Danijel Elsberg, kog je nekadašnji američki predsednik Ričard Nikson nazivao "najopasnijim čovekom u državi" preminuo je u 93. godini života. Ipak, čini se da ga američki narod, kao i čitav svet, neće pamtiti kao negativca već čoveka koji je rizikovao sve da bi otkrio istinu koju su obaveštajne službe i najviši SAD zvaničnici uporno pokušavali da sakriju - da se od samog početka znalo da ne postoji mogućnost da rat u kom je stradalo oko milion američkih vojnika i milion civila, bude dobijen.
Naime, Elsberg je bivši vojni analitičar koji je davne 1971. godine medijima dostavio papire iz Pentagona koji su pokazali kako je američka vlada obmanjivala javnost u vezi sa Vijetnamskim ratom.
On je radio u korporaciji Rand, a podatke američke vojske je objavio američkim medijima kao što su „Njujork tajms“ i „Vašington post“. Objavljeni su kao serijal tekstova pod nazivom „Pentagonski papiri“.
„Ne bih ni pomislio da radim ono što sam uradio, za šta sam znao da ću time rizikovati doživotnu kaznu zatvora, bez javnog primera mladih Amerikanaca koji su bili spremni da idu u zatvor i time daju snažnu izjavu da je rat u Vijetnamu bio pogrešan i da ne bi učestvovali, čak ni po cenu sopstvene slobode. Bez njih ne bi ni bilo Pentagonskih papira“, rekao je Elsberg.
Proces prikupljanja podataka koji su zauvek promenili tok istorije bio je dug, naporan i rizičan.
Tokom nekoliko meseci, 1969. i 1970. godine, Elsberg je kopirao je više hiljada stranica tajnih dokumenata koji su otkrili kako su četiri predsednika, od Trumana do Džonsona, obmanuli javnost o američkoj politici u Vijetnamu.
U to vreme radio je za filijalu „Korporejšen“, podružnicu ratnog vazduhoplovstva sa sedištem u Los Anđelesu, tokom Hladnog rata 1959. godine, kao i za elitnu jedinicu koja se bavila oblikovanjem američke nuklearne strategije i načinima kontrole nuklearnog oružja.
Njegov posao uključivao je redovne konsultacije sa Pentagonom.
Uz to, bio je dobro upoznat sa funkcionisanjem američkog sistema odbrane, budući da je od 1961. godine, nakon što Džon Kenedi izabran za predsednika 1961. godine radio za Roberta Meknamaru, Kenedijevog ministra odbrane.
Interesantno je da je Nikson, koji je u trenutku bio na funkciji predsednika SAD, na sve načine pokušao da opstruira rad Elsberga.
Pa je tako, kreirao jedinicu koju su nazvali „vodoinstalateri“, koja imala je dva cilja – da istraži curenje osetljivih informacija i diskredituje suparnike.
Pošto predsednik nije mogao da koristi zvanične organizacije poput FBI ili CIA za ilegalne aktivnosti, Bela kuća se koristila „grupom odmetnika“.
Pa su tako 1971. godine, „vodoinstalateri“ su provalili u psihijatrijsku ordinaciju koju je posećivao Danijel Elsberg da bi fotografisali doktorove beleške o njemu, kako bi ga ocrnili u medijima. Elsberg je bio meta jer je obelodanio „Papire iz Pentagona“, strogo poverljivi izveštaj koji je otkrio da su viši američki zvaničnici znali da rat u Vijetnamu ne može da se dobije.
Zadatak je bio da uđu i izađu neprimetno. Međutim, nisu mogli da otvore vrata, koja su tajno ostavili otključana dan ranije, tako da su morali da polome prozor. Nisu našli nikakve beleške, pa su otišli praznih ruku.
Inače, objava ovih dokumenata bila je samo uvod u ono što će Nikson doživeti godinu dana kasnije.
Naime, te 1972. godine je uhapšeno je nekoliko provalnika uhapšeno u prostorijama izbornog komiteta Demokratske stranke koji se nalazio u kompleksu hotela Votergejt u Vašingtonu. To nije bila obična pljačka. Provalnici su bili u vezi sa ljudima iz kampanje za reizbor predsednika Ričarda Niksona, a uhvaćeni su kako postavljaju prislušne uređaje i krađu dokumenta.
Nikson je pokušao da zataška taj slučaj međutim kada su novinari Vašington Posta Bob Vudvod i Karl Bernštajn otkrili njegovu ulogu u zaveri, Nikson je podneo ostavku 9. avgusta 1974. godine.
BONUS VIDEO Amerika i Kurti partner ili problem: Da li je nasilje na Kosovu zaustavljeno ili je samo na pauzi?