0
Ne jenjavaju napadi bespilotnim letelicama na rusku teritoriju, iza kojih Kremlj smatra da stoji Ukrajina. Ruski zvaničnici su u petak rekli da je protivvazdušna odbrana presrela bespilotne letelice koje su išle prema trima zapadnim regijama zemlje - Kursku, Belgorodu i Moskvi. Moskovski aerodromi nakratko su prekinuli letove, ali nema izveštaja o većoj šteti ili povređenima.
Istovremeno su se pojavili novi satelitski snimci koji su potvrdili da su najmanje dva teška ruska teretna aviona Iljušin Il-76 „Candid“ uništena, a druga dva oštećena u napadu dronova na bazu Kresti u Pskovskoj oblasti tokom noći s utorka na sredu. Fotografije nastale nakon napada pokazuju polu ugljenisane ostatke dva aviona i druga dva za koja se čini da su oštećeni na vrhu trupa po sredini aviona, na mestu gde se nalaze krila.
Poređenjem novih snimaka s onima koje su pribavili 16. avgusta, specijalizovana stranica „The War Zone“ je zaključila da su snimci autentični s obzirom da na ranijim snimcima nijedna od letelica nije na sebi imala oštećenja danima pre napada, a kakva pokazuju novi snimci.
Na vrhu ovih aviona nalaze se skladišta goriva i kritični deo krila i ti delovi letelica posebno su bili ciljani dronovima. A ti dronovi su, kako je za „The War Zone“ izjavio šef ukrajinske vojne obaveštajne službe (GUR), general-major Kirilo Budanov, lansirani iz Rusije, a ne s ukrajinske teritorije.
„Delujemo sa teritorije Rusije“, rekao je Budanov, ali nije želeo da precizira da li su napad izveli pripadnici GUR-a ili ruski partizani. Takođe je odbio da kaže kakvi su dronovi korišćeni niti koliko ih je bilo. Ali, snimci takođe potvrđuju ono što je Budanov rekao o razmerama štete nastale tokom napada. U svojoj proceni borbene štete, Budanov je, naime, rekao da su „dva uništena, a dva ozbiljno oštećena“.
U međuvremenu, agencija AP javlja kako oni nisu uspeli da utvrde jesu li dronovi lansirani iz Ukrajine ili unutar Rusije. U svojoj analizi, između ostalog, navode da su snimci nastali u četvrtak i prikazuju međunarodni aerodrom Princeza Olga Pskov, koja je dvojni vojno-civilni aerodrom oko 700 kilometara severno od ukrajinske granice u blizini Estonije i Letonije. Jedanaest aviona sklonjeno je sa parkiranih mesta na različite položaje na rulnim stazama aerodroma, verovatno u pokušaju da se oteža njihov ponovni napad. Jedan je bio na samoj pisti. Još jedan Iljušin ostao je na svojoj platformi, navodi u analizi AP.
„The War Zone“ je, pak, od GUR-a dobio i sliku ekrana tokom video prenosa infracrvene kamere jednog od dronova korišćenih u napadu. Infracrvena slika ukazuje na to da su verovatno bombe ispuštene iz drona ili dronova pod lokalnom ljudskom kontrolom, osim ako izvor slike nije bio posmatrački dron za snimanje udara, što se čini malo verovatnim.
To bi, pak, odgovaralo Budanovljevim komentarima da se radi o udaru koji je pokrenut unutar Rusije, verovatno vrlo blizu baze, a ne o napadu koji koristi autonomne bespilotne letelice velikog dometa. Video snimak iz kojeg je fotografija uzeta, izgleda kao da je dron ispustio jednu od bombi.
Ovaj uspešan napad nameće dodatna pitanja o odbrani ruske vojske i njenoj sposobnosti da se suprotstavi operacijama bespilotnih letelica iznad svojih lokalnih aerodroma. Nakon prošlomesečnog napada na bazu Stolci-2 u Rusiji, portparol GUR-a Andrij Jusov izjavio je da su ga izvršile osobe unutar Rusije po nalogu GUR-a. Kasnije su ruski zvaničnici naredili pojačane patrole oko te baze, tragajući za kolaboracionistima i svom opremom koju su oni mogli da koriste.
Nepotvrđene izjave nastale nedugo nakon ovog najnovijeg napada bespilotnim letelicama, sugerišu da je možda do 20 bespilotnih letelica ciljalo bazu, kao deo velike i složene serije napada dronova širom Rusije. Nedugo nakon operacije pojavili su se video snimci koji pokazuju ogromni plamen u bazi i najmanje jednu letelicu u plamenu.
