0
Narodna skupština Republike Srpske danas je po hitnom postupku usvojila Zakonu o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda na teritoriji Republike Srpske.
Glasanju je prisustvovalo 65 poslanika, od 83 koliko ih broji parlament RS, a za usvajanje zakona glasalo je 57 poslanika. Osam poslanika nije uopšte glasalo.
U usvojenom zakonu se navodi da se na teritoriji RS neće primenjivati i izvršavati odluke Ustavnog suda BiH koje će biti donete posle 19. juna, kada je Ustavni sud BiH promenio pravila o svom radu i odlučio da se plenarne sednice mogu održavati i ako njima ne prisustvuje najmanje troje sudija koje je izabrao Predstavnički dom parlamenta Federacije BiH i najmanje jedan sudija kojeg je izabrala Narodna skupština Republike Srpske.
Prema usvojenom zakonu, odluke Ustavnog suda BiH neće se primenjivati i izvršavati na teritoriji Republike Srpske dok Parlamentarna skupština BiH ne donese Zakon o Ustavnom sudu BiH, kojim je predviđeno uklanjanje stranih sudija iz Ustavnog suda BiH.
U zakonu je definisano da će sve osobe, koje ne budu izvršavale odluke Ustavnog suda BiH, biti zaštićene od krivične odgovornosti, propisane Krivičnom zakonom BiH, jer će, kako se ističe, biti zaštićene od institucija Republike Srpske.
Zakon će, kako je najavljeno, stupiti na snagu odmah nakon što bude objavljen u „Službenom glasniku“ RS, a ne osam dana od njegovog objavljivanja, što je redovna procedura, jer se ovim zakonom „štiti pravni poredak i ustavni sistem RS“.
„Cilj donošenja ovog zakona je da se krećemo u pravcu – da li ima Bosne i Hercegovine ili da je nema“, rekao je u završnoj reči poslanicima parlamenta RS entitetski predsednik Milorad Dodik.
On je istakao da će se usvojeni zakon provoditi, uprkos upozorenjima koja stužu iz krugova međunarodne zajednice, sve dok se na državnom nivou ne usvoji Zakon o Ustavnom sudu BiH, kojim će iz te pravosudne institucije biti uklonjene strane sudije.
„Ako Sud i Tužilaštvo BiH budu pokušali da deluju, donećemo odluke o neprovođenju odluka Suda i Tužilaštva BiH“, rekao je Dodik, odbacivši mogućnost da Oružane snage BiH zbog ovakve odluke parlamenta RS deluju na području ovog bh. entiteta.
Prema njegovim rečima, u BiH ne može biti oružanog sukoba, dodavši da ne isključuje mogućnost delovanja NATO-a.
„Ako bude delovali, mogu samo protiv Milorada Dodika, mogu da dođu ovde pred parlament, ali će ih dočekati pedeset hiljada ljudi, ali ne sa puškama. Jaja, pa u glavu, ne pušku ili metak“, naveo je Dodik.
Dodao je da su predviđene zatvorske kazne za sve one iz RS koji ne budu poštovali Zakon o neprovođenju odluka Ustavnog suda BiH.
Tokom rasprave šef Kluba poslanika opozicione Srpske demokratske stranke (SDS) Vukota Govedarica je rekao da Narodna skupština RS razmatra akt o kojem će na kraju, pošto što u vezi s njim u Veću naroda RS Bošnjaci potegnu vitalni nacionalni interes, raspravljati upravo Ustavni sud BiH.
Šef kluba poslanika opozicione Partije demokratskog progresa (PDP) Igor Crnadak izrazio je sumnju u provodivost zakona, zatraživši od vlasti RS pojašnjenje kako misle sprečiti pripadnike državne Agencije za istragu i zaštitu (SIPA) da hapse one koji ne budu poštovali odluke Ustavnog suda, što je po Krivičnom zakonu BiH krivično delo.
Donošenje ovog zakona predložili su predsednik RS Milorad Dodik, Vlada RS i grupa narodnih poslanika posle odluke Ustavnog suda da plenarne sednice može održavati i ako njima ne prisustvuje najmanje troje sudija koje je izabrao Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH i najmanje jedan sudija kojeg je izabrala Narodna skupština Republike Srpske.
Prethodno je sudija iz RS Zlatko Knežević, pod pritiskom vlasti iz RS, otišao na bolovanje, dok je drugi srpski sudija Miodrag Simović ranije otišao u penziju.
Narodna skupština RS na njegovo mesto nije imenovala novog sudiju, kao što ni parlament Federacije BiH nije imenovao jednog hrvatskog sudiju koji treba da nasledi Matu Tadića, koji je otišao u penziju.
Ustavni sud BiH ima devet sudija, četiri sudije koje bira Predstavnički dom partlamenta Federacije BiH, dvoje sudija koje bira Narodna skupština RS i troje stranih sudija, koje imenuje Evropski sud za ljudska prava, uz konsultacije sa Predsedništvom BiH.
Posle ove posebne sednice odmah će biti održana i druga, na kojoj će se poslanici izjasniti o vetu srpskog člana i predsedavajuće Predsedništva Željke Cvijanović na nekoliko sporazuma definisanih Berlinskim procesom.
***
BONUS VIDEO – Srđan Puhalo o danima nakon Dana Republike Srpske i balkanskim problemima bez granica