0
U diplomatskom smislu, Kina je već ostvarila ogroman napredak kada je reč o sukobu sa susednim Tajvanom. Dok ostrvo za koje Kina tvrdi da je deo njene teritorije traži podršku Sjedinjenih Država, zbog čega često dolazi do varnica između ove dve svetske sile, čini se da Evropa ne želi da bude deo ovog konflikta. Imajući u vidu da rat u Ukrajini traje, evropski saveznici ne mogu da priušte otvaranje još jednog fronta, što znači da će se Evropa držati dalje od rastućih tenzija između SAD i Tajvana sa jedne, i Kine sa druge strane.
Kineski ministar odbrane Li Šangfu rekao je u nedelju da Kina „neće tolerisati“ pokušaje Tajvana da se odvoji od Kine.
Od 1949. godine, KPK je kao svoj prioritet postavio ujedinjenje Kine i Tajvana. Analitičari smatraju da je Siju Đinpingu to glavni cilj.
Ako bi Peking napao Tajvan, ruski predsednik Vladimir Putin bio bi Sijev najvažniji politički i ekonomski saveznik. Kina je bila ekonomska „slamka spasa“ za Rusiju od početka invazije – trgovina između dve zemlje ove godine je porasla za skoro 40 odsto, a o saradnji ove dve sile govori i nedavna poseta kineskog predsednika Rusiji.
Kineski lider u martu je posetio Putina u Moskvi, gde je istakao značaj saradnje koju imaju ove dve zemlje, a, takođe, tome u prilog ide i Putinova podrška povodom Tajvana.
„Rusija je privržena principu ‘jedne Kine’. Tajvan je neotuđivi deo kineske teritorije, i protivimo se bilo kakvom obliku ‘tajvanske nezavisnosti’ i podržavamo mere Kine u zaštiti svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, navedeno je tada.
Ostale vlade biće teže pridobiti
Peking je poslednjih godinu dana pokušavao da ubedi evropske zemlje da ne prate Sjedinjene Američke Države u svom sve oštrijem stavu prema Kini. U prilog tome, Si je „odneo pobedu“ u aprilu kada je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da Evropa ne treba da bude „vazal“ u sukobu između Sjedinjenih Američkih Država i Kine.
Ipak, po tom pitanju, Evropa nije jedinstvena. Ali od 13 zemalja koje i dalje imaju formalne diplomatske odnose sa Tajvanom, samo je jedna od njih u Evropi – Vatikan.
„U regionu, Peking je prilično odustao od izgradnje saveza sa Japanom i Južnom Korejom. Kina je takođe videla da se njeni odnosi sa Filipinima pogoršavaju pod predsednikom Ferdinandom Markosom mlađim, koji je nastavio da neguje bliske odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ali siromašnije zemlje u jugoistočnoj Aziji suočene su sa geopolitičkom i ekonomskom zavisnošću od Kine. Zbog toga, mnogi će verovatno slediti stav Pekinga“, kaže Iu Ji, naučni saradnik u Četam hausu.
Mnogi lideri jugoistočne Azije ćute na temu Ukrajine, kao što je slučaj i u vezi Tajvana.
Pročitajte još...
„Izuzetak je Singapur, jedina zemlja u regionu koja se pridružila zapadnim sankcijama Rusiji, delom zato što njeni lideri ‘žele da izbegnu svet u kome male zemlje maltretiraju veće’, kaže novinar Sebastijan Stranđo.
Ipak, prema poslednjim podacima, Kina je povećala prednost nad Sjedinjenim Američkim Državama u pogledu uticaja u jugoistočnoj Aziji. Kina je sada uticajnija u svim oblastima osim u oblasti odbrane.
BONUS VIDEO Kina odradila vojne vežbe kod granice sa Tajvanom
