“.
To poređenje koje promoviše Kremlj, između Trampovih ekstremista i ukrajinske revolucije nije istinito već je pokušaj da se predstavi revolucija u Ukrajini kao fašistički puč koji su podržale SAD zbog kog je Moskva morala da reaguje.
Putin i odnosi sa desnicom
Međutim, koliko kod Kremlj uživao u scenama iz Amerike, nasilje na ulicama Vašingtona je takođe njihova najgora noćna mora.
Zna se, piše Politiko, da je Putin paranoičan kada je reč o „obojenim revolucijama“ poput one koja se dogodila u Ukrajini. To je glavni pokretač njegove politike – spoljne i domaće. U Vašingtonu je video dokaz da desničarske pristalice neke stranke ili lidera mogu da se „odmetnu“ i izazovu haos.
Protekle dve decenije, Putin se ulagivao ultranacionalističkim grupama i pojedincima i uklopio neke delove moderne desničarske ideologije u svoju platformu, uključujući retoriku o „tradicionalnim hrišćanskim vrednostima“ i anti LGBT stavove, kako bi stekao i zadržao njihovu podršku. Ali je ta podrška uvek bila nekako kilava.
Iz sveta i regiona čitajte:
Veliki broj istaknutih desničara učestvovalo je na protestima protiv njegove vlade 2011. i 2012. Revolucija u Ukrajini potvrdila je Putinova strahovanja: Tu je video da desnica može da fomrira vrlo efikasnu miliciju koja je više nego sposobna da pretegne tas na stranu nasilja i nereda. Usledio je njegov žestok odgovor i brojni desničari su pohapšeni ili su bili prinuđeni da pobegnu u Ukrajinu gde su se okupili u nacionalističkim volonterskim jedinicama poput Azov bataljona.
Čak i oni koji su podržavali Putina i koji su se pridružili ruskim snagama u Donbasu tretirani su sa dozom sumnje jer se više puta pokazalo da je veza Kremlja i desničara daleko od nesalomive. Igor Girkin, odmetnuti ruski plaćenik koji je aktivan u istočnoj Ukrajini u jednom intervjuu 2017. Putina je nazvao „američkom kurvom“.
Reagujući na prošlonedeljna dešavanja u Vašingtonu, desničarski ideolog Dmitri Olšanski – još jedna vatrena pristalica Putinovog rata protiv Ukrajine – napisao je da su „ljudi sa rogovima i obojenim licima“ u Kapitolu zapravo branili suštinske zapadne vrednosti od „sovjetskog kalifata“.
Naslaživanje Kremlja je, naveo je on, preuranjeno naročito jer su slične scene moguće i u Rusiji.
Ultranacionalisti i neonacisti koji su pobegli iz Rusije, oslobođeni straha da će biti gonjeni, otvoreniji su u podršci Trampovim ekstremistima. „Vašington je pao“, naveo je Votanjugend, neonacistička platforma koju vode odbegli Rusi iz Ukrajine.
Na kraju krajeva, Sjedinjene Države nisu jedine poplavljene talasom desničarskog ekstremizma koji hrane politički nemiri i snovi o oružanom sukobu. Poput Trampa, Putin je pokušao da iskoristi njihov bes u svoju korist. I poput Trampa, teško da može da kontroliše zlo koje je pustio u svet.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