Avioni Iljušin Il-76 su, inače, okosnica ruskog vojnog vazduhoplovstva, imaju ulogu koja je slična letelici C-17 američkih vazdušnih snaga. Budanov je rekao da je GUR posebno ciljao ove letelice jer su bile ispravne i koriste se za prevoz vojnog tereta i padobranaca iz Vazdušno-desantne divizije.
Kampanju velike, složene serije napada bespilotnim letelicama na ruskom tlu, što je poslednjih nedelja kako je rat ulazio u 19. mesec već postalo svakodnevica, bivši komandant američkih snaga u Evropi, penzionisani general-pukovnik Ben Hodžs nedavno nazvao strateškim bombardovanjem i sastavnim, važnim delom ukrajinske kontraofanzive. Kako je rekao, treba shvatiti da je kontraofanziva više od kopnenog napada.
Kampanja, objasnio je, podrazumeva napade bespilotnim letelicama koje su pogodile Moskvu nekoliko noći zaredom, kao i druga mesta širom Rusije, od strane ukrajinskih operatera bespilotnih letelica, a možda i sabotaža koja se događaju u ruskim područjima, pogađajući skladišta oružja i nafte.
Ukrajinska strategija će očigledno uznemiriti Ruse i pojačati pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina i vojne komandante.
A na ukrajinskom frontu, bar po pitanju bespilotnih letelica, stalno se javljaju novine. Tako odnedavno Ukrajinci koriste novi dron. Naime, pojavio se video snimak koji prikazuje demonstraciju „kartonske“ bespilotne letelice, koju ukrajinske snage navodno koriste za gađanje ciljeva unutar Rusije, među kojima su i vojne baze. Snimak je objavljen na Jutjub kanalu ukrajinskog novinara Jurija Butusova u četvrtak i prikazuje dron – zamućen, verovatno zbog zaštite osetljivih informacija o njegovoj konstrukciji – kako eksplodira iznad lažne mete u polju na neidentifikovanoj lokaciji.
Snimak pokazuje pogled iz drona dok se približava i pozicionira iznad mete, pre nego što je eksplodirao i zasuo celo područje ispod velikim brojem projektila. Dronovi, napisao je Butusov, „sada predstavljaju smrtnu pretnju ruskim avionima“. Dronove „Corvo“ proizvodi australijska firma „SYPAQ“ i zaslužni su, kako prenosi Jutarnji list, za navodno uspešan napad na ruski aerodrom u Kursku prošlog vikenda. Njihova većinom kartonska konstrukcija navodno im omogućava da ne budu detektovani ruskim radarskim sistemima.
Telegram kanal „Russian Fighterbomber“ prvi je povezao dronove „SYPAQ“ sa napadom prošlog vikenda na aerodrom u Kursku u zapadnoj Rusiji, oko 100 kilometara od ukrajinske severozapadne granice. U naslovu video snimka demonstracije dronova, Butusov je naveo da su kartonski dronovi korišćeni u napadu na Kursk.
Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) pohvalila je operaciju, ali nije otkrila vrstu korišćene bespilotne letelice. Neimenovani izvor SBU-a rekao je za „The Kyiv Post“ da su u udaru pogođena „četiri aviona Su-30 i jedan MiG-29“ u bazi i oštećena dva lansera raketa Pancir i radari sistema protivvazdušne odbrane S-300. Informativni portal RBC-Ukrajina citirao je neimenovanog oficira SBU koji je rekao da je u napadu korišćeno 16 bespilotnih letelica, od kojih su tri oborene. Oficir je takođe rekao da je napad izvelo 13. odeljenje SBU-a, protivobaveštajna služba.
Pročitajte još...
Iako Kijev nije potvrdio korišćenje bespilotnih letelica SYPAQ, ukrajinski ambasador u Australiji Vasil Mirošničenko napisao je na platformi „X“ da su kartonske bespilotne letelice iz Australije korišćene u napadu na ruski aerodrom. „SYPAQ“ je u martu potpisao ugovor vredan 700.000 dolara s australijskom vladom za proizvodnju svog sistema drona „Corvo“ za isporuku Ukrajini. Kompanija opisuje platformu kao „kartonsku letelicu“, iako raniji medijski izveštaji govore da je letelica gotovo u potpunosti izrađena od penaste ploče premazane voskom.
Dronovi se isporučuju u ravnom pakovanju, imaju nosivost do 30 kilograma i domet od oko 120 kilometara, a koštaju svega oko 3.200 eura. Za ilustraciju, spomenuti Iljušini – iako treba napomenuti da nije poznato da li su u napadu na njih učestvovali „kartonski“ dronovi – procenjuju se na 50 miliona dolara. Iako su dizajnirani kao bespilotna letelica za nadzor, nedavni izveštaji ukazuju na to da ih je Ukrajina zamenila bespilotnom letelicom kamikaza.
