0
Okeani su dostigli najvišu ikada zabeleženu temperaturu usled klimatskih promena, što će imati strašne posledice po planetu. Prosečna dnevna globalna temperatura površine mora ove nedelje je premašila rekord iz 2016. godine, saopštila je služba EU za klimatske promene Kopernikus i dostigla 20,96 stepeni Celzijusa, što je "daleko iznad proseka za ovo doba godine".
„Okeani su vitalni regulator klime. Oni upijaju toplotu, proizvode polovinu kiseonika na Zemlji i utiču na vremenske prilike“, prenosi BBC.
Toplije vode imaju manju sposobnost da apsorbuju ugljen-dioksid, što znači da će više tog gasa koji zagreva planetu ostati u atmosferi. To može i da ubrza otapanje glečera koji se ulivaju u okean, što dovodi do većeg porasta nivoa mora.
Vrući okeani i toplotni talasi takođe utiču i na podvodni svet. Naime, oni ometaju ribe i kitove u potrazi za hladnijim vodama, remeteći lanac ishrane.
Neke grabljivice kao što su ajkule, mogu da postanu agresivne, jer se zbune na visokim temperaturama vode.
„Kada uskočite, imate osećaj kao da se ušli u svoju kupku. Postoji široko rasprostranjeno izbeljivanje korala na plitkim grebenima na Floridi i mnogi korali su već umrli“, kaže Ketrin Lesneski, koja prati morske toplotne talase u Meksičkom zalivu za Nacionalnu upravu za okeane i atmosferu.
Naučnik iz Velike Britanije Met Frost smatra da zagađenje i prekomerni ribolov takođe menjaju okeane.
Samanta Burdžes iz Kopernikusa ocenjuje da bi sledeći mart trebalo da bude mesec kada će okeani biti najtopliji, a ne avgust.
Naučnici i dalje istražuju zašto su okeani toliko vrući, ali i dalje smatraju da klimatske promene čine mora toplijim, jer apsorbuju većinu grejanja iz emisije gasova staklene bašte.
„Što više sagorevamo fosilna goriva, to će više viška toplote odneti okeani, što znači da će duže biti potrebno da se oni stabilizuju i vrate osnovnu temperaturu“, objašnjava Burdžes.
Novi rekord prosečne temperature nadmašio je onaj postavljen 2016. godine, kada je klimatski fenomen El Ninjo bio punom jeku i najsnažniji.
Do El Ninja dolazi kada topla voda izađe na površinu kod zapadne obale Južne Amerike, podižući globalnu temperaturu.
Još jedan El Ninjo je sada počeo, ali naučnici kažu da je još uvek slab – što znači da se očekuje da će temperature okeana u narednim mesecima porasti i ići iznad proseka.
Oboren temperaturni rekord prati niz morskih toplotnih talasa, uključujući Veliku Britaniju, Severni Atlantik, Mediteran i Meksički zaliv.
„Pomorski toplotni talasi se dešavaju na neuobičajenim mestima, odnosno na lokacijama koje nismo očekivali“, kaže Burdžes.
Prema podacima Evropske svemirske agencije, u junu su temperature u vodama Velike Britanije bile za tri do pet stepeni iznad proseka.
Prošle nedelje, temperatura površine mora na Floridi dostigla je 38,44 stepeni Celzijusa – što je paralelno temperaturi hidromasažne kade.
Prema Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu (NOAA), normalna temperatura mora bi trebala da bude između 23 i 31 stepen Celzijusa.
„Morski toplotni talasi su se udvostručili u periodu između 1982. i 2016. godine, a postali su intenzivniji i duži od 1980-ih“, saopštio je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC).
Iako je poslednjih godina došlo do dramatičnog povećanja temperature vazduha, okeanima je potrebno duže da se zagreju, iako su apsorbovali 90 odsto zagrevanja Zemlje usled emisije gasova staklene bašte.
Pročitajte još...
„Međutim, sada postoje znaci da se temperature okeana mogu sustići. Jedna teorija je da je mnogo toplote uskladišteno u dubinama okeana, koje sada izlaze na površinu, a verovatno su povezani sa El Ninjom“, smatra naučnica Karina fon Šukman iz „Mercator Ocean International“.
Dok naučnici znaju da će površina mora da nastavi da se zagreva zbog emisije gasova staklene bašte, još uvek pokušavaju da shvate zašto su temperature toliko porasle u odnosu na prethodne godine.
BONUS VIDEO Dramatični snimci iz Slovenije – evakuacija helikopterima ljudi iz poplavljenih područja
