Na prvoj liniji fronta u ruskoj oblasti Kursk, ton poruka ukrajinskih vojnika je mračan i prožet frustracijom. „Situacija se pogoršava svakim danom,“ piše jedan od njih. „Ne vidimo cilj. Ovo nije naša zemlja".
Skoro četiri meseca nakon što su ukrajinske snage pokrenule ofanzivu u Kursku, poruke koje stižu od vojnika oslikavaju tešku svakodnevicu i borbu koju mnogi ne razumeju do kraja. Sumnjaju u njen smisao, a pojedini strahuju da je bitka već izgubljena, piše BBC.
Putem Telegrama stupili smo u kontakt s nekoliko vojnika na tom frontu, uključujući jednog koji je nedavno napustio oblast. Svi su želeli da ostanu anonimni, a imena u ovom tekstu su pseudonimi.
Vojnici govore o lošim vremenskim uslovima, neprekidnim ruskim bombardovanjima i hroničnom nedostatku sna. Jedan od najvećih strahova su ruske klizeće bombe od 3.000 kilograma, koje izazivaju užas na frontu.
Povlačenje je dodatni izvor frustracije. Ruske snage postepeno vraćaju izgubljene teritorije. „Ovaj trend će se nastaviti,“ napisao je Pavlo 26. novembra. „Samo je pitanje vremena.“
Zamaranje je ogromno, kaže on, jer nema rotacija, a na front stižu nove jedinice sastavljene uglavnom od sredovečnih muškaraca, prebačenih direktno sa drugih frontova, bez odmora.
Žalbe na komandante, opremu i odluke nisu retke među vojnicima, ali ton ovih poruka ukazuje na dublji problem. Mnogi sumnjaju u svrhu operacije i pitaju se da li su ciljevi uopšte ostvareni. Jedan od prvobitnih zadataka bio je da se ruske trupe odvoje od istočnog fronta Ukrajine, ali neki vojnici veruju da taj cilj nije postignut.
Trenutni zadatak, kažu vojnici, jeste da zadrže teritoriju dok ne dođe do promene u Beloj kući. „Glavni zadatak je da zadržimo što više teritorije do Trampove inauguracije,“ objašnjava Pavlo. „Kako bismo je kasnije zamenili za nešto. Ali niko ne zna za šta.“
Predsednik Zelenski je nedavno izjavio da i Rusija ima u vidu januar kao ključan datum. „Putin želi da nas potisne do 20. januara,“ rekao je. „Važno mu je da pokaže da kontroliše situaciju. Ali on je ne kontroliše.“
Iako su saveznici poput SAD, Velike Britanije i Francuske odobrili upotrebu dalekometnog oružja za ciljeve unutar Rusije, efekti na frontu nisu podigli moral. „Niko ne sedi u rovovima i moli se za rakete,“ piše Pavlo. „Mi živimo i borimo se ovde i sada. Rakete lete negde drugde.“
Dok precizni projektili poput Atacmsa i Storm Shadow-a uništavaju ruske komandne centre i skladišta municije, vojnicima u rovovima te pobede deluju udaljeno. „Ne pričamo o raketama,“ kaže Miroslav. „Pričamo o porodici, rotaciji, o jednostavnim stvarima.“
Rusko sporo napredovanje na istoku Ukrajine pokazuje zašto je važno držati front u Kursku, ali među vojnicima raste osećaj da su na pogrešnom mestu.
„Naše mesto trebalo je biti na istoku Ukrajine, a ne ovde, na tuđoj zemlji,“ kaže Pavlo. „Ne trebaju nam ovi kurski šumarci u kojima smo ostavili toliko saboraca.“
Iako su se u medijima pojavile priče o severnokorejskim vojnicima u Kursku, vojnici s kojima smo razgovarali nisu ih sreli. „Nisam video niti čuo bilo šta o Korejcima, živim ili mrtvim,“ kaže Vadim.
Ukrajinska vojska je čak obećala nagrade, poput dronova ili dodatnog odsustva, za hvatanje severnokorejskih vojnika, ali vojnici kažu da ih u šumama Kurska jednostavno nema. „Teško je uhvatiti Korejca u tamnoj kurskoj šumi,“ ironično primećuje Pavlo. „Posebno ako ih ovde nema.“
Veterani prethodnih operacija, poput one na mostobranu kod Krinki na reci Dnjepar, prepoznaju sličnosti sa situacijom u Kursku. Operacija u Krinkama bila je veoma skupa i na kraju neuspešna, a mnogi strahuju da bi se isti scenario mogao ponoviti.
Ipak, vojni analitičari smatraju da Kursk ima stratešku vrednost. „To je jedino područje gde Ukrajina još drži inicijativu,“ kaže Serhij Kuzan iz Centra za bezbednost i saradnju. Dodaje da Rusija ulaže ogromne resurse kako bi potisnula ukrajinske snage iz Kurska – resurse koji bi inače bili usmereni na druge frontove.
U Kijevu, visoki vojni zvaničnici brane operaciju, tvrdeći da i dalje donosi vojne i političke rezultate. „Ova situacija nervira Putina,“ kaže jedan neimenovani komandant. „Pretrpeo je velike gubitke tamo.“
Na pitanje koliko dugo ukrajinske snage mogu da izdrže u Kursku, odgovor je jasan: „Sve dok to ima vojnog smisla.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare