9
Nakon višednevnog skrivanja informacija od javnosti i porodice, telo preminulog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog pronađeno je u u mrtvačnici Okružne kliničke bolnice Salehard. Obdukcija nije obavljena do zaključenja ovog broja, ne zna se ni kada će biti obavljena, dok njegova očajna majka luta zatvorskom kolonijom u potrazi za informacijama o smrti sina. To je Navaljni sada, telo označeno brojevima koje čeka obdukciju. Ali, on je i mnogo više od toga. On je simbol otpora i borbe protiv režima Vladimira Putina, a od petka je i simbol lične žrtve i stradanja. Uništenje Navaljnog je počelo 2011. godine, kada je izašao na proteste zbog izborne krađe.
Nakon iznenadne smrti Navaljnog u petak, njegovo telo je prvo odvezeno u grad Labitnangi, 36 kilometara udaljen od kaznene kolonije gde je umro u selu Harp. Međutim, ruski mediji navode da je telo kasnije prebačeno u Okružnu kliničku bolnicu u regionalnoj prestonici Salehardu.
„Obično se tela ljudi koji umru u zatvoru odvoze pravo u Zavod za sudsku medicinu u Glazkovoj ulici, ali u ovom slučaju su iz nekog razloga odvezena u kliničku bolnicu. Jedni su rekli da je iz Moskve stiglo naređenje da se sačeka dolazak specijalista iz prestonice, dok su drugi rekli da su sami bolnički lekari odbili da izvrše obdukciju. Slučaj je politički, i nije jasno kako će se ispostaviti“, rekao je bolničar u Salehardskoj hitnoj pomoći.
Ruski zvaničnici su objavili da je Navaljni umro od sindroma iznenadne smrti. Njegova porodica, kao ni zapadni zvaničnici, ne veruju u ove tvrdnje. Za smrt su optužili Vladimira Putina, a njegova udovica Julija Navaljna poručila je da će brzo doći dan kada će ruski predsednik platiti za svoje postupke.
Dok zvanične istrage i informacija o tome da li je Navaljni zaista preminuo od sindroma iznenadne smrti, njegovo uništenje bilo je sve samo ne iznenadno.
Navaljni je godinama simbol borbe protiv Putina i njegove represije. Sve je počelo nakon parlamentarnih izbora 2011. godine, kada se advokat Navaljni pojavio na protestima zbog izborne krađe. U decembru 2011, nakon parlamentarnih izbora i optužbi za izbornu prevaru, oko 6.000 ljudi okupilo se u Moskvi da protestuje zbog rezultata, a procenjuje se da je oko 300 ljudi uhapšeno, uključujući Navaljnog. Navaljni je uhapšen 5. decembra.
Nakon puštanja na slobodu 20. decembra 2011, Navaljni je pozvao Ruse da se ujedine protiv Putina. U narednim mesecima predvodio je više protesta protiv „ruskog cara“.
Tokom 2013. godine, formirao je i stranku kako bi izašao na lokalne izbore, iako u stranke nije verovao. Kandidovao se za gradonačelnika Moskve i završio na drugom mestu, iza Sergeja Sobjanina. Aktuelnog gradonačelnika i Putinovog poslušnika.
Već te godine, osuđen je zbog optužbi za proneveru, čime počinje njegov progon. Usledili su predsednički izbori 2018. godine, na kojima je bio automatski diskvalifikovan jer je osuđenik. Dva puta je napadnut zelenom bojom pomešanom sa hemikalijama, što je dovelo do toga da izgubi 80 odsto vida u jednom oku.
Navaljni je 2. oktobra 2017. osuđen na 20 dana zatvora jer je učestvovao u protestima bez odobrenja državnih organa. Još nekoliko puta je hapšen i osuđivan iz istog razloga.
On je vodio kampanju protiv glasanja o ustavnim amandmanima koje je održano 1. jula, nazivajući to „pučem“ i „kršenjem ustava“. Takođe je rekao da će promene omogućiti Putinu da postane „doživotni predsednik“.
Takođe je osnivač istraživačke fondacije, koja je otkrila brojne slučajeve korupcije u koju su umešani ruski zvaničnici, pretežno Vladimir Putin.
On je još 2014. optužen za malverzacije sa kompanijom „Iv Roše“, da bi od 2020. godine protiv njega bilo pokrenuto više postupaka.
Najveći krivični postupak protiv Navaljnog je pokrenut krajem 2020. godine, a Istražni komitet je tada saopštio da je Navaljni potrošio na lične potrebe 356 od 588 miliona rubalja prebačenih na različite fondove, uljučujući i glavni – Fond za borbu potiv korupcije.
Tužba za nepoštovanje suda se pojavila krajem 2021. godine, da bi kasnije oba predmeta sud objedinio. Osuđen je na devet godina zatvora zbog kršenja uslovne kazne, prevare i nepoštovanja suda u prethodnom procesu.
Kasnije, osuđen je na još 19 godina jer je proglašen krivim za osnivanje i finansiranje ektremističke organizacije i njenih aktivnosti.
Trovanje, koje je, iz ove perspektive, bilo jasan pokazatelj da ga progonitelji neće pustiti da nastavi sa životom nakon pobune, dogodilo se 2020. godine.
Njemu je 20. avgusta 2020. pozlilo tokom leta iz Tomska za Moskvu i hospitalizovan je u Urgentnoj gradskoj kliničkoj bolnici u Omsku. Promena njegovog stanja u avionu bila je iznenadna, a video snimci pokazuju kako članovi posade na letu jure ka njemu dok je on glasno vrištao. Kasnije je rekao da nije vrištao od bola, već od pomisli da umire.
Portparolka Navaljnog, Kira Jarmiš, kasnije je rekla da je on u komi i na respiratoru u bolnici u Omsku. Takođe je rekla da od kada je ustao tog jutra, Navaljni nije pio ništa osim šolje čaja, kupljenog na aerodromu.
Iz Nemačke je poslat avion da evakuiše Navaljnog iz Rusije na lečenje u bolnicu Šarite u Berlinu. Lekari u Nemačkoj naveli su da je ruski opozicionar otrovan nervnim agensom Novičok, iz iste porodice nervnih agenasa koji su korišćeni za trovanje Sergeja Skripalja i njegove ćerke. Probudio se iz kome i rešio da se vrati u Rusiju, iako je znao da će biti uhapšen zbog kršenja uslovne slobode u procesu zbog navodnih malverzacija.
POGLEDAJTE JOŠ:
9
2
0
U januaru 2021, Navaljni je sleteo u Moskvu. Odmah je uhapšen i od tada se nalazio u zatvorskim kolonijama u katastrofalnim uslovima.
Porodica ga nije viđala, advokati retko, a vlasti su često pronalazile nove optužbe protiv njega. Pod nerazjašnjenim okolnostima, umro je 16, februara 2024.
Zbog smrti Navaljnog građani su u brojnim zemljama palili sveće i ostavljali cveće ispred ruske ambasade. Odavanje poslednje počasti Navaljnom organizovano je u Beogradu, Novom Sadu, Podgorici, Berlinu, Londonu, Njujorku, Kišinjevu i mnogim drugim gradovima.
U Rusiji je zbog paljenja sveća za preminulog opozicionara uhapšeno preko 400 ljudi.