0
Od početka ruske invazije na Ukrajinu iz ove ratom zahvaćene države pobeglo je dva miliona ljudi, što ovaj egzodus čini najbržim u Evropi od Drugog svetskog rata. Od rata je u sigurnu Poljsku iz ukrajinskog grada Odese pobegla i Nataša Ivanivna Serebrinjkova koja za Nova.rs govori o danima koji su prethodili njenom begu u bolje sutra.
Serebrinjkova se za beg iz Odese, jedne od najvećih ukrajinskih luka, odlučila na samom početku invazije 24. februara.
Pročitajte još:
„Kada su počeli da raketiraju odlučili smo da odemo. Prvobitno smo se sklonili u Viničku oblast koja se nalazi u blizini granice sa Moldavijom. Nekoliko dana smo živeli u kući apsolutno nepoznatih ljudi, koji su nas prihvatili kao svoje. Tada još uvek nismo znali šta ćemo dalje preduzimati“, kaže nam Serebrinjkova.
U Vinčkoj oblasti ostali su nekoliko dana.
„Nismo bili sigurni koliko će situacija postati opasna. Kada smo shvatili da se situacija pogorša počeli smo da pravimo planove za odlazak iz zemlje. Međutim, bili smo primorani da još nekoliko dana ostanemo u Ukrajini, jer je bilo velikih nestašica goriva, a opasnost su predstavljala i neprestana granatiranja, kao i to što nismo znali kuda se kreću ruske diverzantske izviđačke grupe“, kaže sagovornica.
Na sreću, Serebrinjkova ima dosta prijatelja van Ukrajine koji su bili voljni da pomognu njenu evakuaciju.
„Prva ideja je bila da odemo u Poljsku. Iz centra zemlje. Dosta naših prijatelja i kolega je otišlo tamo. Ali put do tamo je predug i opasan. Odlučili smo se za manje opasniju opciju – Rumuniju“, kaže Serebrinjkova.
Međutim, naša sagovornica nije mogla da sa sobom povede čitavu porodicu. Naime, kako vojno sposobni Ukrajinci ne smeju da napuštaju teritoriju zemlje, u Rumuniju su mogle da odu samo Nataša Serebrinjkova, njena majka, ćerka i mačka.
„Moj brat nas je ostavio u blizini granice. Krenule smo ka Sireti, gradu koji se nalazi odmah nakon rumunske granice. U početku smo hodale oko 12 km peške. Nije bilo lako jer moja majka je starija žena koja ima problema sa nogama. Takođe sam imala problema i sa mačkom, koja je pretrpela ozbiljan šok. Dakle bile smo nas tri dame i mačka“, kaže nam Ukrajinka.
Ali tu nije bio kraj napornog putovanja, na granici su čekale više od šest sati.
„Ispred nas su bili Nervozni oficiri, deca, starci, studenti. Ljudi su bili u panici, plakali, kukali… Meni je bilo teško zbog moje majke koja ima strah od gomile. Ipak, dosta je olakšalo to što je u blizini reda bilo dosta lekara, kao i volontera koji su donosili hranu, grickalice, vodu, čaj, pelene za decu itd“, kaže sagovornica.
Ipak, samu granicu su brzo prošli, dovoljno je bilo samo da pokažu pasoše.
„Nije bilo teško oko sporazumevanja, jer su volonteri uglavnom govorili ukrajinski. Dobili smo hranu, ćebad, jer je bilo hladno i vejao je sneg. Ali granicu smo prelazili svi, dovoljno je bilo samo da pokažemo pasoš“, kaže Serebrinjkova.
Nakon prelaska granice nisu imale gde, ali na sreću u susret im je izašla porodica koju su upoznale te večeri.
„Nismo imale gde da spavamo, ali smo naišle na porodicu koja je imala uslova da nas povede sa sobom. Naime, sa druge strane granice bilo je dosta ljudi koji su bili odenuti ukrajinskom zastavom – koja je označavala da su spremni da pomognu. Prišli smo i dogovorili se da odemo kod jedne od porodica koje su bile tu. Sledećeg dana smo otišle vozom u Galati, bliže Odeskoj oblasti. Svuda smo videli isto – volontere i pomoć. Voz je za nas bio besplatan“, kaže sagovornica.
Nataša, njena majka, ćerka i mačka, odlučile su da ostanu Galati, kako bi se lako vratile u Ukrajinu po okončanju rata.
„Kada bude manje opasno, kada Rusija stane sa napadima vratićemo se kući“, kaže Serebrinjkova i dodaje da svakodnevno brine za prijatelje koji nisu u mogućnosti da odu iz Ukrajine.
„Mnogo mojih prijatelja ne može da ode. Brinem za njih. Zato svaki dan šaljem poruke. Moja ćerka komunicira sa svojim prijateljima u Harkovu. Odesa je zaista mirna u poređenju sa nekim gradovima. Inače, sve tri smo po dolasku u Galat shvatile da smo zaboravile kako zvuči tišina“ zaključuje Serebrinjkova.
BONUS VIDEO: Skup podrške Ukrajini u centru Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
