Američka doktorka, specijalista za zarazne bolesti Monika Gandi, sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, je na svom Tviter nalogu objavila tabelu na kojoj je predstavila rezultate istraživanja efikasnosti različitih vakcina protiv koronavirusa.
Pročitajte još:
Podaci o delotvornosti šest vrsta vakcina, među kojima su Moderna, Fajzer/BioNTek, AstraZeneka, Novavax, ali i vakcine kompanije Džonson&Džonson i ruske Sputnik V, pokazuju da nude 100-procentnu zaštitu od hospitalizacije.
„Dobro, trebalo mi je mnogo vremena da napravim ovu tabelu, pa vas molim da dobro pogledate kolonu 6: Šta štiti od teških bolesti? T-ćelije! Pogledajte ovaj divan članak: https://ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7584424/
Ako je virus ostao potpuno bez zuba, vakcinacija je bezbedna“ napisala je na Tviteru dr Gandi.
Okay, took me a long time to make this table (icons and everything) so please appreciate column 6. What protects from severe disease? T-cells! See this lovely article: https://t.co/Z0iwJl6J2s
If virus totally toothless, defanged (Twilight references), vaccinated safe. pic.twitter.com/ZV8hWczp4a— Monica Gandhi MD, MPH (@MonicaGandhi9) February 3, 2021
Naime, ona je objasnila da vakcine protiv koronavirusa štite naš organizam od razvoja, ne samo korone, već i od drugih teških bolesti.
Svi nude 100-procentnu zaštitu osim vakcine Džonson/Džonson koja nudi 85-procentnu zaštitu, dok za Novavax nema podataka.
Ova tabela pokazuje načine delovanja pojedine vakcine, u koliko se doza prima, broj ljudi na kojima je ispitana tokom kliničkih ispitivanja, efikasnost zaštite od hospitalizacije i smrti, efikasnost zaštite od težeg oblika bolesti, ali i to koliko su efikasne protiv blažeg oblika bolesti.
Član Naučnog saveta Vlade Hrvatske o tabeli
Tabelu efikasnosti vakcina koju je objavila Gandi na Fejsbuku je komentarisao i Gordan Lauc, član Naučnog saveta Vlade, prenosi N1 Zagreb.
“U ovoj tabeli su pregledno prikazani rezultati kliničkih studija različitih vakcina. Ukratko, sve vakcine vrlo efikasno štite protiv teškog oblika bolesti, što je najvažnije za pojedinca koji se vakciniše. Ništa nije 100% sigurno, pa tako ni vakcina. Igla možda nije savršeno sterilna, ili vam sestra neće dobro dezinfikovati mesto uboda, pa možete dobiti i nekakvu gadnu infekciju. No to je rizik sličan riziku kada se nabodete na nekakav trn u vrtu, ili vas ubode osa ili ugrize mrav. Možda dobijete neugodnu reakciju imunog sistema na vakcinu, no to se s podjednakim rizikom može dogoditi pri infekciji bilo kojim virusom, bakterijom, pa čak i ako nešto pojedete ili udahnete“, naveo je Lauc.
On je dodao da je „svakako bilo koja vakcina manji rizik od infekcije živim virusom koji će se u vama umnožiti oko milijardu puta i pri tome će nastati sve moguće mutacije u genomu virusa koje možete zamisliti. Neki od tih virusa će se možda ugraditi u vašu DNA. Polovina našeg genoma su ‘ožiljci’ nastali tokom miliona godina rata s virusima“.
„Ako dobijete priliku, vakcinišite se onom vakcinom koju vam prvo ponude. To je najbolje što možete učiniti za sebe. Ako se bojite, ne morate se vakcinisati, no onda rizikujete da se zarazite živim SARS-CoV-2. I u tom slučaju ćete najvjerojatnije preživeti, no rizik je ipak puno veći. Za starije od 75 godina taj rizik uopšte nije zanemarljiv. Ako ste mlađi, no debeli ste, rizik teškog oblika bolesti je isto dosta velik”, napisao je Lauc.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare