0
Pored činjenice da novi kontigent zapadnog oružja uskoro stiže u Ukrajinu, sve češće se spominje mogućnost ukrajinske ofanzive u pravcu poluostrva Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine. Sada se čini da i Sjedinjene Američke Države menjaju narativ kada je reč o Krimu, a pojedini zvaničnici nagovestili su mogućnost podrške u slučaju da se Ukrajina odluči za tu opciju. U međuvremenu, Rusija je pokrenula ofanzivu u pravcu Zaporožja.
Nakon višemesečnih razgovora s ukrajinskim zvaničnicima, administracija Džozefa Bajdena počinje da priznaje da će Kijevu možda obezbediti pomoć za napad na rusko utočište, čak i ako takav potez povećava rizik od eskalacije, istaklo je nekoliko američkih zvaničnika koji su istupali za Njujork tajms pod uslovom anonimnosti.
Krim je smešten između Crnog i Azovskog mora i skriva desetine hiljada ukopanih ruskih vojnika i brojne ruske vojne baze. Zvaničnici Bele kuće insistiraju na tome da nema promene u stavu – Krim pripada Ukrajini.
„Tokom rata govorili smo da je Krim ukrajinski, a Ukrajina ima pravo da brani svoju suverenu teritoriju u svojim međunarodno priznatim granicama“, rekla je Adrijan Votson, portparolka Veća za nacionalnu bezbednost SAD.
Preokret u Bajdenovoj administraciji?
Bajdenova administracija došla je do spoznaje da će pozicija Kijeva u budućim pregovorima biti snažnija ako ukrajinska vojska pokaže Rusiji da njena kontrola nad Krimom može biti ugrožena. Osim toga, strahovi da će Kremlj uzvratiti upotrebom taktičkog nuklearnog oružja su nestali, rekli su američki zvaničnici i stručnjaci – iako su upozorili da rizik ostaje.
Novo razmišljanje o Krimu – koji je Rusija nezakonito anektirala 2014. godine – pokazuje koliko su daleko stigli zvaničnici Bajdenove administracije od početka rata, kad su bili oprezni čak i kada je reč o javnom priznanju da su Sjedinjene Američke Države isporučivale protivvazdušne rakete Stinger ukrajinskim trupama.
Međutim, SAD i saveznici u NATO-u postupno su tokom rata popuštali kočnice koje su sami povukli prelazeći s isporuke Džavelina i Stingera na napredne raketne sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, oklopna borbena vozila, pa čak i neke zapadnjačke tenkove, što Ukrajini daje napadačku sposobnost.
Sada Bajdenova administracija razmatra jedan od najsmelijih poteza dosad – pomaganje Ukrajini da napadne poluostrvo koji ruski predsednik Vladimir Putin smatra sastavnim delom Rusije.
Ključna ruta snabdevanja
Američki zvaničici razgovaraju sa svojim ukrajinskim kolegama o korišćenju američkog oružja, od raketnih sistema HIMARS do borbenih vozila Bredli, kako bi se možda ciljalo na teško uspostavljenu rusku kontrolu nad mostom, koji je ključna ruta snabdevanja između Krima s Rusijom, preko gradova Melitopolja i Marijupolja pod ruskom okupacijom.
Međutim, predsednik Bajden još nije spreman da pošalje Ukrajini raketne sisteme dugog dometa, koji su Kijevu bili potrebni za napad na ruske instalacije na poluostrvu.
Ukrajinski zvaničnici već dugo insistiraju na tome da je Krim važna meta za njihove napade i da je kontinuirani vojni pritisak na tamošnje ruske baze značajan deo njihove strategije. Ukrajinski vojni zvaničnici takođe su razgovarali s američkim kolegama o važnosti povećanja pritiska na rusku pozadinu na Krimu, koja podržava vojne operacije drugde u Ukrajini.
S crnomorskom flotom, glavnom ruskom vazduhopovnom bazom, zapovednim mestima i logističkim središtima koja podržavaju ruske operacije u južnoj Ukrajini, poluostrvo predstavlja glavni fokus u borbenim planovima Kijeva.
„Ne možemo dopustiti da ovo postane kao Prvi svetski rat“
Mogućnost oslanjanja na vojne baze na Krimu bio je primarni razlog zbog kojeg su ruske snage uspele da zauzmu teritorije u južnoj Ukrajini prošle godine, naglasio je potpredsedik u Centru za strateške i međunarodne studije Set Džons. Učiniti te snage manje sposobnima, ključni je borbeni cilj Ukrajinaca.
„Ukrajina bi mogla da koristi Bredlije za premeštanje snaga po glavnim putevima, kao što je M14, koja povezuje Herson, Melitopolj i Marijupolj“, rekao je Džons.
Zajedno s britanskim tenkovima i oklopnim borbenim vozilima koje su Francuska i Nemačka pristale da pošalju, Bredli bi mogao biti prethodnica oklopnih snaga koje će Ukrajina angažovati u kontraofanzivi ove zime ili proleća, kažu američki nezavisni analitičari.
„Bez Krima, cela stvar pada u vodu“
„Bez Krima, cela stvar pada u vodu“, rekla je Evelin Farkas, visoka zvaničnica Pentagona za Ukrajinu tokom Obamine administracije.
Promeni razmišljanja pridonosi prigušivanje strahova da bi napadi na Krim naterali Putina da upotrebi taktičko nuklearno oružje, kažu zvaničnici.
Dok ukrajinski napadi unutar Rusije još uvek izazivaju zabrinutost američkih zvaničnika, reakcija Moskve na povremene ukrajinske specijalne operacije ili tajne napade na Krimu, uključujući one protiv ruskih vazduhoplovnih baza, komandnih mesta i brodova u Crnomorskoj floti, bila je ublažena.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Više je tolerancije na štetu i napade. Krim je već mnogo puta bio pogođen bez masovne eskalacije iz Kremlja“, rekla je Dara Masikot, istraživačica u RAND Corporation.
Ipak, Putin i ruska javnost vide Krim kao deo Rusije pa bi udari mogli da učvrste rusku podršku ratu. S druge strane, američki zvančnici kažu da ne znaju kako će Putin reagovati ako Ukrajina napadne Krim koristeći američko oružje.
Masikot je navela da nijedan od malobrojnih ukrajinskih napada na Krim dosad nije ugrozio sposobnost Rusije da zadrži na poluostrvo.
BONUS VIDEO Srušio se ukrajinski helikopter
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
