Počelo je ukopavanje: Ukrajinci nisu postigli cilj u Kursku, evo šta će se dešavati do zime

Ova operacija - prvi veliki strani upad na rusku teritoriju od Drugog svetskog rata - bila je kocka od samog početka, smatraju analitičari. Pošto su ukrajinske snage u Kursku sada oslabile, rizici rastu, a strateški dobici su još uvek neuhvatljivi, piše Fajnenšel tajms.

Ukrajinske snage ostvarile su taktičku pobedu za podizanje morala kada su zauzele oko 1.200 kvadratnih kilometara ruske teritorije nakon iznenadnog napada 6. avgusta. Operacija je pomogla da se povrati izvesna vera u ofanzivni potencijal Ukrajine, promenivši narativ rata. Međutim, Ukrajina do sada nije uspela da natera Moskvu da povuče značajne snage sa istoka zemlje, gde iscrpljene ukrajinske trupe neprestano gube teritoriju. Rusija je pojačala pritisak u Ukrajini, posebno oko važnog železničkog čvora Pokrovska.

Ukupan uspeh Kurske invazije zavisiće od toga da će Ukrajina platiti za čuvanje teritorije. A ta cena će zavisiti od taktike kojom će ruske snage suzbiti ukrajinske osvajače.

Rob Li, viši saradnik na Institutu za spoljnopolitička istraživanja, kaže da ishod sa ukrajinske tačke gledišta zavisi od resursa koje obe strane ulažu: „Nije presudno što je Ukrajina preusmerila resurse, sve dok Rusija preusmerava više. Ako bi Rusija igrala dugu igru izdvajanjem samo ograničenih resursa za Kursk, to bi moglo dodatno da rastegne i slomi ukrajinske snage.

Rusija je krenula u kontraofanzivu

Rusija je u sredu pokrenula kontraofanzivu u Kursku i tvrdila da je brzo ponovo zauzela oko 63 kvadratna kilometra na levom krilu oblasti koju je zauzeo Kijev, iako je Deepstate, vojni analitički list  povezan sa ukrajinskim ministarstvom odbrane, rekao da Ukrajina još uvek napreduje na severu. FT nije mogao nezavisno da proveri ove izveštaje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u petak da su ruske snage počele brze ofanzivne akcije, ali bez većeg uspeha. “Naša vojska se herojski drži i čini sve što je potrebno za naše druge vojno-političke korake“, rekao je ukrajinski lider.

Zelenski je ranije nagovestio da će Ukrajina koristiti osvojenu rusku zemlju kao adut u budućim mirovnim pregovorima, što bi moglo značiti da je zadrži na neodređeno vreme.

„Ukrajinci su takođe prestali da dovode nove rezerve. Počeli su da se kreću manje, a umesto toga da kopaju više“, rekla je osoba bliska ruskom vojnom establišmentu za FT.

Glavni cilj Ukrajinaca je propao

„Ukrajinske snage bi mogle da iskoriste zaklone u šumama da se ukopaju“, dodao je Li. Međutim, ova prednost će nestati zimi, kada opadne lišće, jer će se lakše videti gde su njihove pozicije. Opcije Ukrajine za rotiranje jedinica ili slanje pojačanja su takođe ograničene. Još uvek je vojska u ranoj fazi popunjavanja svojih trupa nakon što je na proleće usvojen novi zakon o mobilizaciji – skoro godinu dana nakon što je to prvi put zatražio ukrajinski Generalštab.

Zvaničnici kažu da mobilizacija dobro napreduje, ali će proći još tri meseca pre nego što novo obučene trupe budu mogle da utiču na bojno polje, rekao je Oleksandr Zavitnevič, predsednik odbora za odbranu ukrajinskog parlamenta.

Uprkos sramoti zbog invazije na Kursk, ruski predsednik Vladimir Putin nije bio nateran da premesti svoje najbolje obučene jurišne snage iz regiona Donjecka. Ovaj cilj nije ispunjen, priznao je početkom septembra vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Oleksandr Sirski. Ali on tvrdi da je sposobnost Rusije za manevrisanje jedinicama smanjena i sprečena da pošalje dodatne snage u Pokrovsk.

Moskva se u početku oslanjala na granične trupe i vojnike da pokušaju da obuzdaju ukrajinsko napredovanje pre nego što ih pojačaju sposobnijim jedinicama. „Osim nekoliko mornaričkih brigada, tamo nismo doveli nijednu dobru novu rezervu“, rekao je čovek blizak ruskom vojnom establišmentu.

Ruslan Levjev, vojni analitičar koji prati kretanje ruskih trupa i šef istraživačke grupe Conflict Intelligence Team, rekao je: „Uprkos činjenici da je Putin očigledno bio izuzetno ljut zbog proboja u Kursku oblast, on nije donosio emotivne odluke, pa nije naredio da se sve snage što pre saberu i krenu na oslobađanje Kurska“.

Putin je odlučio da plati „političku cenu“ za prisustvo ukrajinskih trupa na suverenoj ruskoj teritoriji, rekao je Levjev, umesto da zahteva ishitreni kontranapad koji bi verovatno rezultirao velikim gubicima Rusije. Ovo je pristup kojem je Rusija pribegla u prošlosti.

Pregovori na vidiku?

Ukrajinsko rukovodstvo se i dalje nada da će Rusija na kraju morati da povuče još trupa sa istočnog fronta. Visoki ukrajinski vojni obaveštajni zvaničnik kaže da je Rusija do sada rasporedila 38.000 ljudi, uključujući jurišne brigade prebačene iz južne Ukrajine, ali kontranapad nije bio velikih razmera. „Moraće da pošalju više svojih prekaljenih i iskusnih jurišnih brigada da bi postigli više od taktičkih uspeha“, dodao je ukrajinski zvaničnik.

Zelenski je rekao da će Rusiji biti potrebno oko 100.000 vojnika da potisne ukrajinske snage.

Levjev je video dokaze da su jedinice ruskog 51. padobranskog vazdušno-desantnog puka i 155. brigade marinaca, kao i najmanje osam tenkova, bile uključene u kontranapad. Ali ruski i zapadni analitičari se slažu da snage koje je Rusija tamo okupila nisu dovoljne da u potpunosti zauzmu to područje. „Ovonedeljna operacija je očigledno bila samo ispitivanje ukrajinske linije odbrane“, rekao je Levjev.

Iako se ukrajinska opklada da će upad na Kursk ublažiti pritisak na istočnom frontu još nije isplatila, mogla bi dovesti u iskušenje Rusije da poveća snage u kontraofanzivi. Da su pregovori na pomolu, Putin bi se verovatno osećao prinuđenim da liši Ukrajinu njenog pregovaračkog aduta, smatra Levjev.